Фантаскоп — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
→‎Оптички уређаји: dopuna optickih uredjaja
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Fondazione scienza e tecnica, lanterna magica.JPG|100px|мини|Ово није фантаскоп него чаробна лампа (латерна магика) коју је Робертсон поставио на точкове.]]
[[Датотека:Fondazione scienza e tecnica, lanterna magica.JPG|100px|мини|Ово није фантаскоп него чаробна лампа (латерна магика) коју је Робертсон поставио на точкове.]]
'''Фантаскоп'''<ref>{{gb}}https://books.google.rs/books?id=iEEcAwAAQBAJ&pg=PA34&lpg=PA34&dq=phantascope+on+wheels&source=bl&ots=pysYb2ohdc&sig=GSnsForcS5sPK4oAo-dPrJn4U80&hl=sr&sa=X&ei=Y2bkVIqQAsG6ygPyhYKIBg&ved=0CEMQ6AEwBg#v=onepage&q=phantascope%20on%20wheels&f=false</ref> (од грчке речи фантасиа - машта, скопео-гледати) је оптички уређај патентиран<ref>[http://wernernekes.de/00_cms/cms/front_content.php?idart=102 Begriffe F<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> [[1799]]. године од белгијског [[Илузиониста|илузионисте]] Робертсона (Étienne-Gaspard Robert). Помоћу овог оптичког уређаја Париска позоришна публика је била застрашивана<ref>[http://www.netdale.com/filmhistory/index.html History of Movies, Film and Cinema<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> извођењем опсенарских позоришних вештина на позорници.<ref>[http://skullsinthestars.com/2013/02/11/phantasmagoria-how-etienne-gaspard-robert-terrified-paris-for-science/ Phantasmagoria: How Étienne-Gaspard Robert terrified Paris for science | Skulls in the Stars<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Фантаскоп је унапређени уређај [[Чаробна лампа (Laterna magica)|чаробне лампе (латерна магика)]]. Захваљујући фантаскопу, Робертсон је комбинујући сенке и пројекције усавршене латерне магике - фантаскопа, осмислио позориште сенки и [[фантазмагорија]] је у [[19. век]]у постала омиљена народна забава.
'''Фантаскоп'''<ref>https://books.google.rs/books?id=iEEcAwAAQBAJ&pg=PA34&lpg=PA34&dq=phantascope+on+wheels&source=bl&ots=pysYb2ohdc&sig=GSnsForcS5sPK4oAo-dPrJn4U80&hl=sr&sa=X&ei=Y2bkVIqQAsG6ygPyhYKIBg&ved=0CEMQ6AEwBg#v=onepage&q=phantascope%20on%20wheels&f=false</ref> (од грчке речи фантасиа - машта, скопео-гледати) је оптички уређај патентиран<ref>[http://wernernekes.de/00_cms/cms/front_content.php?idart=102 Begriffe F<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> [[1799]]. године од белгијског [[Илузиониста|илузионисте]] Робертсона (Étienne-Gaspard Robert). Помоћу овог оптичког уређаја Париска позоришна публика је била застрашивана<ref>[http://www.netdale.com/filmhistory/index.html History of Movies, Film and Cinema<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> извођењем опсенарских позоришних вештина на позорници.<ref>[http://skullsinthestars.com/2013/02/11/phantasmagoria-how-etienne-gaspard-robert-terrified-paris-for-science/ Phantasmagoria: How Étienne-Gaspard Robert terrified Paris for science | Skulls in the Stars<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Фантаскоп је унапређени уређај [[Чаробна лампа (Laterna magica)|чаробне лампе (латерна магика)]]. Захваљујући фантаскопу, Робертсон је комбинујући сенке и пројекције усавршене латерне магике - фантаскопа, осмислио позориште сенки и [[фантазмагорија]] је у [[19. век]]у постала омиљена народна забава.


