Генрих Јагода — разлика између измена
м datum funkcije |
м datum |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
| место_рођења = [[Рибинск]] |
| место_рођења = [[Рибинск]] |
||
| држава_рођења = [[Руска Империја]] |
| држава_рођења = [[Руска Империја]] |
||
| датум_смрти = |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1938|3|15|1891|11|7}} |
||
| место_смрти = [[Москва]] |
| место_смрти = [[Москва]] |
||
| држава_смрти = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] |
| држава_смрти = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] |
||
Верзија на датум 20. август 2015. у 17:44
| Генрих Јагода | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 7. новембар 1891. | ||||||||||||
| Место рођења | Рибинск, Руска Империја | ||||||||||||
| Датум смрти | 15. март 1938. (46 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Комунистичка партија Совјетског Савеза | ||||||||||||
| |||||||||||||
Генрих Григорјевич Јагода (рус. Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да; Рибинск, 7. новембар 1891 — Москва, 15. март 1938), рођен као Енох Гершевич Јегуда (рус. Енох Гершевич Иегуда) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД.
Биографија
Рођен је 1891. године у Рибинску, у руској јеврејској породици. Бољшевицима се придружио 1907. године. Након Октобарске револуције се придружио тајној полицији Чека и до 1923. постао други заменик Феликса Дзержинског.
Био је директор совјетске тајне полиције НКВД од 1934. до 1936. године. На то га је место поставио Јосиф Стаљин, те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од московских процеса темељем којих су осуђени и погубљени Стари бољшевици Лав Камењев и Григориј Зиновјев, а што се традиционално сматра почетком Велике чистке.
Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим партијским супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира, брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на Трећем московском процесу 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину.
