Игор Ракочевић — разлика између измена
м datum |
|||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| место_рођења = [[Београд]] |
| место_рођења = [[Београд]] |
||
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |
||
| датум_смрти = |
| датум_смрти = |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
Верзија на датум 21. август 2015. у 23:38
Игор Ракочевић | |||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 29. март 1978. | ||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Београд, СФРЈ | ||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Србија | ||||||||||||||||||||||||
Висина | 1,91 m | ||||||||||||||||||||||||
Информације о каријери | |||||||||||||||||||||||||
НБА драфт | 2000. / 2. рунда / 51. пик | ||||||||||||||||||||||||
Одабрао: Минесота тимбервулвси | |||||||||||||||||||||||||
Про каријера | 1994—2013 | ||||||||||||||||||||||||
Позиција | бек | ||||||||||||||||||||||||
Јуниорска каријера | |||||||||||||||||||||||||
1989—1994 | Црвена звезда | ||||||||||||||||||||||||
Сениорска каријера | |||||||||||||||||||||||||
Године | Клуб | ||||||||||||||||||||||||
1994—2000 2000—2002 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2005—2006 2006—2009 2009—2011 2011—2012 2012—2013 |
Црвена звезда Будућност Минесота тимбервулвси Црвена звезда Валенсија Реал Мадрид Таукерамика Ефес Пилсен Монтепаски Црвена звезда | ||||||||||||||||||||||||
Репрезентативна каријера | |||||||||||||||||||||||||
СР Југославија / СЦГ | |||||||||||||||||||||||||
Статистика на basketball-reference.com | |||||||||||||||||||||||||
Статистика на nba.com | |||||||||||||||||||||||||
Медаље
|
Игор Ракочевић (рођен 29. марта 1978. у Београду) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији бека. Тренутно је потпредседник Кошаркашког савеза Србије.[1]
У почетку каријере је био познат са надпросечним одразом и закуцавањима, да би се кроз каријеру прославио као изузетни кошгетер. У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда. Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.
Клупска каријера
Црвена звезда
Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и као велики таленат клуба заиграо је за први тим у сезони 1994/95. У својој првој сезони био је у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година.[2] Наредне сезоне је је показао још већи напредак. Истакао се у плеј-офу 1996. године, када је у четвртфиналној серији против БФЦ-а из Беочина бележио 13,3 поена по утакмици. У другом мечу забележио је 20 поена, а у трећем 16, али је противнички тим отишао у полуфинале. У сезони 1996/97. није много времена проводио на паркету. Био је у тиму на 15 мечева у првенству и Купу, а тим је имао слабе резултате.
У сезони 1997/98, Игор је потпуно експлодирао и постао носилац игре клуба. Био је први стрелац тима у лигашком делу шампионата са 336 поена на 26 мечева (просек 12,9 по утакмици).[2] Убацио је 31 поен у 7. колу против Морнара (99:70), а у плеј-офу је на осам утакмица постигао 99 поена (12,4 по мечу) и тако допринео освајању шампионске титуле у финалној серији против ФМП Железника са 3:1 у победама. У трећем мечу финала убацио је 17, а у четвртом 16 поена. Те сезоне црвено-бели су у европском Купу Радивоја Кораћа рушили све пред собом, да би поклекли у реваншу финала против Вероне (64:73)[3] у гротлу хале Пионир, иако су у првом мечу славили на гостовању у Италији са 74:68.[4]
Наредне сезоне црвено-бели су заиграли у Евролиги, где су забележене четири победе, између осталог против Цибоне у Загребу уз одличну Игорову партију и Жалгириса у Београду. Ракочевић је у Евролиги бележио 13,8 поена[5] и по просеку је био први стрелац Звезде, као и у лигашком делу домаћег шампионата (18,9 поена) и укупно у сезони са 16,2 поена по мечу. Ипак, те сезоне није освојен трофеј, јер плеј-оф није ни игран због бомбардовања, па је Будућност из Подгорице проглашена прваком јер је била прва у лигашком делу са победом више од Црвене звезде.