Робертсон је написао приручник за домаћу употребу „апарата (фантаскоп) који црта ђаволе по зиду“, и у њему навео идеалне димензије простора за пројекцију, и боју просторије, уз препоруку да платно треба премазати смешом штирка и гумиарабике ради боље прозирности. Робертсон, последњи велики илузионист 19. века, постизао је успехе показујући публици своје фантазмагорије помоћу апарата који предисторија филма бележи под називом фантаскоп. После њега за покретним сликама нису трагали опсенари, већ научници и техничари.
Робертсон је написао приручник за домаћу употребу „апарата (фантаскоп) који црта ђаволе по зиду“, и у њему навео идеалне димензије простора за пројекцију, и боју просторије, уз препоруку да платно треба премазати смешом штирка и гумиарабике ради боље прозирности. Робертсон, последњи велики илузионист 19. века, постизао је успехе показујући публици своје фантазмагорије помоћу апарата који предисторија филма бележи под називом фантаскоп. После њега за покретним сликама нису трагали опсенари, већ научници и техничари.
Ред 6: Ред 6:
[[Датотека:Фантаскоп.jpg|мини|лево]]
[[Датотека:Фантаскоп.jpg|мини|лево]]
== Конструкција фантаскопа ==
== Конструкција фантаскопа ==
Фантаскоп је имао подесива сочива и покретни систем који је омогућавао да оператер промени величину пројектоване слике. Усавршена магична лапма на точковима - фантаскоп<ref>{{gb}}https://books.google.rs/books?id=bUoABAAAQBAJ&pg=PA64&lpg=PA64&dq=phantascope+on+wheels&source=bl&ots=iMGLaIG1QY&sig=bN-VAQfRF6-7uZ7QjbFl1CVJpEI&hl=sr&sa=X&ei=Y2bkVIqQAsG6ygPyhYKIBg&ved=0CBwQ6AEwAA#v=onepage&q=phantascope%20on%20wheels&f=false</ref> могла се приближавати и удаљавати од пројекцијског платана па је публику задивила манипулацијом покретних слика, сличном модерном зуму.<ref>[http://www.magiclantern.org.uk/history/history06.php An Introduction to Lantern History: The Magic Lantern Society<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Уређај је паметно смишљен да слику задржи у фокусу. Овај уређај је снимке приказивао као стражња пројекција, док су до тада пројекције радили испред публике. Фантаскоп је био сакривен иза позорнице.
Фантаскоп је имао подесива сочива и покретни систем који је омогућавао да оператер промени величину пројектоване слике. Усавршена магична лапма на точковима - фантаскоп<ref>https://books.google.rs/books?id=bUoABAAAQBAJ&pg=PA64&lpg=PA64&dq=phantascope+on+wheels&source=bl&ots=iMGLaIG1QY&sig=bN-VAQfRF6-7uZ7QjbFl1CVJpEI&hl=sr&sa=X&ei=Y2bkVIqQAsG6ygPyhYKIBg&ved=0CBwQ6AEwAA#v=onepage&q=phantascope%20on%20wheels&f=false</ref> могла се приближавати и удаљавати од пројекцијског платана па је публику задивила манипулацијом покретних слика, сличном модерном зуму.<ref>[http://www.magiclantern.org.uk/history/history06.php An Introduction to Lantern History: The Magic Lantern Society<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Уређај је паметно смишљен да слику задржи у фокусу. Овај уређај је снимке приказивао као стражња пројекција, док су до тада пројекције радили испред публике. Фантаскоп је био сакривен иза позорнице.





Верзија на датум 25. август 2015. у 02:00

Ово није фантаскоп него чаробна лампа (латерна магика) коју је Робертсон поставио на точкове.

Фантаскоп[1] (од грчке речи фантасиа - машта, скопео-гледати) је оптички уређај патентиран[2] 1799. године од белгијског илузионисте Робертсона (Étienne-Gaspard Robert). Помоћу овог оптичког уређаја Париска позоришна публика је била застрашивана[3] извођењем опсенарских позоришних вештина на позорници.[4] Фантаскоп је унапређени уређај чаробне лампе (латерна магика). Захваљујући фантаскопу, Робертсон је комбинујући сенке и пројекције усавршене латерне магике - фантаскопа, осмислио позориште сенки и фантазмагорија је у 19. веку постала омиљена народна забава.

Робертсон је написао приручник за домаћу употребу „апарата (фантаскоп) који црта ђаволе по зиду“, и у њему навео идеалне димензије простора за пројекцију, и боју просторије, уз препоруку да платно треба премазати смешом штирка и гумиарабике ради боље прозирности. Робертсон, последњи велики илузионист 19. века, постизао је успехе показујући публици своје фантазмагорије помоћу апарата који предисторија филма бележи под називом фантаскоп. После њега за покретним сликама нису трагали опсенари, већ научници и техничари.

Конструкција фантаскопа

Фантаскоп је имао подесива сочива и покретни систем који је омогућавао да оператер промени величину пројектоване слике. Усавршена магична лапма на точковима - фантаскоп[5] могла се приближавати и удаљавати од пројекцијског платана па је публику задивила манипулацијом покретних слика, сличном модерном зуму.[6] Уређај је паметно смишљен да слику задржи у фокусу. Овај уређај је снимке приказивао као стражња пројекција, док су до тада пројекције радили испред публике. Фантаскоп је био сакривен иза позорнице.









Оптички уређаји

Извори