Игор Ракочевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Ред 9: Ред 9:
| место_рођења = [[Београд]]
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
| датум_смрти =
| датум_смрти =
| место_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =

Верзија на датум 21. август 2015. у 23:38

Игор Ракочевић
Лични подаци
Датум рођења 29. март 1978.
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,91 m
Информације о каријери
НБА драфт 2000. / 2. рунда / 51. пик
Одабрао: Минесота тимбервулвси
Про каријера 1994—2013
Позиција бек
Јуниорска каријера
1989—1994 Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб
1994—2000
2000—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2009
2009—2011
2011—2012
2012—2013
Црвена звезда
Будућност
Минесота тимбервулвси
Црвена звезда
Валенсија
Реал Мадрид
Таукерамика
Ефес Пилсен
Монтепаски
Црвена звезда
Репрезентативна каријера
Савезна Република Југославија СР Југославија / СЦГ

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље

Игор Ракочевић (рођен 29. марта 1978. у Београду) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији бека. Тренутно је потпредседник Кошаркашког савеза Србије.[1]

У почетку каријере је био познат са надпросечним одразом и закуцавањима, да би се кроз каријеру прославио као изузетни кошгетер. У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда. Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.

Клупска каријера

Црвена звезда

Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и као велики таленат клуба заиграо је за први тим у сезони 1994/95. У својој првој сезони био је у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година.[2] Наредне сезоне је је показао још већи напредак. Истакао се у плеј-офу 1996. године, када је у четвртфиналној серији против БФЦ-а из Беочина бележио 13,3 поена по утакмици. У другом мечу забележио је 20 поена, а у трећем 16, али је противнички тим отишао у полуфинале. У сезони 1996/97. није много времена проводио на паркету. Био је у тиму на 15 мечева у првенству и Купу, а тим је имао слабе резултате.

У сезони 1997/98, Игор је потпуно експлодирао и постао носилац игре клуба. Био је први стрелац тима у лигашком делу шампионата са 336 поена на 26 мечева (просек 12,9 по утакмици).[2] Убацио је 31 поен у 7. колу против Морнара (99:70), а у плеј-офу је на осам утакмица постигао 99 поена (12,4 по мечу) и тако допринео освајању шампионске титуле у финалној серији против ФМП Железника са 3:1 у победама. У трећем мечу финала убацио је 17, а у четвртом 16 поена. Те сезоне црвено-бели су у европском Купу Радивоја Кораћа рушили све пред собом, да би поклекли у реваншу финала против Вероне (64:73)[3] у гротлу хале Пионир, иако су у првом мечу славили на гостовању у Италији са 74:68.[4]

Наредне сезоне црвено-бели су заиграли у Евролиги, где су забележене четири победе, између осталог против Цибоне у Загребу уз одличну Игорову партију и Жалгириса у Београду. Ракочевић је у Евролиги бележио 13,8 поена[5] и по просеку је био први стрелац Звезде, као и у лигашком делу домаћег шампионата (18,9 поена) и укупно у сезони са 16,2 поена по мечу. Ипак, те сезоне није освојен трофеј, јер плеј-оф није ни игран због бомбардовања, па је Будућност из Подгорице проглашена прваком јер је била прва у лигашком делу са победом више од Црвене звезде.

У сезони 1999/00. Игор је поново био најбољи стрелац екипе са 268 поена у лигашком делу првенства (15,8 по мечу) и укупно у сезони са 524 поена (просек 13,1), али је у плеј-офу имао слабије партије због недовољне спремности после повреде.[2] Црвено-бели се нису прославили те сезоне. Стигли су до полуфинала плеј-офа, а у Евролиги су забележили две победе у 16 мечева. Ракочевић је са 12,6 поена у елитном такмичењу био други стрелац екипе, иза Николе Јестратијевића, који је бележио 13,7 поена по мечу.[6]

Будућност

У октобру 2000. године прелази у Будућност.[7] Тим из Подгорице је у то време имао изузетно јак састав од великог броја репрезентативаца попут Дејана Томашевића, Миленка Топића и искусних кошаркаша Владе Кузмановића, Дејана Радоњића и др. И у редовима Будућности је пружао одличне партије и био најчешће први стрелац тима. У сезони 2000/01. бележио је 12,9 поена у Евролиги, а сезону касније 17,7 поена на 14 мечева у елитном такмичењу.[8] Са Подгоричанима је освојио титулу Југословенског првенства као и домаћи Куп 2001. године.

