Украјинска православна црква — разлика између измена

Украјинска православна црква
Українська Православна Церква
Украјинска православна црква; Українська Православна Церква
	Кијевско-печерска лавра
Основни подаци
Киријархална црква	Руска православна црква
Аутономија	1990 — самоуправна црква с правима широке аутономије
Канонско признање	Канонски призната
Предстојатељ	Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије (Березовски)
Сједиште	Кијев
Канонска јурисдикција	Украјина
Календар	Јулијански календар
	[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја	85
Епархија	53
Манастира	191
Вјерника	око 5 милиона

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 24. август 2015. у 21:02

Украјинска православна црква (укр. Українська Православна Церква)^[1] самоуправна је црква с правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Она је једина канонски призната православна црква у Украјини. Постоје још и Украјинска православна црква — Кијевски патријархат и Украјинска аутокефална православна црква, обје канонски непризнате.

Историја

Тежња ка аутокефалности

У јесен 1989. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у Совјетском Савезу и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у Украјини се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима Украјинског егзархата су се јавиле тенденције за одвајањем од Московског патријархата.

Патријарх московски Пимен и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су позив од клирика западноукрајинских епархија да дају аутокефалност Егзархату. Затим, Архијерејски сабор Руске православне цркве је 30/31. јануара 1990. донио Уредбу о егзархатима (рус. Положение об экзархатах) која је пружила преосталим егзархатима (у Украјини и Бјелорусији) широка самоуправна права, као и право да се представљају као Украјинска православна црква и Бјелоруска православна црква.^[2]

Дана 9. јула 1990. у Кијеву је одржано савјетовање украјинског епископата на којем је закључено да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима). Процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима. Политичке власти нису спречавале незаконита дјеловања унијата него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима. Због тога су украјински православци, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у Украјинску аутокефалну православну цркву.

Епископат Украјинске православне цркве је упутио апел патријарху московском и све Русије Алексију II и Светом синоду Руске православне цркве којим су предлагали да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана 10. јула 1990. одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. Свети синод Руске православне цркве се 20. јула 1990. упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању Архијерејског сабора. Ради припреме Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија (Појаркова).

Самоуправна црква

Од 25. до 27. октобра 1990. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом патријарха Алексија II, одржао се Архијерејски сабор у саставу 91 јерарха Руске православне цркве. Након разматрања апела (рус. Обращение), Архијерејски сабор је установио:^[3]

Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
У вези са тим, назив Украјински егзархат се укида.
Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије.
Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу митрополит кијевски и све Украјине.
Митрополиту кијевском и све Украјине, у границама Украјинске православне цркве, обраћа се са Блажњејши.
Митрополит кијевски и све Украјине има право ношења двије панагије и предношења крста за вријеме богослужења.
Синод Украјинске православне цркве бира и поставља епархијске и викарне архијереје, установљава и укида епархије у границама Украјине.
Митрополит кијевски и све Украјине као предстојатељ Украјинске православне цркве је стални члан Светог синода Руске православне цркве.
Ова одлука Архијерејског сабора Руске православне цркве подлијеже потврди Помјесног сабора Руске православне цркве с уношењем одговарајућих измјена у Устав о управљању Руске православне цркве.

Све до краја јануара 2009, за вријеме патријарха Алексија II, Помјесни сабор се није састајао тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. Међутим, био је потврђен од стране свих одржаних архијерејских сабора у том периоду.

Устројство

Украјинска православна црква је Уставом Руске православне цркве одређена као самоуправна црква са правима широке аутономије. Она своју мисију остварује руководећи се Томосом патријарха московског и све Русије (1990) и Уставом Украјинске православне цркве. Сматра се за насљедницу древне Кијевске митрополије (у границама Украјине) и Украјинског егзархата Руске православне цркве.

Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије. Предстојатељ је стални члан Светог синода Руске православне цркве, а украјински епископат учествује на архијерејским и помјесним саборима, као и у избору патријарха московског и све Русије.

Предстојатељ Украјинске православне цркве (од 1992) био је митрополит кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан). Дана 24. фебруара 2014. у Кијеву је одржано засједање Светог синода Украјинске православне цркве на ком је, због медицински оправдане спријечености митрополита Владимира да обавља дужности поглавара, на дужност мјестобљуститеља изабран митрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски).^[4] После смрти митрополита Владимира, Онуфрије је 13. августа 2014. изабран за митрополита.^[5]

Према Уставу Украјинске православне цркве, највиши органи црквене власти и управе су: Сабор (помјесни сабор), Сабор епископа (архијерејски сабор) и Свети синод под предсједништвом митрополита кијевског и све Украјине.

Украјинска црква се састоји из 46 епархија и има 66 архијереја. По подацима од јуна 2008. броји око 10.900 црквених општина, има 8.962 свештенослужитеља (8.517 свештеника и 445 ђакона), 20 школских установа (1 академија, 7 семинарија и 12 училишта). Постоји 175 манастира (85 мушких и 90 женских) у којима се налази 4.650 монаха и монахиња.

Изузимајући три области Галичине (Љвовске, Ивано-Франковске и Тернопољске), Украјинска православна црква је највећа конфесија на цјелокупној територији Украјине.

Види још

Извори

^ Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата како би се направила разлика од неканонске Украјинске православне цркве — Кијевски патријархат
^ Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, стр. 4—12.
^ Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, стр. 2.
^ За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије
^ Митрополит Онуфрије - поглавар Украјинске Православне Цркве (СПЦ, 14. август 2014)

Спољашње везе

Званична страница Украјинске православне цркве

[1] Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата како би се направила разлика од неканонске Украјинске православне цркве — Кијевски патријархат

[2] Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, стр. 4—12.

[3] Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, стр. 2.

[4] За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије

[5] Митрополит Онуфрије - поглавар Украјинске Православне Цркве (СПЦ, 14. август 2014)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 66: / Ред 66: @@
 == Устројство ==
-Украјинска православна црква има права и канонски статус који је знатно шири него код [[Аутономна црква|аутономних цркава]] и фактички је приближена положају [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]]. Она себе сматра за насљедницу древне [[Кијевска митрополија|Кијевске митрополије]] (у границама [[Украјина|Украјине]]) и [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
+Украјинска православна црква је [[Устав Руске православне цркве|Уставом Руске православне цркве]] одређена као [[самоуправна црква]] са правима широке аутономије. Она своју мисију остварује руководећи се ''Томосом патријарха московског и све Русије'' ([[1990]]) и ''Уставом Украјинске православне цркве''. Сматра се за насљедницу древне [[Кијевска митрополија|Кијевске митрополије]] (у границама [[Украјина|Украјине]]) и [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
 Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]]. Предстојатељ је стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода Руске православне цркве]], а украјински епископат учествује на [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|архијерејским]] и [[Помјесни сабор Руске православне цркве|помјесним саборима]], као и у избору патријарха московског и све Русије.