Пали канон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3: Ред 3:
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006, str. 3</ref> Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива '''типитака''' ([[санскрт|санскрит]]: ''трипитака'').
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006, str. 3</ref> Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива '''типитака''' ([[санскрт|санскрит]]: ''трипитака'').


То је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа које су почеле да настају након Будине смрти, те је данас уједно и најближи изворном Будином учењу. Вековима је преношен усмено, да би на крају кроз серију будистичких сабора био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press, 1990, str. 3.</ref> То се догодило на Шри Ланки у 1. веку пре наше ере, у време велике глади, када се број монаха веома смањио, те је постојала опасност да дотадашња пракса усменог преношења Канона буде потпуно изгубљена. Први штампани делови Канона појавили су се у [[19. век]]у<ref>Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293</ref>, а данас на интернету већ можемо пронаћи и комплетна електронска издања.<ref>http://www.tipitaka.org/romn/</ref>
Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је уједно и најближи изворном Будином учењу. Вековима је преношен усмено, да би на крају кроз серију [[Будистички сабори|будистичких сабора]] био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press, 1990, str. 3.</ref> Први штампани делови Канона појавили су се у [[19. век]]у<ref>Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293</ref>, а данас на интернету већ можемо пронаћи и комплетна електронска издања.<ref>http://www.tipitaka.org/romn/</ref>


== Назив ==
== Назив ==


Пали канон се сатоји од три главна дела, који се на палију називају ''питака'' ({{IAST|piṭaka}}, корпа). Због тога је овај канон традиционално познат као '''Типитака''' ({{IAST|Tipiṭaka}}; ''Три корпе'').
Пали канон се сатоји од три главна дела, који се на палију називају ''питака'' ({{IAST|piṭaka}}, корпа). Због тога је овај канон традиционално познат као '''Типитака''' ({{IAST|Tipiṭaka}}; ''Три корпе'').

== Развој канона ==

Будистички пали канон је стандардизован и записан на сабору у Шри Ланки у 1. веку пре наше ере, у време велике глади, када се број монаха веома смањио, те је постојала опасност да дотадашња пракса усменог преношења Канона буде потпуно изгубљена.


== Садржај ==
== Садржај ==

Верзија на датум 7. септембар 2015. у 16:13

Стандардно тајландско издање Пали канона

Пали канон је збирка списа теравада будизма, који су сачувани на пали језику.[1] Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива типитака (санскрит: трипитака).

Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је уједно и најближи изворном Будином учењу. Вековима је преношен усмено, да би на крају кроз серију будистичких сабора био стандардизован и записан.[2] Први штампани делови Канона појавили су се у 19. веку[3], а данас на интернету већ можемо пронаћи и комплетна електронска издања.[4]

Назив

Пали канон се сатоји од три главна дела, који се на палију називају питака (piṭaka, корпа). Због тога је овај канон традиционално познат као Типитака (Tipiṭaka; Три корпе).

Развој канона

Будистички пали канон је стандардизован и записан на сабору у Шри Ланки у 1. веку пре наше ере, у време велике глади, када се број монаха веома смањио, те је постојала опасност да дотадашња пракса усменог преношења Канона буде потпуно изгубљена.

Садржај

Типитака укључује три збирке:

  1. Винаја питака, у којој се објашњавају правила понашања за монахе и монахиње. Далеко више од листе правила, Винаја питака описује и настанак сваког правила, па тако добијамо детаљан опис како је Буда решавао проблеме унутар многобројне и разнородне духовне заједнице.
  2. Сута питака, збирка говора (sutta) које су у разним приликама изговорили Буда и неколицина његових најближих ученика. Садржи суштину учења теравада будизма.
  3. Абидама питака, збирка текстова у којима су разрађени основни доктринирани принципи будистичке филозофије, организовани у конзистентан систем за истраживање феномена ума и материје. Садржи седам филозофских расправа које систематично и уз обиље техничких термина разматрају Будино учење.

Винаја питака и Сута питака су врло сличне ономе што се на основу сачуваних фрагмената може реконструисати као канони осталих раних будистичких школа. Међутим, Абидама питака је очигледно настајала касније и отуда су и разлике знатно веће.[5]

Винаја питака

Винаја питака је далеко више од пуке листе правила. Садржи такође приче којима се описује настанак сваког правила, па тако добијамо детаљан опис на који начин је Буда решавао проблем одржавања хармоничних односа унутар многобројне и разнородне духовне заједнице. Састоји се из четири дела:

  1. Суттавибханга - Овај део садржи комплетан скуп правила за монашку заједницу. Правила су сажета у Патимоккху и има их 227 за монахе и 311 за монахиње.
  2. Кхандхака (Махавагга) - Укључује неколико текстова налик на сутте, између осталог Будин опис периода непосредно после пробуђења, његове прве говоре групи од пет монаха и приче о томе како су се неки од његових најпознатијих ученика прикључили монашкој заједници и потом и сами достигли пробуђење.
  3. Кхандхака (Ћулавагга) - Овај део садржи даљу разраду монашке етикеције и дужности, као и правила и поступке за разматрање прекршаја који се догоде унутар монашке заједнице. Такође ту је и прича о томе како је установљен ред монахиња и детаљан опис првог и другог сабора.
  4. Паривара - Рекапитулација претходних поглавља, са сажетком правила класификованих и прекласификованих за различите сврхе упућивања у њих.

Сута питака

Бурмански пали рукопис који показује три врсте бурманског писма.

Сутта питака, други део Типитаке, састоји се од преко 10.000 сутта или говора, које је изговорио Буда или неко од његових најближих ученика, током 45-годишњег ширења учења. У њој су такође сабрани и стихови других чланова монашке заједнице.

Суте су груписане у пет збирки (никауа):

  1. Дигха никаја - Збирка дугих говора
  2. Мађђхима никаја - Збирка говора средње дужине
  3. Самјутта никаја - Збирка по теми груписаних говора
  4. Ангуттара никаја - Збирка бројчано груписаних говора
  5. Кхуддака никаја - Збирка кратких књига

Абидама питака

Извори

  1. ^ Gombrich, Theravada Buddhism, 2nd edn, Routledge, London, 2006, str. 3
  2. ^ Harvey, Introduction to Buddhism, Cambridge University Press, 1990, str. 3.
  3. ^ Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293
  4. ^ http://www.tipitaka.org/romn/
  5. ^ "Buddhism." Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.

Спољашње везе