НБА

Игор је 2000. године изабран на НБА драфту као 51. пик од стране Минесота тимбервулвса.[9] Две године касније прелази у Минесоту. Ипак није много времена проводио на терену. Током сезоне 2002/03. одиграо је 42 утакмице на којима је просечно био у игри 5,8 минута и бележио 1,9 поена по мечу.[10] Тимбервулвси су га отпустили у мају 2003.[11] У септембру исте године потписао је негарантовани уговор са Сан Антонио спарсима али није успео да се избори за место у тиму па је повратак у Европу био неминован.

Црвена звезда

У октобру 2003. се вратио у Црвену звезду потписавши једногодишњи уговор.[12][13] Имао је сјајну сезону, бележећи просечно 22,6 поена у Јадранској лиги, док је у Еврокупу имао просечних 19,3 поена на 10 утакмица. Укупно у свим мечевима те сезоне 1116 поена на 51 мечу, просечно 21,9 поена по утакмици. Био је најбољи стрелац, асистент и крадљивац Јадранске лиге. Са Црвеном звездом је освојио домаћи незаборавни Куп Радивоја Кораћа у Новом Саду, када је Звезда у три утакмице стизала до победа после продужетака. Звезда је те године такође стигла до полуфинала домаће лиге као и фајнал-фора Јадранске лиге.

Памеса

У лето 2004. године је потписао за Памесу из Валенсије.[14] Са њима је провео једну сезону у којој је бележио просечно 21 поен по утакмици, чиме је изборио друго место на листи стрелаца АЦБ лиге. Са памесом је играо и УЛЕБ куп, где је на 16 утакмица имао просек од 18,9 поена.

Реал Мадрид

У августу 2005. је потписао за Реал Мадрид.[15] И у Реалу се задржао само годину дана, који се поред домаћих такмичења такмичио и у Евролиги. Ракочевић је играо на свих двадесет утакмица постизавши у просеку 14,8 поена.[8] Са Булоком чинио је један од најбољих нападачких бековских тандема у Евролиги.

Таукерамика

Ракочевић као играч Таукерамике 2008. године

У јулу 2006. је потписао уговор са Таукерамиком[16], где је оставио веома дубок траг наступајући за овај тим три пуне сезоне. Већ у првој сезони са Таукерамиком је освојио Суперкуп Шпаније. У Евролиги је био најбољи стрелац тима и читаве Евролиге са просечних 16,2 поена што му је било довољно за награду "Алфонса Форда" као најбољи стрелац Евролиге.[17]

Следећа сезона била је још успешнија због тога што је поред Суперкупа освојена и шампионска титула АЦБ лиге. Он је титули допринео са просечних 15,2 поена на 39 утакмица.

У сезони 2008/09. Ракочевић је имао још једну феноменалну сезону. На почетку је освојен још један Суперкуп Шпаније а касније и Куп Шпаније. У Евролиги је имао једну од најбољих сезона у каријери где је још једном освојио награду “Алфонсо Форд“ [18] , пошто је имао просек од 18 поена на 21 утакмици.[8]

Често је касније изјављивао да му је одлазак из Шпаније и Таукерамике једна од највећих грешака у каријери.

Ефес пилсен

У јуну 2009. одлази у турски Ефес Пилсен.[19] Током прве сезоне у првенству Турске је бележио просечно 15,7 поена, а у Евролиги је имао скроман просек од 10 поена по утакмици. Друга сезона је била знатно боља што се тиче индивидуалног учинка када је у првенству Турске имао 13,4 поена по мечу.[20] Сјајним партијама у сезони Евролиге 2010/11. освојио је по трећи пут у каријери титулу најбољег стрелца Евролиге.[21] Након завршетка сезоне 2010/11. напустио је Ефес.[22]

Монтепаски Сијена

У октобру 2011. потписује једногодишњи уговор са екипом Монтепаски Сијене.[23] У Сијени се већ осетио благи пад како у његовој игри тако и у способности да лако излази на крај са противничким чуварима. Одиграо је 20 утакмица у Серији А на којима је бележио просечно 11,1 поен по мечу.[24] Са њима је на крају сезоне освојио италијанско првенство и куп. И са Сијеном је учествовао у Евролиги, где је на 19 утакмица просечно постизао 9,4 поена.

