Стеван Јаковљевић — разлика између измена
м datum |
м datum |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = {{датум рођења|1890|12|7 |
| датум_рођења = {{датум рођења|1890|12|7}} |
||
| место_рођења = [[Књажевац]] |
| место_рођења = [[Књажевац]] |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]] |
||
Верзија на датум 25. август 2015. у 19:21
 |
| Стеван Јаковљевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. децембар 1890. |
| Место рођења | Књажевац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 2. новембар 1962. (71 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Стеван Јаковљевић (Књажевац, 7. децембар 1890 — Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Биографија
Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.
Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна“ (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.
Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.
Спољашње везе
- Стеван Јаковљевић: Српска трилогија — књига прва, Српска трилогија — књига друга, Српска трилогија — књига трећа на Антологији српске књижевности (.docx формат)
- Биографија на сајту САНУ
- Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости