Швајцарска гарда — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Filling in 8 references using Reflinks
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Rom, Vatikan, Soldaten der Schweizer Garde.jpg|десно|мини|Гардисти]]
[[Датотека:Rom, Vatikan, Soldaten der Schweizer Garde.jpg|десно|мини|Гардисти]]
'''Епископска Швајцарска гарда''' или '''Ватиканска гарда''' ({{јез-нем|Schweizergarde}}, {{јез-ит|Guardia Svizzera Pontificia}}, [[Латински језик|лат.]] ''Pontificia Cohors Helvetica'' или ''Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis'') је најмалобројнија и једна од најстаријих војски у свету и у папиној је служби.<ref>{{cite web|url=http://www.wisegeek.com/what-is-the-swiss-guard.htm |title=What is the Swiss Guard? (with picture) |publisher=Wisegeek.com |date=2015-07-24 |accessdate=2015-08-10}}</ref>
'''Епископска Швајцарска гарда''' или '''Ватиканска гарда''' ({{јез-нем|Schweizergarde}}, {{јез-ит|Guardia Svizzera Pontificia}}, [[Латински језик|лат.]] ''Pontificia Cohors Helvetica'' или ''Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis'') је најмалобројнија и једна од најстаријих војски у свету и у папиној је служби.<ref>{{cite web|url=http://www.wisegeek.com/what-is-the-swiss-guard.htm |title=What is the Swiss Guard? (with picture) |publisher=Wisegeek.com |date = 24. 07. 2015 |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref>


На идеју о заштити [[Света столица|Свете столице]] дошао је [[папа Јулије II]] (1503—1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. [[Папа Јулије II]] [[21. јануар]]а [[1506]]. званично установљава [[Ватикан]]ску гарду у чије је редове примио само војнике из [[Швајцарска|Швајцарске]].<ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/storia_en.htm |title=The Swiss Guard - History |publisher=Vatican.va |date= |accessdate=2015-08-10}}</ref>
На идеју о заштити [[Света столица|Свете столице]] дошао је [[папа Јулије II]] (1503—1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. [[Папа Јулије II]] [[21. јануар]]а [[1506]]. званично установљава [[Ватикан]]ску гарду у чије је редове примио само војнике из [[Швајцарска|Швајцарске]].<ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/storia_en.htm |title=The Swiss Guard - History |publisher=Vatican.va |date= |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref>


Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због [[хелебарда|хелебарде]] ([[копље|копља]] које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.
Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због [[хелебарда|хелебарде]] ([[копље|копља]] које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.


Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин [[Швајцарска|Швајцарске]],
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин [[Швајцарска|Швајцарске]],
затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174-{cm}-, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.<ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/ammissione_en.htm |title=The Swiss Guard - Admission Requirements |publisher=Vatican.va |date= |accessdate=2015-08-10}}</ref> Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву [[6. мај]]а као подсећање на дан опсаде [[Рим]]а [[1527]]. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. 2009. године Швајцарски командант Данијел Анриг, наговестио је да би гарда могла да регрутује и жене једнога дана.<ref>{{cite web|last=Popham |first=Peter |url=http://www.independent.co.uk/news/world/europe/women-may-join-papal-swiss-guard-1680411.html |title=Women may join papal Swiss Guard - Europe - World |publisher=The Independent |date=2009-05-07 |accessdate=2015-08-10}}</ref><ref>{{cite web|url=https://archive.is/20120722124738/www.allvoices.com/news/3153397-switzerland-guard |title=Vatican Swiss Guards consider opening to women |publisher=Archive.is |date= |accessdate=2015-08-10}}</ref>
затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174-{cm}-, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.<ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/ammissione_en.htm |title=The Swiss Guard - Admission Requirements |publisher=Vatican.va |date= |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref> Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву [[6. мај]]а као подсећање на дан опсаде [[Рим]]а [[1527]]. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. 2009. године Швајцарски командант Данијел Анриг, наговестио је да би гарда могла да регрутује и жене једнога дана.<ref>{{cite web|last=Popham |first=Peter |url=http://www.independent.co.uk/news/world/europe/women-may-join-papal-swiss-guard-1680411.html |title=Women may join papal Swiss Guard - Europe - World |publisher=The Independent |date = 07. 05. 2009 |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=https://archive.is/20120722124738/www.allvoices.com/news/3153397-switzerland-guard |title=Vatican Swiss Guards consider opening to women |publisher=Archive.is |date= |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref>


Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]].<ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/divisa_en.htm |title=The Swiss Guard - The Uniform of the Swiss Guards |publisher=Vatican.va |date= |accessdate=2015-08-10}}</ref> Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]].
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]].<ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/divisa_en.htm |title=The Swiss Guard - The Uniform of the Swiss Guards |publisher=Vatican.va |date= |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref> Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]].


== Швајцарска гарда и њена историја ==
== Швајцарска гарда и њена историја ==
Ред 17: Ред 17:
Једна од главних епизода у историји Швајцарске гарде била је одбрана ([[10. август]]а [[1792]]) код палате [[Тиљерије]] у [[Париз]]у током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Гарда од 500 људи борила се до последњег човека против побуњенога народа. Овај херојски чин обележен је импресивним спомеником званим Луцернски лав (''Le Lion de Lucerne'') којег је дизајниро [[Бертел Торвалдсон]] у граду [[Луцерн]], у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Под француским револуционарима ова гарда је укинута али је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] у својим редовима још увек имао неколико пукова који су практично уништени у [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] [[1812]].
Једна од главних епизода у историји Швајцарске гарде била је одбрана ([[10. август]]а [[1792]]) код палате [[Тиљерије]] у [[Париз]]у током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Гарда од 500 људи борила се до последњег човека против побуњенога народа. Овај херојски чин обележен је импресивним спомеником званим Луцернски лав (''Le Lion de Lucerne'') којег је дизајниро [[Бертел Торвалдсон]] у граду [[Луцерн]], у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Под француским револуционарима ова гарда је укинута али је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] у својим редовима још увек имао неколико пукова који су практично уништени у [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] [[1812]].


