Битка код Менфеа — разлика између измена
м sitno |
м sitno |
||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
== Извори == |
== Извори == |
||
* -{H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. ''The Cambridge Medieval History: Volume III''. Cambridge University Press}-, 1926. |
* -{H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. ''The Cambridge Medieval History: Volume III''. Cambridge University Press}-, 1926. |
||
* ''Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig'', Akadémiai Kiadó, Budapest. |
* ''Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig'', Akadémiai Kiadó, Budapest. 1987. ISBN 978-963-05-1518-4. |
||
* [http://mek.oszk.hu/02200/02249/ Летопис Хуна и Мађара, на мађарском језику] |
* [http://mek.oszk.hu/02200/02249/ Летопис Хуна и Мађара, на мађарском језику] |
||
<br /> |
<br /> |
||
Верзија на датум 19. септембар 2015. у 17:18
| Битка код Менфеа | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Битка код Менфеа | |||||
| |||||
| Сукобљене стране | |||||
| Свето римско царство | Угарска | ||||
| Команданти и вође | |||||
| Хајнрих III | Шамуел Аба | ||||
Битка код Менфеа (мађ. Ménfői csata) одиграла се 5. јула 1044. године између Немаца и Мађара са циљем освајања превласти у мађарској краљевини. Тадашњи мађарски краљ Шамуел Аба предводио је мађарску војску, а немачка војска под заповедништвом немачкога цара Хајнриха III подржавала је као претендента за престо бившега мађарскога краља Петра I Орсеола.
Битка
Битка се одиграла код места Менфе, данас предграђем града Ђера.
Снаге Хајнриха III, потпомогнуте мађарским присталицама хришћанства и поновног враћања на престо Петра I Орсеола[1] кренуле су у поход против мађарских снага који су подржавали Шамуел Абу и идеологију старих обичаја и богова.
Малобројна Шамуелова војска је била релативно лако поражена. Поред бројчане надмоћности немачка армија је имала и увежбану коњицу и боље организовану и дисциплинованију армију[2]. По Шимону из Кезе, мађарском хроничару из 13. века, Шамуел Аба је своје снаге и власт у Мађарској ослабио захваљујући неспретној политици и када је погубио 50 глава водећих племићких породица до тада његових присталица.
Сама битка је трајала веома кратко, здружене немачке и мађарске снаге су разбиле малобројну војску Шамуела Абе. Шамуел је побегао са бојног поља али је убрзо га је заробио и погубио Петар Орсеоло[3]. Петар I Орсеоло је поново устоличен у Секешфехервару за краља мађарске а сви водећи мађарски племићи су морали да се закуну Хајнриху III на верност[4].
Победа снага и присталица Петра Орсеола довела је до већега западнога утицаја у Мађарској, која је привремено постала вазал Светог римског царства.
Референце
- ^ „A magyarok tehát kik a császárral és Péter királylyal valának, a császár seregét fölvezeték a Répcze folyó mellett, s egész éjjel lovagolva nap keltekor mind a két folyón könnyű gázlón átkelének.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „Aba király pedig Ménfőnél szálla vele szembe roppant sok fegyveressel, igen bizakodva győzedelmébe, mivel némely bajorok jelentették volt neki, hogy a császár kevesed magával jött.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „Aba király pedig a Tisza felé futa s a magyarok, kiknek uralkodtában vétett vala, egy faluban, egy ó veremben megölik s egy egyház mellé eltemetik.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
- ^ „A császár, miután diadalt nyert, Székes-Fejérvárba szálla, hol Péternek az országot visszaadá…” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #10
Извори
- H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. The Cambridge Medieval History: Volume III. Cambridge University Press, 1926.
- Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest. 1987. ISBN 978-963-05-1518-4.
- Летопис Хуна и Мађара, на мађарском језику