Жиролики црви — разлика између измена
Нова страница: '''Жиролики црви''' (''Enteropneusta'') су црволике животиња из филума полухордата. Живе с... |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Taxobox |
|||
⚫ | '''Жиролики црви''' (''Enteropneusta'') су црволике животиња из филума [[полухордати|полухордата]]. Живе солитарно ријући по дну приобалног дела мора или укопавајући се у јаме. Тело име је издужено и његов предњи део (рилица) подсећа на [[жир]] по чему су и добили назив. Величина тела им обично износи неколико центиметара мада има врста које достижу и 2,5 m. Највећи број врста из типа полухордата припада овој групи (класи) животиња. |
||
| image = Eichelwurm.jpg |
|||
{{радови у току}} |
|||
| color = pink |
|||
| name = Enteropneusta |
|||
| regnum = [[Animal]]ia |
|||
| phylum = [[Hemichordata]] |
|||
| classis = '''Enteropneusta''' |
|||
| subdivision_ranks = Families |
|||
| subdivision = |
|||
[[Harrimaniidae]]<br/> |
|||
[[Protoglossidae]]<br /> |
|||
[[Ptychoderidae]]<br /> |
|||
[[Saxipendiidae]]<br /> |
|||
[[Spengelidae]]<br /> |
|||
[[Torquaratoridae]]<br /> |
|||
}} |
|||
⚫ | '''Жиролики црви''' (''Enteropneusta'') су црволике животиња из филума [[полухордати|полухордата]]. Живе солитарно ријући по дну приобалног дела мора или укопавајући се у јаме. Тело име је издужено и његов предњи део (рилица) подсећа на [[жир]] по чему су и добили назив. Величина тела им обично износи неколико центиметара мада има врста које достижу и 2,5 m. Највећи број врста из типа полухордата припада овој групи (класи) животиња. |
||
Жиролики црви, као сви полухордати, показују сличности са бодљокошцима и хордатима (види [[полухордати]]). |
|||
==Телесни региони== |
|||
Тело им је подељено на три региона: |
|||
* рилицу (''proboscis''); |
|||
* огрлицу (кратко задебљање око врата) на чијој се вентралној страни налазе уста; |
|||
* труп који је спљоштен и на њему се налази два низа шкржних прореза. |
|||
На леђњој страни ждрела образује се шупља [[евагинација]], [[стомохорда]], која се пружа ка напред улазећи у рилицу. Слична је [[нотохорда|нотохорди]] код хордата од које се разликује по томе што нема потпорну улогу и што је у вези са цревом. |
|||
'''Целом''' је добро развијен и налази се у свим телесним регионима и то тако што је у огрлици и трупу паран, док је у рилици непаран због развића мишића. |
|||
==Унтрашња грађа== |
|||
'''Црево''' почиње устима која се настављају на ждрело и може се поделити на: |
|||
* шкржни део |
|||
* јетрени део. |
|||
Шкржни део обухвата ждрело које има двоструку функцију: |
|||
* респираторну јер се преко шкржних прореза обавља размена гасова и вода излази у спољашњу средину; |
|||
* транспортује хранљиве материје ка цреву. |
|||
Јетрени део црева је богато снабдевен израштајима са жлезданом функцијом и завршава се аналним отвором на задњем крају трупа. |
|||
'''Крвни систем''' је отвореног типа са правилном циркулацијом [[хемолимфа|хемолимфе]]. Састоји се од: |
|||
*леђног крвог суда у коме се хемолимфа креће према напред; |
|||
* трбушног крвног суда у коме је кретање хемолимфе ка назад; |
|||
* попречних судова који у пределу огрлице спајају леђни и трбушни суд; |
|||
*централна [[лакуна (биологија)|лакуна]] која представља проширење леђног суда у пределу рилице; |
|||
* срце у виду контрактилног мешка. |
|||
'''Нервни систем''' се састоји од: |
|||
* дорзалног (леђног) нервног стабла које је јаче развијено и у пределу рилице је цевасто (као код хордата); |
|||
* вентралног (трбушног) нервног стабла; |
|||
* попречних комисура које у области рилице спајају дорзално и вентрално стабло. |
|||
'''Чула''' не постоје осим што се у епитело налазе [[фоторецептори|фоторецепторне ћелије]]. |
