Макија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. новембар 2015. у 22:17

Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације, распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију обрзују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.

Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.

У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или манјем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (Arbutus unedo, Pistacia lentiscus, Myrtus communis). Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода Cistus и тип макије са олеандром(Nerium oleander) распрострањен на обалама потока и речица.

Овај чланак везан за екологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Macchia01.jpg|мини|десно|220п|макија на [[Корзика|Корзици]]]]
-'''Макија''' је тип густе [[средоземна вегетација|медитеранске жбунасте вегетације]], распрострањен на обалама [[Средоземно море|Средоземног]] и његових обалних мора. Макију гради ниско [[дрво|дрвеће]] и високо [[жбун|жбуње]], велики број [[зељаста биљка|зељастих биљака]] и [[лијана|пењачица]]. Висина макије најчешће не прелази 4 -{m}-. Макија се развија у оним [[станиште|биотопима]] који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине [[оромедитеран]]а), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских [[шума]].
+'''Макија''' је тип густе [[средоземна вегетација|медитеранске жбунасте вегетације]], распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију обрзују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 -{m}-.
+Макија се развија у оним [[станиште|биотопима]] који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине [[оромедитеран]]а), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских [[шума]].
 Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима.
+У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или манјем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (''Arbutus unedo'', ''Pistacia lentiscus'', ''Myrtus communis'').
+Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром(''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица.
 {{клица-екологија}}