Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м sitno
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 22: Ред 22:
== Биографија ==
== Биографија ==


Мухамед Мехмедбашић је рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини. Био је припадник револуционарне организације [[Млада Босна]], а као таквог, [[Мустафа Голубић]] позвао га је крајем [[1913]]. да дође у [[Француска|Француску]], у [[Тулуза|Тулуз]], где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]].<ref>{{Cite book|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=0-8028-4455-3|page=97}}</ref> Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у [[Марсељ]] да се ту укрца у брод. У [[Дубровник]]у је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.
Мухамед Мехмедбашић је рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини. Био је припадник револуционарне организације [[Млада Босна]], а као таквог, [[Мустафа Голубић]] позвао га је крајем [[1913]]. да дође у [[Француска|Француску]], у [[Тулуза|Тулуз]], где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]].<ref>{{Cite book|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|id=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}</ref> Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у [[Марсељ]] да се ту укрца у брод. У [[Дубровник]]у је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.


Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема [[Сарајевски атентат|атентат]] на престолонаследника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]]. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.<ref>{{cite book|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=0-8028-4455-3|page=97}}</ref>
Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема [[Сарајевски атентат|атентат]] на престолонаследника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]]. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.<ref>{{Cite book|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|id=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}</ref>


Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] успео да се извуче из [[Сарајево|Сарајева]] и преко планина побегне у [[Краљевина Црна Гора|Црну Гору]], у [[Никшић]]. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] прикључио се [[Драгутин Димитријевић Апис|Апису]] и организацији [[Црна рука]].
Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] успео да се извуче из [[Сарајево|Сарајева]] и преко планина побегне у [[Краљевина Црна Гора|Црну Гору]], у [[Никшић]]. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] прикључио се [[Драгутин Димитријевић Апис|Апису]] и организацији [[Црна рука]].


У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.<ref name=Treadway1983>{{cite book|last=Treadway|first=John D.|title=The Falcon and the Eagle: Montenegro and Austria-Hungary, 1908-1914|year=1983|publisher=Purdue University Press|isbn=1-55753-146-3|pages=185–186}}</ref> The Habsburg authorities suspected Montenegrin collusion in his escape and arrested the gendarmes who guarded Mehmedbašić.<ref name=Treadway1983/> During his captivity Mehmedbašić admitted his complicity in the assassination of Ferdinand.<ref name=Treadway1983/>
У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.<ref name=Treadway1983>{{cite book|last=Treadway|first=John D.|title=The Falcon and the Eagle: Montenegro and Austria-Hungary, 1908-1914|year=1983|publisher=Purdue University Press|id=ISBN 1-55753-146-3|pages=185–186}}</ref> The Habsburg authorities suspected Montenegrin collusion in his escape and arrested the gendarmes who guarded Mehmedbašić.<ref name=Treadway1983/> During his captivity Mehmedbašić admitted his complicity in the assassination of Ferdinand.<ref name=Treadway1983/>


Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.
Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.
Ред 34: Ред 34:
На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево.
На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево.


Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе [[усташе]], а у затвору проживаљва страшне тортуре. Након изласка из затвора, преминуо је [[29. мај]]a [[1943]]. у Сарајеву од последица ових тортура.<ref name=Hist62>{{cite book|last=Kolaković|first=Juraj|title=Historijski Pregled: časopis za nastavu historije|year=1962|publisher=Savez Historijskij društava FNRJ|location=Zagreb|page=91|url=http://books.google.com/books?id=_XA6AQAAIAAJ&q=%22Muhamed+Mehmedba%C5%A1i%C4%87%22+Historijski+Pregled&dq=%22Muhamed+Mehmedba%C5%A1i%C4%87%22+Historijski+Pregled&hl=en&sa=X&ei=cgz1UtO5NcLV4gS20oGoDQ&redir_esc=y}}</ref>
Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе [[усташе]], а у затвору проживаљва страшне тортуре. Након изласка из затвора, преминуо је [[29. мај]]a [[1943]]. у Сарајеву од последица ових тортура.<ref name=Hist62>{{cite book|last=Kolaković|first=Juraj|title=Historijski Pregled: časopis za nastavu historije|year=1962|publisher=Savez Historijskij društava FNRJ|location=Zagreb|url=http://books.google.com/books?id=_XA6AQAAIAAJ&q=%22Muhamed+Mehmedba%C5%A1i%C4%87%22+Historijski+Pregled&dq=%22Muhamed+Mehmedba%C5%A1i%C4%87%22+Historijski+Pregled&hl=en&sa=X&ei=cgz1UtO5NcLV4gS20oGoDQ&redir_esc=y|pages=91}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 44: Ред 44:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=0-8028-4455-3|page=97}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|id=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kantowicz|first=Edward R.|title=The Rage of Nations|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|id=ISBN 0-8028-4455-3|page=97}}
* Слијепчевић, П. (1929). ''Млада Босна''. Сарајево
* Слијепчевић, П. (1929). ''Млада Босна''. Сарајево
* Пфефер, И. (1938). ''Истрага о сарајевском атентату''. Загреб
* Пфефер, И. (1938). ''Истрага о сарајевском атентату''. Загреб

Верзија на датум 29. август 2015. у 05:56

Мухамед Мехмедбашић
Мухамед Мехмедбашић
Датум рођења1886.
Место рођењаСтолац, Аустроугарска
Датум смрти(1943-05-29)29. мај 1943.
Место смртиСарајево, НДХ

Мухамед Мехмедбашић (1886. Столац — 29. мај 1943, Сарајево), био је српски и југословенски револуционар, младобосанац и учесник у атентату на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда,

Биографија

Мухамед Мехмедбашић је рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини. Био је припадник револуционарне организације Млада Босна, а као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека.[1] Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.

Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.[2]

Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева Гаврила Принципа успео да се извуче из Сарајева и преко планина побегне у Црну Гору, у Никшић. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на Солунском фронту прикључио се Апису и организацији Црна рука.

У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.[3] The Habsburg authorities suspected Montenegrin collusion in his escape and arrested the gendarmes who guarded Mehmedbašić.[3] During his captivity Mehmedbašić admitted his complicity in the assassination of Ferdinand.[3]

Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.

На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево.

Године 1943. у Сарајеву Мехмедбашића хапсе усташе, а у затвору проживаљва страшне тортуре. Након изласка из затвора, преминуо је 29. мајa 1943. у Сарајеву од последица ових тортура.[4]

Види још

Референце

  1. ^ Kantowicz, Edward R. (1999). The Rage of Nations. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 97. ISBN 0-8028-4455-3. 
  2. ^ Kantowicz, Edward R. (1999). The Rage of Nations. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 97. ISBN 0-8028-4455-3. 
  3. ^ а б в Treadway, John D. (1983). The Falcon and the Eagle: Montenegro and Austria-Hungary, 1908-1914. Purdue University Press. стр. 185—186. ISBN 1-55753-146-3. 
  4. ^ Kolaković, Juraj (1962). Historijski Pregled: časopis za nastavu historije. Zagreb: Savez Historijskij društava FNRJ. стр. 91. 

Литература

  • Kantowicz, Edward R. (1999). The Rage of Nations. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 97. ISBN 0-8028-4455-3. 
  • Kantowicz, Edward R. (1999). The Rage of Nations. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 97. ISBN 0-8028-4455-3. 
  • Слијепчевић, П. (1929). Млада Босна. Сарајево
  • Пфефер, И. (1938). Истрага о сарајевском атентату. Загреб
  • Богичевић, В. (1932, 1935). Сећања на видовдански атентат 1914. Сарајево: Преглед
  • Дедијер, Владимир. (1966). Сарајево 1914. Београд, Сарајево
  • Поповић, Цвијетко. (1984). Енциклопедија Југославије. Загреб: ЈЛЗ
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мухамед_Мехмедбашић&oldid=11228714”