Битка код Мириокефалона — разлика између измена

Битка код Мириокефалона
	Део историје Византије
	; „Турска заседа“, Гистав Доре
Време	17. септембар 1076.
Место	недалеко од Мириокефалона у Фригији
Исход	Селџучка победа
Сукобљене стране
Турци Селџуци	Шаблон:ВИЗ
Команданти и вође
	Манојло I Комнин; Балдуин Антиохијски; Јован Кантакузин; Андроник Ватац
Јачина
непозната	око 25.000
Жртве и губици
непознати	непознати

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 16. септембар 2015. у 22:10

Битка код Мириокефалона (Мириоцефалона) се одиграла 17. септембар 1176. године у Фригији између снага Византијског царства са једне и Турака Селџука са друге стране. Битка је окончана одлучном победом Селџука који су је извојевали захваљујући предности терена коју су искористили да ухвате Византинце у заседу. Овим поразом је окончан велики поход који је Манојло Комнин (1143—1180) покренуо 1176. године против Румског султаната са коначним циљем заузимања селџучке престонице Икониона. За потребе овог похода, византијски цар је окупио велику војску у којој су се поред византијских снага, налазиле и трупе његових вазала, међу којима су били одреди из кнежевине Антиохије предвођени Балдуином Антиохијским, као и српске трупе које је послао рашки велики жупан Стефан Немања ((1166) 1168—1196). У борбама су погинули Балдуин Антиохијски који је командовао десним крилом византијских снага, као и Андроник Ватац који је заповедао византијском позадином. Без обзира на одлучну победу, султан Килиџ Арслан II (1156—1192) је одмах након битке склопио мир са Византинцима.

Иако у војном смислу битка није нанела тешке губитке ни једној од страна, њене последице су биле далекосежне, јер она представља крај византијских покушаја да се поврати контрола над Малом Азијом. Сам Манојло Комнин је овај пораз упоредио са поразом код Манцикерта из 1071. године којом је и отпочела турска инвазија на Малу Азију. О одјеку саме битке у ондашњем свету, најбоље говори писмо које је свети римски цар Фридрих Барбароса (1152—1190) након битке послао Манојлу у коме захтева од грчког краља Манојла да му укаже поштовање које му као римском цару припада.

Види још

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{bez_izvora}}
+{{Инфокутија Војни сукоб
-{{Битка
-|битка= <span style="font-size: medium;">'''Битка код Мириокефалона'''
+|битка= '''Битка код Мириокефалона'''
 |део= [[историја Византијског царства|историје Византије]]
 |слика = Crusades surprised by turks.jpg
@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 |губици2=<center>непознати
 }}
-'''Битка код Мириокефалона (''Мириоцефалона'')''' се одиграла [[17. септембар]] [[1176]]. године у [[Фригија|Фригији]] између снага [[Византијско царство|Византијског царства]] са једне и [[Селџуци|Турака Селџука]] са друге стране. Битка је окончана одлучном победом Селџука који су је извојевали захваљујући предности терена коју су искористили да ухвате Византинце у [[засједа|заседу]]. Овим поразом је окончан велики поход који је [[Манојло I Комнин|Манојло Комнин]] ([[1143]]—[[1180]]) покренуо 1176. године против [[Ikonijski sultanat|Румског султаната]] са коначним циљем заузимања селџучке престонице [[Конија|Иконион]]а. За потребе овог похода, византијски цар је окупио велику војску у којој су се поред византијских снага, налазиле и трупе његових [[вазал]]а, међу којима су били одреди из [[Кнежевина Антиохија|кнежевине Антиохије]] предвођени Балдуином Антиохијским, као и [[Срби|српске]] трупе које је послао [[рашка|рашки]] [[велики жупан]] [[Стефан Немања]] (([[1166]]) [[1168]]—[[1196]]). У борбама су погинули Балдуин Антиохијски који је командовао десним крилом византијских снага, као и Андроник Ватац који је заповедао византијском позадином. Без обзира на одлучну победу, [[султан]] [[Килиџ Арслан II]] ([[1156]]—[[1192]]) је одмах након битке склопио мир са Византинцима.
+'''Битка код Мириокефалона (''Мириоцефалона'')''' се одиграла [[17. септембар]] [[1176]]. године у [[Фригија|Фригији]] између снага [[Византијско царство|Византијског царства]] са једне и [[Селџуци|Турака Селџука]] са друге стране. Битка је окончана одлучном победом Селџука који су је извојевали захваљујући предности терена коју су искористили да ухвате Византинце у [[засједа|заседу]]. Овим поразом је окончан велики поход који је [[Манојло I Комнин|Манојло Комнин]] ([[1143]]—[[1180]]) покренуо 1176. године против [[Ikonijski sultanat|Румског султаната]] са коначним циљем заузимања селџучке престонице [[Конија|Икониона]]. За потребе овог похода, византијски цар је окупио велику војску у којој су се поред византијских снага, налазиле и трупе његових [[вазал]]а, међу којима су били одреди из [[Кнежевина Антиохија|кнежевине Антиохије]] предвођени Балдуином Антиохијским, као и [[Срби|српске]] трупе које је послао [[рашка|рашки]] [[велики жупан]] [[Стефан Немања]] (([[1166]]) [[1168]]—[[1196]]). У борбама су погинули Балдуин Антиохијски који је командовао десним крилом византијских снага, као и Андроник Ватац који је заповедао византијском позадином. Без обзира на одлучну победу, [[султан]] [[Килиџ Арслан II]] ([[1156]]—[[1192]]) је одмах након битке склопио мир са Византинцима.
 Иако у војном смислу битка није нанела тешке губитке ни једној од страна, њене последице су биле далекосежне, јер она представља крај византијских покушаја да се поврати контрола над [[Мала Азија|Малом Азијом]]. Сам Манојло Комнин је овај пораз упоредио са [[Битка код Манцикерта|поразом код Манцикерта]] из [[1071]]. године којом је и отпочела [[турска инвазија на Малу Азију]]. О одјеку саме битке у ондашњем свету, најбоље говори писмо које је [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] ([[1152]]—[[1190]]) након битке послао Манојлу у коме захтева од ''грчког краља Манојла'' да му укаже поштовање које му као [[списак римских царева|римском цару]] припада.