Прва српска читаоница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. новембар 2015. у 00:53

Овај чланак је део пројекта Вики-библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду.
Датум уноса: јануар—децембар 2015.

Прва српска читаоница (Читалиште у Иригу) основано је 1841. године по угледу на Матицу српску, а основао га је крушедолски архимандрит Димитрије Крестић уз помоћ тамошњих младих Срба.^[1]

O читаоници

Оснивачка скупштина одржана је 23. децембра 1841.и том приликом изгласан је Устав и изабрана управа. Кирило Неофитовић изабран је за председника, трговац Гаврило Васић за потпредседника, трговац Ђорђе Поповић за надзиритеља, Никола Николић за благајника и Аца Васић за секретара. Читаоница је смештена у "Србској школи" и свечано отворена 1.јануара1842. Имала је на располагању три просторије са четири већа и једним мањим столом. Циљ оснивања Читалишта био је да се, осим књига на страним језицима, купује свака српска књига или новина, нарочито књиге које је издавала Матица српска, како би се помогла српска књижевност. Члан је могао да буде сваки Србин из Ирига и околине а цена чланарине је била пет форинти. У Иригу су се могле пронаћи српске, пештанске, београдске, хрватске и немачке новине, а даље су се новине слале у суседна места на по три дана. Такође, књиге су из Ирига слате на читање у Митровицу, Руму, Земун и Београд. Читаоница у Иригу била је пренумерант на многобројним књигама: "Србска читаоница у Иригу", "Читаоница Обштества иришког", "Читаоница иришка" или "Читаоница народна". Током 1842. године Читаоница је радила и под називом "Дружство Читаонице србске".

Познато је и да је Читалиште поклањало књиге Српској библиотеци у Братислави. Читаоница је на поклон добила и Голубицу за 1839-1741 Глигорија Возаровића са његовим потписом.^[2]

Галерија

Референце

^ Стаматовић, Десанка (2011), Читалишта у Србији у XIX веку (2., допуњено изд. изд.), Панчево: Градска библиотека, ISBN 978-86-85131-17-2
^ Дурковић-Јакшић, Љубомир (1963), Историја српских библиотека : (1801—1850), Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Срјбие Историја српских библиотека : (1801—1850) / Љубомир Дурковић-Јакшић. - Београд : Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Срјбие, 1963

Види још

[1] Стаматовић, Десанка (2011), Читалишта у Србији у XIX веку (2., допуњено изд. изд.), Панчево: Градска библиотека, ISBN 978-86-85131-17-2

[2] Дурковић-Јакшић, Љубомир (1963), Историја српских библиотека : (1801—1850), Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Срјбие Историја српских библиотека : (1801—1850) / Љубомир Дурковић-Јакшић. - Београд : Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Срјбие, 1963

[1]

[2]

@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 == O читаоници ==
 Оснивачка скупштина одржана је 23. децембра [[1841]].и том приликом изгласан је [[Устав]] и изабрана управа. [[Кирило Неофитовић]] изабран је за председника, трговац Гаврило Васић за потпредседника, трговац Ђорђе Поповић за надзиритеља, Никола Николић за благајника и Аца Васић за секретара. Читаоница је смештена у "[[Србска школа|Србској школи]]" и свечано отворена 1.јануара1842. Имала је на располагању три просторије са четири већа и једним мањим столом.
-Циљ оснивања Читалишта био је да се, осим [[књига]] на страним језицима, купује свака српска књига или новина, нарочито књиге које је издавала [[Матица српска]], како би се помогла [[српска књижевност]]. Члан је могао да буде сваки [[Србин]] из [[Ириг]]а и околине а цена чланарине је била пет форинти. У Иригу су се могле пронаћи српске, пештанске, београдске, хрватске и немачке новине, а даље су се новине слале у суседна места на по три дана. Такође, књиге су из Ирига слате на читање у [[Митровица|Митровицу]], [[Рума|Руму]], [[Земун]] и [[Београд]].
+Циљ оснивања Читалишта био је да се, осим [[књига]] на страним језицима, купује свака српска књига или новина, нарочито књиге које је издавала [[Матица српска]], како би се помогла [[српска књижевност]]. Члан је могао да буде сваки [[Србин]] из [[Ириг]]а и околине а цена чланарине је била пет форинти. У Иригу су се могле пронаћи српске, пештанске, београдске, хрватске и немачке новине, а даље су се новине слале у суседна места на по три дана. Такође, књиге су из Ирига слате на читање у [[Сремска Митровица|Митровицу]], [[Рума|Руму]], [[Земун]] и [[Београд]].
 Читаоница у Иригу била је пренумерант на многобројним књигама: "Србска читаоница у Иригу", "Читаоница Обштества иришког", "Читаоница иришка" или "Читаоница народна".
 Током 1842. године Читаоница је радила и под називом "Дружство Читаонице србске".