Црвена звезда

У августу 2012. вратио се у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор.[25] Водио је црвено-беле до титуле у Купу Радивоја Кораћа а Партизану је у финалу дао 20 поена.[26] У Еврокупу је Звезда стигла до друге фазе а Ракочевић је блистао са просеком од 19,5 поена на 11 мечева.[8] У Јадранској лиги Звезда је стигла до финала плејофа што је значило квалификацију за Евролигу следеће године, што је био један од циљева те сезоне. У финалу је Црвена звезда поражена од Партизана. На 28 мечева Јадранске лиге бележио је просечно 15,4 поена по мечу. У домаћем првенству Ракочевић је наставио са сјајним поентерским партијама. Био је најбољи стрелац и нашао се у најбољој петорци Суперлиге.[27] Ипак црвено-бели опет нису успели да освоје титулу пошто су у финалу плејофа поражени од Партизана. На крају сезоне је раскинуо уговор са Звездом.[28]

Репрезентација

Играо је за млађе репрезентативне селекције Југославије. На Европском првенству за јуниоре 1996. године бележио је просечних 25.4 поена, 3.6 асистенција и 1.7 скокова и тако помогао освајању бронзе. Следеће године је са репрезентацијом испод 22 године освојио бронзу на Светском првенству у Мелбурну. И следеће сезоне 1998. учествује са том репрезентацијом на Европском првенству и тиму са Дејаном Милојевићем, Марком Јарићем, Јовом Станојевићем осваја златну медаљу. Игор је био вођа ове екипе а нарочито се истака у финалу против Словеније када је постигао 37 поена за 34 минута ( 11-6 за два, 5-4 за три и 15-13 слободна бацања). Наравно, проглашен је за МВП овог шампионата.

Године 1999. дебитовао је и за сениорску репрезентацију Југославије, али није успео да уђе у тим који је играо на Европском првенству 1999. у Француској. Ипак изборио је место у првих 12 већ на следећем већем такмичењу, Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, на ком је репрезентација Југославије освојила тек шесто место. На 5 утакмица бележио је просечно 3,2 поена по мечу.[29] Био је део репрезентације која је под вођством тренера Пешића направила фантастичне резултате на две узастопне репрезентативне акције. На Европском првенству 2001. у Турској осваја златну медаљу, а исти успех понавља и следеће године на Светском првенству 2002. у Индијанаполису. На оба такмичења је због јаке конкуренције имао скромну минутажу а бележио је око 5 поена просечно по мечу.[29]

На Европском првенству 2003. није добио прилику, јер је нови селектор Вујошевић дао предност Авдаловићу. Након тога учествовао је на Олимпијским играма 2004. у Атини где је репрезентација Србије и Црне Горе освојила тек 11. место. На шест одиграних мечева бележио је просечно 11,5 поена по мечу.[29] Био је део и репрезентације на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори где је наша репрезентација испала у четвртфиналу од Француске. Био је најбољи стрелац екипе са 16,2 поена просечно по мечу.[29] Као капитен предводио је репрезентацију СЦГ на Светском првенству 2006. у Јапану. Наш тим је испао у осмини финала а Ракочевић је поново био најбољи стрелац екипе са просечно 18,3 поена по мечу.[29]

Остало

Његов отац Горан је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века играо за Црвену звезду. Има велику популарност и поштовање међу присталицама Црвене звезде, са обзиром је носио дрес Звезде у три наврата.