У сезони 1999/00. Игор је поново био најбољи стрелац екипе са 268 поена у лигашком делу првенства (15,8 по мечу) и укупно у сезони са 524 поена (просек 13,1), али је у плеј-офу имао слабије партије због недовољне спремности после повреде.[2] Црвено-бели се нису прославили те сезоне. Стигли су до полуфинала плеј-офа, а у Евролиги су забележили две победе у 16 мечева. Ракочевић је са 12,6 поена у елитном такмичењу био други стрелац екипе, иза Николе Јестратијевића, који је бележио 13,7 поена по мечу.[6]
Будућност
У октобру 2000. године прелази у Будућност.[7] Тим из Подгорице је у то време имао изузетно јак састав од великог броја репрезентативаца попут Дејана Томашевића, Миленка Топића и искусних кошаркаша Владе Кузмановића, Дејана Радоњића и др. И у редовима Будућности је пружао одличне партије и био најчешће први стрелац тима. У сезони 2000/01. бележио је 12,9 поена у Евролиги, а сезону касније 17,7 поена на 14 мечева у елитном такмичењу.[8] Са Подгоричанима је освојио титулу Југословенског првенства као и домаћи Куп 2001. године.
НБА
Игор је 2000. године изабран на НБА драфту као 51. пик од стране Минесота тимбервулвса.[9] Две године касније прелази у Минесоту. Ипак није много времена проводио на терену. Током сезоне 2002/03. одиграо је 42 утакмице на којима је просечно био у игри 5,8 минута и бележио 1,9 поена по мечу.[10] Тимбервулвси су га отпустили у мају 2003.[11] У септембру исте године потписао је негарантовани уговор са Сан Антонио спарсима али није успео да се избори за место у тиму па је повратак у Европу био неминован.
Црвена звезда
У октобру 2003. се вратио у Црвену звезду потписавши једногодишњи уговор.[12][13] Имао је сјајну сезону, бележећи просечно 22,6 поена у Јадранској лиги, док је у Еврокупу имао просечних 19,3 поена на 10 утакмица. Укупно у свим мечевима те сезоне 1116 поена на 51 мечу, просечно 21,9 поена по утакмици. Био је најбољи стрелац, асистент и крадљивац Јадранске лиге. Са Црвеном звездом је освојио домаћи незаборавни Куп Радивоја Кораћа у Новом Саду, када је Звезда у три утакмице стизала до победа после продужетака. Звезда је те године такође стигла до полуфинала домаће лиге као и фајнал-фора Јадранске лиге.
Памеса
У лето 2004. године је потписао за Памесу из Валенсије.[14] Са њима је провео једну сезону у којој је бележио просечно 21 поен по утакмици, чиме је изборио друго место на листи стрелаца АЦБ лиге. Са памесом је играо и УЛЕБ куп, где је на 16 утакмица имао просек од 18,9 поена.
Реал Мадрид
У августу 2005. је потписао за Реал Мадрид.[15] И у Реалу се задржао само годину дана, који се поред домаћих такмичења такмичио и у Евролиги. Ракочевић је играо на свих двадесет утакмица постизавши у просеку 14,8 поена.[8] Са Булоком чинио је један од најбољих нападачких бековских тандема у Евролиги.
Таукерамика
У јулу 2006. је потписао уговор са Таукерамиком[16], где је оставио веома дубок траг наступајући за овај тим три пуне сезоне. Већ у првој сезони са Таукерамиком је освојио Суперкуп Шпаније. У Евролиги је био најбољи стрелац тима и читаве Евролиге са просечних 16,2 поена што му је било довољно за награду "Алфонса Форда" као најбољи стрелац Евролиге.[17]
Следећа сезона била је још успешнија због тога што је поред Суперкупа освојена и шампионска титула АЦБ лиге. Он је титули допринео са просечних 15,2 поена на 39 утакмица.
У сезони 2008/09. Ракочевић је имао још једну феноменалну сезону. На почетку је освојен још један Суперкуп Шпаније а касније и Куп Шпаније. У Евролиги је имао једну од најбољих сезона у каријери где је још једном освојио награду “Алфонсо Форд“ [18] , пошто је имао просек од 18 поена на 21 утакмици.[8]
Често је касније изјављивао да му је одлазак из Шпаније и Таукерамике једна од највећих грешака у каријери.
Ефес пилсен
У јуну 2009. одлази у турски Ефес Пилсен.[19] Током прве сезоне у првенству Турске је бележио просечно 15,7 поена, а у Евролиги је имао скроман просек од 10 поена по утакмици. Друга сезона је била знатно боља што се тиче индивидуалног учинка када је у првенству Турске имао 13,4 поена по мечу.[20] Сјајним партијама у сезони Евролиге 2010/11. освојио је по трећи пут у каријери титулу најбољег стрелца Евролиге.[21] Након завршетка сезоне 2010/11. напустио је Ефес.[22]
Монтепаски Сијена
У октобру 2011. потписује једногодишњи уговор са екипом Монтепаски Сијене.[23] У Сијени се већ осетио благи пад како у његовој игри тако и у способности да лако излази на крај са противничким чуварима. Одиграо је 20 утакмица у Серији А на којима је бележио просечно 11,1 поен по мечу.[24] Са њима је на крају сезоне освојио италијанско првенство и куп. И са Сијеном је учествовао у Евролиги, где је на 19 утакмица просечно постизао 9,4 поена.
