Општина Бољевац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 54: Ред 54:
== Демографија ==
== Демографија ==
[[Датотека:Зајечарски управни округ.svg|мини|десно|250п|Положај општине Бољевац у Зајечарском округу]]
[[Датотека:Зајечарски управни округ.svg|мини|десно|250п|Положај општине Бољевац у Зајечарском округу]]

Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011. године]] [[општина]] [[Бољевац]] има 12.994 становника. Већину становништва су чинили [[Срби]] (64%), па затим [[Власи]] (26%), [[Роми]] (2%) и [[Румуни]] (1%). Природни прираштај је -13,7 ‰.
{{Попис
{{Попис
|п1948=25423<ref>Књига 9, ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'', Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9</ref>
|п1948=25423<ref>Књига 9, ''Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима'', Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9</ref>

Верзија на датум 15. новембар 2015. у 18:55

Општина Бољевац
Датотека:Boljevac
Грб
Основни подаци
Становништво
Становништво 12994 ({{{година_становништво}}})
Географске карактеристике
Површина 828 km2
Остали подаци

Општина Бољевац је општина у Зајечарском округу са седиштем у истоименом граду. Према процени Републичког завода за статистику из 2004. године у општини је био 15.231 становник.

Географија

Ртањ

Општина Бољевац се налази у долини Црног Тимока окружен Малиником на северозападу, Ртњем, Самањцем, Тумбом и Слеменом на југу и Тупижницом на југоистоку. Граничи се са општинама Ражањ, Сокобања, Књажевац, Зајечар, Бор, Параћин и Деспотовац.

Од општине Деспотовац одвојена је Кучајским планинама, а од општине Параћин планином Самањац и Кучај а између њих превојем Столице. Од општине Сокобања одвојена је планином Самањац и Ртањ. Кучајске планине и Ртањ су одвојени Црноречком котлином у коме се налази и седише општине Бољевац.

У административним погледу , Бољевац је општински центар са 24 месне заједнице у 19 катастарских општина. Припада Зајечарском округу од којег је центра удаљена 40 километара.

Долина Црног Тимока пресеца општину на два дела, северни део је пространији али мање насељен (6 насеља) док је јужни део нижи, мањи по површини али више насељенији (13 насеља). Надморска висина општине Бољевац се креће од 260 до 1.600 m.


Хидрографија

На територији општине Бољевац налазе се значајни водни ресурси. Река Црни Тимок је најзначајнији водени ток са врелом у Кривом Виру. Северно и јужно од долине Црног Тимока налазе се бројне притоке међу којима су Радованска река, Мировштица, Арнаута и Злотска река.

На територији општине присутна су многобројна врела. У Кривом Виру се налази и термални извор који је недовољно истражен.

  • Арнаута - река за коју су везана многа историјска догађања и народна предања, представља десну притоку Црног Тимока и реку која протиче кроз сам Бољевац.
  • Радованска река - чиста и бистра вода, велелепна клисура и кањон, богата рибом и разноврсном флором дуж своје долине.


Демографија

Положај општине Бољевац у Зајечарском округу

Према попису из 2011. године општина Бољевац има 12.994 становника. Већину становништва су чинили Срби (64%), па затим Власи (26%), Роми (2%) и Румуни (1%). Природни прираштај је -13,7 ‰.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 25.423
1953. 25.831
1961. 26.277
1971. 23.335
1981. 21.818
1991. 19.384 18.424
2002. 15.849 17.347
2011. 12.994
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
8.372 64,43%
Власи
  
3.356 25,83%
Роми
  
287 2,21%
Румуни
  
92 0,71%
Муслимани
  
20 0,15%
Македонци
  
19 0,15%
остали
  
848 6,53%

Насеља

Насеље Број становника (2002) Број становника (2011) Кретање становништва (%)
Бачевица 409 345 -16%
Боговина 1.348 1.149 -15%
Бољевац 3.784 3.332 -12%
Бољевац Село 315 278 -12%
Валакоње 1.378 1.104 -20%
Врбовац 190 118 -38%
Добро Поље 415 306 -26%
Добрујевац 236 158 -33%
Илино 121 101 -17%
Јабланица 435 310 -29%
Криви Вир 549 330 -40%
Луково 704 567 -19%
Мали Извор 565 451 -20%
Мирово 183 140 -23%
Оснић 1.340 1.061 -21%
Подгорац 2.218 1.899 -14%
Ртањ 182 111 -39%
Рујиште 470 328 -30%
Савинац 365 287 -21%
Сумраковац 642 490 -24%

Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]

Спољашње везе