Успеси

Клупски

Појединачни

Репрезентативни

Видети још

Референце

  1. ^ „Игор Ракочевић спреман да помири Звезду и Партизан”. Мондо. 14. 2. 2015. Приступљено 19. 2. 2015. 
  2. ^ а б в „На данашњи дан: Рођени Игор Ракочевић и Анђелија Арбутина”. Mojacrvenazvezda.net. Приступљено 21. 9. 2014. 
  3. ^ „Црвена звезда–Верона 64:73”. FIBA Europe. 1. 4. 1998. Приступљено 21. 9. 2014. 
  4. ^ „Верона–Црвена звезда 68:74”. FIBA Europe. 25. 3. 1998. Приступљено 21. 9. 2014. 
  5. ^ „Статистика у Евролиги 1998/99.”. FIBA Europe. Приступљено 21. 9. 2014. 
  6. ^ „Статистика у Евролиги 1999/00.”. FIBA Europe. Приступљено 21. 9. 2014. 
  7. ^ „Игор Ракочевић у Будућности”. Blic.rs. 24. 10. 2000. Приступљено 21. 9. 2014. 
  8. ^ а б в г „Профил на сајту Евролиге”. Euroleague.net. Приступљено 21. 9. 2014. 
  9. ^ „Ракочевић у Минесоти Јарић међу Клиперсима”. Glas-javnosti.rs. 29. 6. 2000. Приступљено 21. 9. 2014. 
  10. ^ „Статистика у НБА лиги”. Basketball-reference.com. Приступљено 21. 9. 2014. 
  11. ^ „Минесота отпустила Игора Ракочевића”. Web site Vlade Republike Srbije. 7. 5. 2003. Приступљено 21. 9. 2014. 
  12. ^ „Ракочевић потписао уговор са Црвеном звездом”. B92.net. 7. 10. 2003. Приступљено 21. 9. 2014. 
  13. ^ „Игор Ракочевић у старом јату”. Web site Vlade Republike Srbije. 6. 10. 2003. Приступљено 21. 9. 2014. 
  14. ^ „Игор Ракочевић званично представљен у свом новом клубу, Памеси”. Glas-javnosti.rs. 2. 9. 2004. Приступљено 21. 9. 2014. 
  15. ^ „Ракочевић потписао за Реал Мадрид”. B92.net. 24. 8. 2005. Приступљено 21. 9. 2014. 
  16. ^ „Ракочевић у Таукерамици”. B92.net. 14. 7. 2006. Приступљено 21. 9. 2014. 
  17. ^ „ЕЛ: Папалукас МВП, Ракочевић најбољи стрелац”. Mondo.rs. 6. 5. 2007. Приступљено 21. 9. 2014. 
  18. ^ „Игор Ракочевић најбољи стрелац Евролиге”. Mondo.rs. 21. 4. 2009. Приступљено 21. 9. 2014. 
  19. ^ „Ракочевић у Ефесу!”. B92.net. 19. 6. 2009. Приступљено 15. 10. 2013. 
  20. ^ „Профил на сајту Турске лиге”. TBLstat.net. Приступљено 15. 10. 2013. 
  21. ^ „Ракочевић по трећи пут најбољи стрелац Евролиге”. Blic Sport. 19. 4. 2011. Приступљено 15. 10. 2013. 
  22. ^ „Ракочевић напушта Ефес Пилсен”. B92.net. 30. 6. 2011. Приступљено 15. 10. 2013. 
  23. ^ „Званично: Ракочевић у Сијени!”. Mondo.rs. 25. 10. 2011. Приступљено 15. 10. 2013. 
  24. ^ „Профил на сајту Серије А”. Legabasket.it. Приступљено 15. 10. 2013. 
  25. ^ „Ракочевић у Звезди по трећи пут, уговор потписан на две године”. Blic Sport. 9. 8. 2013. Приступљено 15. 10. 2013. 
  26. ^ „КРК: Звезди трофеј у тужном Језеру”. B92.net. 11. 2. 2013. Приступљено 21. 9. 2014. 
  27. ^ „Марјановић МВП, Ракоч најбољи стрелац”. RTS.rs. 27. 6. 2013. Приступљено 21. 9. 2014. 
  28. ^ „ЦЗ без Ракочевића наредне сезоне”. B92.net. 17. 7. 2013. Приступљено 15. 10. 2013. 
  29. ^ а б в г д „Профил на сајту ФИБЕ”. FIBA.com. Приступљено 20. 9. 2014. 

Спољашње везе


Капитен Србије и Црне Горе