|||
'''Органи за излучивање''' су у виду канала: једног у рилици и два у огрлици, преко којих је целом у вези са спољашњом средином. |
|||
'''Полни систем''' је смештен у средњем делу трупа бочно од црева и састоји се од: |
|||
* [[гонада]] |
|||
* канала преко којих гонаде комуницирају са спољашњом средином. |
|||
Одвојених су полова, а развиће се одвија [[метаморфоза|метаморфозом]] преко ларве [[торнарија|торнарије]] која је слична ларви бодљокожаца. |
|||
[[Категорија:Животиње]][[Категорија:Деутеростомије]] |
[[Категорија:Животиње]][[Категорија:Деутеростомије]] |
||
[[en:Enteropneusta]] |
|||
[[de:Eichelwürmer]] |
|||
[[fr:Enteropneusta]] |
|||
[[ko:장새강]] |
|||
[[pl:Jelitodyszne]] |
|||
[[pt:Enterepneusta]] |
|||
[[ru:Кишечнодышащие]] |
|||
[[sk:Vnútrožiabrovce (trieda)]] |
|||
[[sv:Ollonmaskar]] |
|||
[[zh:肠鳃纲]] |
Верзија на датум 22. август 2007. у 13:41
Enteropneusta | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | Enteropneusta
|
Families | |
Harrimaniidae |
Жиролики црви (Enteropneusta) су црволике животиња из филума полухордата. Живе солитарно ријући по дну приобалног дела мора или укопавајући се у јаме. Тело име је издужено и његов предњи део (рилица) подсећа на жир по чему су и добили назив. Величина тела им обично износи неколико центиметара мада има врста које достижу и 2,5 m. Највећи број врста из типа полухордата припада овој групи (класи) животиња.
Жиролики црви, као сви полухордати, показују сличности са бодљокошцима и хордатима (види полухордати).
Телесни региони
Тело им је подељено на три региона:
- рилицу (proboscis);
- огрлицу (кратко задебљање око врата) на чијој се вентралној страни налазе уста;
- труп који је спљоштен и на њему се налази два низа шкржних прореза.
На леђњој страни ждрела образује се шупља евагинација, стомохорда, која се пружа ка напред улазећи у рилицу. Слична је нотохорди код хордата од које се разликује по томе што нема потпорну улогу и што је у вези са цревом.
Целом је добро развијен и налази се у свим телесним регионима и то тако што је у огрлици и трупу паран, док је у рилици непаран због развића мишића.
Унтрашња грађа
Црево почиње устима која се настављају на ждрело и може се поделити на:
- шкржни део
- јетрени део.
Шкржни део обухвата ждрело које има двоструку функцију:
- респираторну јер се преко шкржних прореза обавља размена гасова и вода излази у спољашњу средину;
- транспортује хранљиве материје ка цреву.
Јетрени део црева је богато снабдевен израштајима са жлезданом функцијом и завршава се аналним отвором на задњем крају трупа.
Крвни систем је отвореног типа са правилном циркулацијом хемолимфе. Састоји се од:
- леђног крвог суда у коме се хемолимфа креће према напред;
- трбушног крвног суда у коме је кретање хемолимфе ка назад;
- попречних судова који у пределу огрлице спајају леђни и трбушни суд;
- централна лакуна која представља проширење леђног суда у пределу рилице;
- срце у виду контрактилног мешка.
Нервни систем се састоји од:
- дорзалног (леђног) нервног стабла које је јаче развијено и у пределу рилице је цевасто (као код хордата);
- вентралног (трбушног) нервног стабла;
- попречних комисура које у области рилице спајају дорзално и вентрално стабло.
Чула не постоје осим што се у епитело налазе фоторецепторне ћелије.
Органи за излучивање су у виду канала: једног у рилици и два у огрлици, преко којих је целом у вези са спољашњом средином.
Полни систем је смештен у средњем делу трупа бочно од црева и састоји се од:
- гонада
- канала преко којих гонаде комуницирају са спољашњом средином.
Одвојених су полова, а развиће се одвија метаморфозом преко ларве торнарије која је слична ларви бодљокожаца.