Црвена звезда
У августу 2012. вратио се у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор.[25] Водио је црвено-беле до титуле у Купу Радивоја Кораћа а Партизану је у финалу дао 20 поена.[26] У Еврокупу је Звезда стигла до друге фазе а Ракочевић је блистао са просеком од 19,5 поена на 11 мечева.[8] У Јадранској лиги Звезда је стигла до финала плејофа што је значило квалификацију за Евролигу следеће године, што је био један од циљева те сезоне. У финалу је Црвена звезда поражена од Партизана. На 28 мечева Јадранске лиге бележио је просечно 15,4 поена по мечу. У домаћем првенству Ракочевић је наставио са сјајним поентерским партијама. Био је најбољи стрелац и нашао се у најбољој петорци Суперлиге.[27] Ипак црвено-бели опет нису успели да освоје титулу пошто су у финалу плејофа поражени од Партизана. На крају сезоне је раскинуо уговор са Звездом.[28]
Репрезентација
Играо је за млађе репрезентативне селекције Југославије. На Европском првенству за јуниоре 1996. године бележио је просечних 25.4 поена, 3.6 асистенција и 1.7 скокова и тако помогао освајању бронзе. Следеће године је са репрезентацијом испод 22 године освојио бронзу на Светском првенству у Мелбурну. И следеће сезоне 1998. учествује са том репрезентацијом на Европском првенству и тиму са Дејаном Милојевићем, Марком Јарићем, Јовом Станојевићем осваја златну медаљу. Игор је био вођа ове екипе а нарочито се истака у финалу против Словеније када је постигао 37 поена за 34 минута ( 11-6 за два, 5-4 за три и 15-13 слободна бацања). Наравно, проглашен је за МВП овог шампионата.
Године 1999. дебитовао је и за сениорску репрезентацију Југославије, али није успео да уђе у тим који је играо на Европском првенству 1999. у Француској. Ипак изборио је место у првих 12 већ на следећем већем такмичењу, Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, на ком је репрезентација Југославије освојила тек шесто место. На 5 утакмица бележио је просечно 3,2 поена по мечу.[29] Био је део репрезентације која је под вођством тренера Пешића направила фантастичне резултате на две узастопне репрезентативне акције. На Европском првенству 2001. у Турској осваја златну медаљу, а исти успех понавља и следеће године на Светском првенству 2002. у Индијанаполису. На оба такмичења је због јаке конкуренције имао скромну минутажу а бележио је око 5 поена просечно по мечу.[29]
На Европском првенству 2003. није добио прилику, јер је нови селектор Вујошевић дао предност Авдаловићу. Након тога учествовао је на Олимпијским играма 2004. у Атини где је репрезентација Србије и Црне Горе освојила тек 11. место. На шест одиграних мечева бележио је просечно 11,5 поена по мечу.[29] Био је део и репрезентације на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори где је наша репрезентација испала у четвртфиналу од Француске. Био је најбољи стрелац екипе са 16,2 поена просечно по мечу.[29] Као капитен предводио је репрезентацију СЦГ на Светском првенству 2006. у Јапану. Наш тим је испао у осмини финала а Ракочевић је поново био најбољи стрелац екипе са просечно 18,3 поена по мечу.[29]
Остало
Његов отац Горан је током шездесетих и седамдесетих година прошлог века играо за Црвену звезду. Има велику популарност и поштовање међу присталицама Црвене звезде, са обзиром је носио дрес Звезде у три наврата.
Успеси
Клупски
- Црвена звезда:
- Првенство СР Југославије (1): 1997/98.
- Куп Радивоја Кораћа (2): 2004, 2013.
- Будућност:
- Првенство СР Југославије (1): 2000/01.
- Куп СР Југославије (1): 2001.
- Таукерамика:
- АЦБ лига (1): 2007/08.
- Куп Краља (1): 2009.
- Суперкуп Шпаније (3): 2006, 2007, 2008.
- Ефес Пилсен:
- Куп Председника (2): 2009, 2010.
- Монтепаски Сијена:
- Серија А (1): 2011/12.
- Куп Италије (1): 2012.
Појединачни
- Најбољи стрелац Евролиге (3): 2006/07, 2008/09, 2010/11.
- Прва постава идеалног тима Евролиге (1): 2008/09.
- Друга постава идеалног тима Евролиге (1): 2006/07.
