Обредни хлебови код православних Срба — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41: Ред 41:
== Извори ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}
[[Категорија:Православни обичаји]]

Верзија на датум 5. септембар 2015. у 09:24

Божићни обредни хлебови из нишког краја

Обредни хлебови у Србији су посебне врста обредних колача који православни верници месе за вреске празнике и друге религиозне манифестације. Припрему обредних хлебова могу пратити разна правила и обреди. Уобичајено је да се у тесто за обредне хлебове стави новчић, а према локалним обичајима и неки други ситни предмети. Сви обредни хлебови имају одређену магијску улогу и представљају неку врсту жртве које се подносе у циљу плодности усева, берићета, и здравља људи и стоке. По народном веровању они поседују и плодоносну моћ, због чега се односе у поља, винограде, дају стоци.[1]

Историјат

Хлеб је, од његовог открића и примене, човекова телесна и духовна храна, симбол исхране али и живота. Тако је временом он у себи објединио људскост и божанственост. Хлеб је и симбол јединства јер у себи садржи много зрна жита и када се преломи и подели представља заједнички и јединствени живот. Због значаја који је имао за опстанак људи хлеб је врло брзо постао саставни до многих обичајним и религиозних манифестација.

Код православних верника у Србији тако се временом развио обичај мешења обредних хлебова за годишње циклусе празника и за обичаје породичног циклуса. Хлеб је имао важно место у српском обичајној пракси и готово да нема православног или другог обичаја поводом којих се не месе различите врсте обредних хлебова.

Током времена, обредни хлебови доживљавали су многе трансформације и били изложени различитим утицајима, тако да се данас у Србији они срећу у много различитих облика, назива, мотива и намена.

За божићне празнике припрема се највећи број обредних хлебова: чесница, божићни колач и већи број фигуралних хлебова „закончића“...

Врсте обредних хлебова

Божићни обредни хлебови

За божићне празнике припреман је велики број разноврсних обредних хлебова: чесница, божићни колач и већи број фигуралних хлебова „закончића“.

Божићна чесница
  • На обредном колачу „кућа“ представљени су сви укућани, са једном фигуром више да би било принове, ту су и мачка, пас, огњиште са дрвима.
  • Колач „бачва“ користи се за ритуално испијање вина из отвора за чеп, уз благослов за здравље.
  • У неким селима меси се „Богу брада“, „тајна вечера“, „краве“, „свиња“, „кола“, „срп“, „чезе“, „њиве“, „трактор“, „лојзе“, „ливаде“, „овчарник“. Имена ових хлебова, као и њихов изглед казују коме су намењени.
  • На хлебу намењеном пољу „њива“ централно место заузимају укрштени снопови са фигуром змије, кроз чију главу је провучен клас жита. Овај орнамент срећемо нпр у Алексиначком поморављу, источно од Мораве, сврљишким селима западне зоне, нишким селима северо -источне зоне. Територијално он поредставља целину и сигурно вуче корене из даље прошлости када је змија поштована као кућно и аграрно божанство, и била „чуварица њива и кућа“.
  • Поред наведених обредних хлебова меси се и непаран број кравајчића „ковржања“, „ковржањца“, „гугутки“, намењених покојним прецима, а деле се по комшилуку сутрадан, након Божића.

Током времена, Божићни обредни хлебови доживљавали су многе трансформације и били изложени различитим утицајима. Зато се данас у разним крајевима Србије среће много различитих облика, назива и мотива обредних хлебова, који имају и различиту намену.

Ускршњи обредни хлебови

Младанчићи

Славски обредни хлебови

Обредни породични хлебови

Догађаји који су се сматрали посебно важним у животу сваког човека или његове породице - рођење, склапање брака и смрт - праћени су одређеним обичајима у којима су обредни хлебови имали важну улогу. Најчешће врсте обредних породичних хлебова у Србији су:

Повојница и поступаоноица

За новорођено дете меси се обредни хлеб „повојница“ а за прве дететове кораке хлеб „поступаоница“.

Свадбени обредни хлебови

Ова врста хлебова меси се неколико дана пре свадбе и различито се украшава у појединим областима Србије. Најзаступљенији су:

  • Сватовска погача— обредни хлеб који меси свекрва од најбољег брашна, украшава украсима од теста и даје сватовима који иду по младу.
  • Саборник — обредни хлеб који се меси код младине и младожењине куће, посебно. Он се украшава цвећем, биљем и гранчицом са птичицама.
Поскурице и крсници
  • Поскурице или задушнице су обредни хлебови који се припремају се за Задушнице. То су мали хлебови на којима је утиснут хришћански симбол крст са словима ИС ХС НИ КА (Исус Христос побеђује). Они се деле за душу покојника.
  • Крсници су хлебови у облику крста, и они се месе заједно са поскурицом, и имају исту намену.

Извори

  1. ^ Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, СЕЗБ, Живот и обичаји народни, књига 35. Београд, 1971. 171.