Радивоје Милојковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 26: Ред 26:
| крај функције 1 =
| крај функције 1 =
| претходник 1 = [[Ђорђе Ценић]]
| претходник 1 = [[Ђорђе Ценић]]
| наследник 1 = [[Милоје Петровић Блазнавац]]
| наследник 1 = [[Миливоје Петровић Блазнавац]]
}}
}}
'''Радивоје Милојковић''' ([[Глоговац]], 17. децембар [[1832]] — [[Београд]], 16. децембар [[1888]]) је био српски политичар и правник. Био је [[Списак председника влада Србије|председник владе кнежевине Србије]] за време Намесништва (1869—1872). Био је [[Списак министара унутрашњих послова Србије|министар унутрашњих послова]], [[Списак министара правде Србије|министар правде]] и потпредседник [[Државни савет (Србија)|Државнога савета]].
'''Радивоје Милојковић''' ([[Глоговац]], 17. децембар [[1832]] — [[Београд]], 16. децембар [[1888]]) је био српски политичар и правник. Био је [[Списак председника влада Србије|председник владе кнежевине Србије]] за време Намесништва (1869—1872). Био је [[Списак министара унутрашњих послова Србије|министар унутрашњих послова]], [[Списак министара правде Србије|министар правде]] и потпредседник [[Државни савет (Србија)|Државнога савета]].

Верзија на датум 11. новембар 2015. у 23:15

Радивоје Милојковић
Радивоје Милојковић
Лични подаци
Датум рођења(1832-12-17)17. децембар 1832.
Место рођењаГлоговац, Кнежевина Србија
Датум смрти16. децембар 1888.(1888-12-16) (55 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Радивоје Милојковић (Глоговац, 17. децембар 1832Београд, 16. децембар 1888) је био српски политичар и правник. Био је председник владе кнежевине Србије за време Намесништва (1869—1872). Био је министар унутрашњих послова, министар правде и потпредседник Државнога савета.

Детињстви и младост

Завршио је Лицеј у Београду. Као државни питомац студирао је право у Хајделбергу и Паризу. У државну службу ступио је 1859. Био је секретар министарства правде, секретар Државнога савета, начелник министарства правде и председник Апелационога суда.

Председник владе у доба Намесништва

Након убиства кнеза Михаила и у доба Намесништва постао је најпре министар унутрашњих послова. Изабран је за председника владе 8. августа 1869 и на том положају је био до пунолетства кнеза Милана Обреновића 22. августа 1872. Помагао је Јовану Ристићу да се напише Устав од 1869.

Био је ожењен Милевом, кћерком Хаџи-Томе и Јелене. Имали су сина Милана и кћерку Зорку.

Види још

Литература

Спољашње везе


Референце