Пређи на садржај

Темистокле — разлика између измена

м (Бот: исправљена преусмерења)
Наиме, без обзира на маратонску победу, било је јасно да се никаквим победама на копну не може очувати независност Грчке све дотле док Персијанци господаре морем (Атињани су у ово време имали тек 70 [[брод]]ова). Темистоклу, који је био на челу овог ''поморског програма'', било је јасно да ће Атињани тешко поновити свој успех на [[Маратон]]у уколико непријатељ поново дође са много већом војном силом. Осим тога, држећи у рукама [[Дарданели|Хелеспонт]], Персијанци су пресекли везе Атине с обалама [[Црно море|Црног мора]], главним извором за снабдевање Атине [[житарице|житом]]. Међутим, стварање поморске флоте и пребацивање тежишта атинске војне моћи на море значило је да би богати Атињани морали да плаћају веће [[порез]]е за изградњу нових бродова, док би истовремено растао политички значај сиромашних градских становника, јер су из њихових редова врбовани морнари, који нису имали скупо оружје, па нису могли служити у копненој ([[Хоплити|хоплитској]]) војсци. Представници [[Конзервативизам|конзервативних]] аграрних кругова који нису желели пораст [[Политика|политичке]] улоге [[Занатство|занатлија]], носача, морнара итд. упорно су се противили остварењу ''поморског програма''.
 
Велику препреку за остварење Темистокловог плана представљала је опозиција од стране [[Аристид (војсковођа)|Аристида]]. Он није био само један од представника најбогатијих слојева градског становништва и земљопседника аристократског порекла, већ је уз њега пристајао и знатан део атичког сељаштва, које се плашило непријатељског напада с копна и, наравно, захтевало да се утврди копнена граница. Аристид је протеран остракизмом 483. године, а повод је можда представљало његово противљење да се [[сребрсребрo]]о из [[Лауријски рудници|лауријских рудника]] употреби за изградњу флоте.
 
Наиме, управо 483. године откривена су нова, нарочито богата налазишта сребра у лауријским рудницима, чиме се количина сребра знатно повећала. Када су Атињани хтели да новац поделе између себе и да сваком дају по десет [[грчка драхма|драхми]], Темистокле је пред народну скупштину изнео предлог да се то сребро употреби за изградњу флоте, која би се искористила за рат против Егињана. Херодот каже: ''„Тада је Темистокле наговорио Атињане да одустану од поделе новца и предложио им да за тај новац саграде 200 лађа за рат против [[Егина|Егињана]]. Избијање овог рата спасло је тада Хеладу, јер је то присилило Атињане да постану поморска сила“''. Са овим се слаже и [[Плутарх]]: ''„И једини се он (Темистокле) осмелио да у народној скупштини изнесе предлог да би деобу тих прихода требало напустити и од њих спремити бродове за рат с Егињанима. Јер тај рат био је тада у Хелади највећи догађај, а Егињани су својом јаком морнарицом били господари на мору. Зато је Темистокле утолико лакше свој предлог Атињанима наметнуо, будући да им није као страшило помињао ни Дарија ни Персијанце, јер су ови били сувише далеко да би сталан страх задавали као да ће навалити, него се у прави час послужио мржњом и суревњивошћу својих суграђана да би у својој ратној основи успео“''.
70

измена