У Јулској револуцији [[1830]]. године Швајцарска гарда је масакрирана после чега је трајно и укинута. Швајцарски устав из 1874. године забрањује унајмљивање гарде од стране других сила. Добровољна партиципација у страним војскама је настављена до 1927. године.<ref>{{cite web|url=http://www.encyclopedia.com/topic/Swiss_Guards.aspx |title=Swiss Guards Facts, information, pictures &#124; Encyclopedia.com articles about Swiss Guards |publisher=Encyclopedia.com |date= |accessdate=2015-08-10}}</ref><ref>{{cite web|author=John Pike |url=http://www.globalsecurity.org/military/world/europe/va-swiss-guard.htm |title=Swiss Guard |publisher=Globalsecurity.org |date= |accessdate=2015-08-10}}</ref>
У Јулској револуцији [[1830]]. године Швајцарска гарда је масакрирана после чега је трајно и укинута. Швајцарски устав из 1874. године забрањује унајмљивање гарде од стране других сила. Добровољна партиципација у страним војскама је настављена до 1927. године.<ref>{{cite web|url=http://www.encyclopedia.com/topic/Swiss_Guards.aspx |title=Swiss Guards Facts, information, pictures &#124; Encyclopedia.com articles about Swiss Guards |publisher=Encyclopedia.com |date= |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref><ref>{{cite web|author=John Pike |url=http://www.globalsecurity.org/military/world/europe/va-swiss-guard.htm |title=Swiss Guard |publisher=Globalsecurity.org |date= |accessdate = 10. 08. 2015}}</ref>


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 5. септембар 2015. у 01:15

Гардисти

Епископска Швајцарска гарда или Ватиканска гарда (нем. Schweizergarde, итал. Guardia Svizzera Pontificia, лат. Pontificia Cohors Helvetica или Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis) је најмалобројнија и једна од најстаријих војски у свету и у папиној је служби.[1]

На идеју о заштити Свете столице дошао је папа Јулије II (1503—1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. Папа Јулије II 21. јануара 1506. званично установљава Ватиканску гарду у чије је редове примио само војнике из Швајцарске.[2]

Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због хелебарде (копља које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.

Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин Швајцарске, затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174cm, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.[3] Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву 6. маја као подсећање на дан опсаде Рима 1527. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. 2009. године Швајцарски командант Данијел Анриг, наговестио је да би гарда могла да регрутује и жене једнога дана.[4][5]

Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио Микеланђело, ту униформу осмислио је Жил Репон.[6] Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у Јужној Африци, а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из Фиренце.

Швајцарска гарда и њена историја

Швајцарска плаћеничка гарда борила се у разним европским армијама од 15. до 19. века. Због традиционалног савеза који је постојао између Француске и Швајцарске (од 1516. године до данас), швајцарска војска имала је важну улогу у војној историји Француске. Франсоа I је имао 120.000 таквих трупа под његовом командом у ратовима које је водио. У бици код Павије (1525) његова гарда 100 Швајцараца погинула је у његовој одбрани пре него што су самог Франсоа заробили Шпанци.

Једна од главних епизода у историји Швајцарске гарде била је одбрана (10. августа 1792) код палате Тиљерије у Паризу током Француске револуције. Гарда од 500 људи борила се до последњег човека против побуњенога народа. Овај херојски чин обележен је импресивним спомеником званим Луцернски лав (Le Lion de Lucerne) којег је дизајниро Бертел Торвалдсон у граду Луцерн, у Швајцарској. Под француским револуционарима ова гарда је укинута али је Наполеон у својим редовима још увек имао неколико пукова који су практично уништени у походу на Русију 1812.

У Јулској револуцији 1830. године Швајцарска гарда је масакрирана после чега је трајно и укинута. Швајцарски устав из 1874. године забрањује унајмљивање гарде од стране других сила. Добровољна партиципација у страним војскама је настављена до 1927. године.[7][8]

Извори

  1. ^ „What is the Swiss Guard? (with picture)”. Wisegeek.com. 24. 07. 2015. Приступљено 10. 08. 2015. 
  2. ^ „The Swiss Guard - History”. Vatican.va. Приступљено 10. 08. 2015. 
  3. ^ „The Swiss Guard - Admission Requirements”. Vatican.va. Приступљено 10. 08. 2015. 
  4. ^ Popham, Peter (07. 05. 2009). „Women may join papal Swiss Guard - Europe - World”. The Independent. Приступљено 10. 08. 2015. 
  5. ^ „Vatican Swiss Guards consider opening to women”. Archive.is. Приступљено 10. 08. 2015. 
  6. ^ „The Swiss Guard - The Uniform of the Swiss Guards”. Vatican.va. Приступљено 10. 08. 2015. 
  7. ^ „Swiss Guards Facts, information, pictures | Encyclopedia.com articles about Swiss Guards”. Encyclopedia.com. Приступљено 10. 08. 2015. 
  8. ^ John Pike. „Swiss Guard”. Globalsecurity.org. Приступљено 10. 08. 2015. 

Спољашње везе