Митрополит дабробосански Николај — разлика између измена
Нема описа измене |
исправка |
||
| Ред 33: | Ред 33: | ||
| Напомена = |
| Напомена = |
||
}} |
}} |
||
'''Николај''' (световно ''Гојко Мрђа'', [[Крња Јела (Босански Петровац)|Крња Јела]] код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[30. август]] [[1928]] [[-]] [[Фоча |
'''Николај''' (световно ''Гојко Мрђа'', [[Крња Јела (Босански Петровац)|Крња Јела]] код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[30. август]] [[1928]] [[-]] [[Фоча]], [[27. октобар]] [[2015]]) био је [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]]. |
||
== Животопис == |
== Животопис == |
||
Верзија на датум 28. октобар 2015. у 17:22
| Митрополит дабробосански Николај | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Митрополија | Митрополија дабробосанска |
| Титула | Архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације |
| Седиште | Сарајево |
| Године службе | од 1992. |
| Претходник | Владислав |
| Претходна епархија | Епархија далматинска |
| Године службе | 1978—1992. |
| Претходник | Стефан |
| Наследник | Лонгин |
| Претходна епархија | Епархија аустралијско-новозеландска |
| Године службе | 1973—1978. |
| Претходник | Лаврентије |
| Наследник | Василије |
| Лични подаци | |
| Световно име | Гојко Мрђа |
| Датум рођења | 30. август 1928. |
| Место рођења | Крња Јела, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 27. октобар 2015. |
| Место смрти | Фоча, Република Српска, БиХ |
Николај (световно Гојко Мрђа, Крња Јела код Босанског Петровца, 30. август 1928 - Фоча, 27. октобар 2015) био је митрополит дабробосански.
Животопис
Рођен је од оца Милана и мајке Милице (девојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко. Као питомац Српског привредног друштва Привредник на препоруку смољанског пароха одлази 19. децембра 1940. године у Смедеревску Паланку на школовање. Послије ниже гимназије уписује се на Богословију у Призрену 1946. године. Монашки постриг примио је у другом разреду Богословије. На монашењу је добио име Николај. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953, који је завршио у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, Свети архијерејски синод Српске православне цркве га 1957. поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године.
Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије у манастиру Крки. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем 1966. петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора.
Епископ
На овој дужности је остао до 1973, када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице (то је први православни манастир у историји Новог Зеланда).
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1978. изабрао за епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. часопис Истина. Администрирао је обновљеном Бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.
Митрополит
На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992., епископ Николај је изабран за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у вријеме избијања рата у Босни и Херцеговини. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967., на отварању Духовне академије. Од власти Републике Српске добија за потребе школе зграде у Фочи. Тако је Духовна академија Светог Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Света Три Јерарха из манастира Крке. Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Светом Петру митрополиту сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од 1997. митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Његовим залагањем покренут је епархијски лист „Дабар”.
Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: „Увод у Свето писмо Новог Завјета”, „Тумачење Јеванђеља по Матеју”, „Тумачење посланице Римљанима”, „Тумачење посланица I и II Коринћанима”, „Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону”, „Тумачење посланице Јеврејима”, „Тумачење Саборних посланица” и „Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету”. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће Богословског факултета у Београду додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 30. јуна 1999. на Богословском факултету у Београду.
За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у Федерацији Босне и Херцеговине, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, као и црквених грађевина у манастиру Добруну. Члан је Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.
Признања
- Орден Републике Српске (2012)[1]
- Орден Светог краља Милутина[2]
Види још
Референце
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
- ^ Патријарх Иринеј уручио орден митрополиту Николају (СПЦ, 21. децембар 2014)