- Најкориснији играч месеца Евролиге (1): јануар 2009.
- Најбољи стрелац, асистент и крадљивац Јадранске лиге: 2003/04.
- Најкориснији играч фајнал-фора Јадранске лиге (1): 2003/04.
- Најбољи стрелац Суперлиге Србије (1): 2012/13.
- Најбоља петорка Суперлиге Србије (1): 2012/13.
- Најкориснији играч Европског првенства до 22 године (1): 1998.
- Учесник Ол-стар утакмице Првенства Турске (2): 2010, 2011.
Репрезентативни
- Европско првенство до 18 година: 1996.
- Медитеранске игре: 1997.
- Светско првенство до 22 године: 1997.
- Европско првенство до 22 године: 1998.
- Европско првенство: 2001.
- Светско првенство: 2002.
Видети још
Референце
- ^ „Игор Ракочевић спреман да помири Звезду и Партизан”. Мондо. 14. 2. 2015. Приступљено 19. 2. 2015.
- ^ а б в „На данашњи дан: Рођени Игор Ракочевић и Анђелија Арбутина”. Mojacrvenazvezda.net. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Црвена звезда–Верона 64:73”. FIBA Europe. 1. 4. 1998. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Верона–Црвена звезда 68:74”. FIBA Europe. 25. 3. 1998. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Статистика у Евролиги 1998/99.”. FIBA Europe. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Статистика у Евролиги 1999/00.”. FIBA Europe. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Игор Ракочевић у Будућности”. Blic.rs. 24. 10. 2000. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ а б в г „Профил на сајту Евролиге”. Euroleague.net. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Ракочевић у Минесоти Јарић међу Клиперсима”. Glas-javnosti.rs. 29. 6. 2000. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Статистика у НБА лиги”. Basketball-reference.com. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Минесота отпустила Игора Ракочевића”. Web site Vlade Republike Srbije. 7. 5. 2003. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Ракочевић потписао уговор са Црвеном звездом”. B92.net. 7. 10. 2003. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Игор Ракочевић у старом јату”. Web site Vlade Republike Srbije. 6. 10. 2003. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Игор Ракочевић званично представљен у свом новом клубу, Памеси”. Glas-javnosti.rs. 2. 9. 2004. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Ракочевић потписао за Реал Мадрид”. B92.net. 24. 8. 2005. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Ракочевић у Таукерамици”. B92.net. 14. 7. 2006. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „ЕЛ: Папалукас МВП, Ракочевић најбољи стрелац”. Mondo.rs. 6. 5. 2007. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Игор Ракочевић најбољи стрелац Евролиге”. Mondo.rs. 21. 4. 2009. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Ракочевић у Ефесу!”. B92.net. 19. 6. 2009. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „Профил на сајту Турске лиге”. TBLstat.net. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „Ракочевић по трећи пут најбољи стрелац Евролиге”. Blic Sport. 19. 4. 2011. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „Ракочевић напушта Ефес Пилсен”. B92.net. 30. 6. 2011. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „Званично: Ракочевић у Сијени!”. Mondo.rs. 25. 10. 2011. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „Профил на сајту Серије А”. Legabasket.it. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „Ракочевић у Звезди по трећи пут, уговор потписан на две године”. Blic Sport. 9. 8. 2013. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ „КРК: Звезди трофеј у тужном Језеру”. B92.net. 11. 2. 2013. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „Марјановић МВП, Ракоч најбољи стрелац”. RTS.rs. 27. 6. 2013. Приступљено 21. 9. 2014.
- ^ „ЦЗ без Ракочевића наредне сезоне”. B92.net. 17. 7. 2013. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ а б в г д „Профил на сајту ФИБЕ”. FIBA.com. Приступљено 20. 9. 2014.
Спољашње везе
- Официјални вебсајт
- Профил на сајту АБА лиге
- Профил на сајту АЦБ лиге
- (језик: енглески)Igor Rakocevic: A killer on the court - by Vladimir Stankovic - Euroleague.net
- Рођени 1978.
- Београђани
- Југословенски кошаркаши
- Српски кошаркаши
- Бек шутери
- Кошаркаши Црвене звезде
- Кошаркаши Минесота Тимбервулвса
- Кошаркаши Валенсије
- Кошаркаши Реал Мадрида
- Кошаркаши Саски Басконије
- Европски прваци у кошарци
- Кошарка на Летњим олимпијским играма 2000.
- Кошарка на Летњим олимпијским играма 2004.
- Олимпијци Србије и Црне Горе на Летњим олимпијским играма 2004.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2000.
- Кошаркаши Будућности