Школа средњег пута — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
'''Мадјамака''' ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Madhyamaka'') такође позната као '''шуњавада''' ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Śūnyavāda'') је била филозофска школа [[махајана]] [[будизам|будизма]] коју је утемељио индијски филозоф [[Нагарђуна]] у [[2. век]]у.
'''Мадјамака''' ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Madhyamaka'') такође позната као '''шуњавада''' ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Śūnyavāda'') је била филозофска школа [[махајана]] [[будизам|будизма]] коју је утемељио индијски филозоф [[Нагарђуна]] у [[2. век]]у.


Њено средишње учење представља ништавност (''[[шуњата]]'') свих емпиријских појмова које заступа [[тхеравада|теравада]] (као [[дарма]] или [[пет гомила]] бића). Збога наглашавања "ничега" (''шуња'') ова школа је позната као шуњавада.<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
Према шуњавади, и субјекат и објекат су свести нестварни, односно читава стварност је празнина (''[[шуњата]]''). Она је проглашавала ништавност свих емпиријских појмова које заступа [[тхеравада|теравада]] (као [[дарма]] или [[пет гомила]] бића). Збога наглашавања "ничега" (''шуња'') ова школа је позната као шуњавада.<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>


Овој школи је била супротстављена школа [[јогачара]], позната и као [[виђнанавада]], која је заступала идеализам спознајне свести.
Овој школи је била супротстављена школа [[јогачара]], позната и као [[виђнанавада]], која је заступала идеализам спознајне свести.

Верзија на датум 23. август 2015. у 20:22

Мадјамака (санск. माघ्यमक Madhyamaka) такође позната као шуњавада (санск. माघ्यमक Śūnyavāda) је била филозофска школа махајана будизма коју је утемељио индијски филозоф Нагарђуна у 2. веку.

Према шуњавади, и субјекат и објекат су свести нестварни, односно читава стварност је празнина (шуњата). Она је проглашавала ништавност свих емпиријских појмова које заступа теравада (као дарма или пет гомила бића). Збога наглашавања "ничега" (шуња) ова школа је позната као шуњавада.[1]

Овој школи је била супротстављена школа јогачара, позната и као виђнанавада, која је заступала идеализам спознајне свести.

Филозофија шуњаваде играла је важну улогу у развоју кинеског будизма.[2]

Етимологија

Madhyamaka је санскритска реч која једноставно значи "средњи пут".[3]

Шуњата

Схватање о шуњати се среће већ у литератури прађна-парамите. Нагарђуна је то схватање преформулисао поставивши темеље новој школи будистичке филозофије.

Критика коју је ова школа усмерила против тераваде односила се на недоследност абхидхаминог метода анализе појмова. Иако је одбацивао представу о стварном, вечно постојећем сопству и рашчлањивао људску јединку на гомила, а гомила на дарме, овај метод се ипак зауставио код дарми, потврђујући њихово постојање. Према мадхјамики ради се о произвољном застоју у аналитичком методу; и дарме су појмови који се морају схватити само као привремене станке у аналитичком процесу. По мадхјамики, ни дарме не поседују реалност пошто је она истински празна (шуња) од свих појмовних конструкција. Дарме немају засебну природу као што се то тврди у теравади - њу поседује само апсолут. Мадхјамика је на тај начин представљала доктрину о апсолутном које се може остварити само кроз прађну, тј. мудрост.[1]

Средњи пут

Нагарђуна

Школа мадхјамике је сматрала да се ово схватање налази између доктрине која потврђује сопство (атман), и теравадинске доктрине која одбацује сопство (анатман); отуда назив „средњи пут“ (мадхјамика даршана), по коме је ова школа постала позната. Тај назив, пак, изгледа није користио сам Нагарђуна, а ни његов савременик Арјадева.[1]

Развој школе

Након што су Нагарђуна и Арјадева формулисали средишњи принцип мадхјамике, уследила су три развојна ступња, и то:

  1. раздвајање у две школе, прасангику, коју је представљао Будхапалита, и сватантрику, коју је заступао Бхававивека;
  2. потом, у раном VII веку Ћандракиртијево поновно афирмисање истрајније прасангике или метода "reductio ad absurdum" као норме за мадхјамику, и
  3. на крају стапање мадхјамике са школом јогачаре, које су обавили Шантараксита и Камалашила[4]

Овај облик мадхјамике постао је преовлађујућа филозофија у тибетанском будизму.

Извори

  1. ^ а б в Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 80-84), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
  3. ^ http://www.iep.utm.edu/b-madhya/
  4. ^ T. R. V. Murti, The Central Philosophy of Buddhism, 1955.

Види још