Банатски устанак

Мапа устанка:
жуто - шира територија обухваћена устанком
црвено - градови и насеља које су заузели устаници

Банатски устанак из 1594. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу отоманског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.

Позадина

Нови босански паша Хасан-паша Предојевић је одмах по доласку на функцију кренуо у поход и 1592. заузео Бихаћ и створио нови истоимени санџак. Предојевић је 1593. кренуо у опсаду Сиска, али га је прикупљена хабзбуршка војска тешко поразила, а и он сам је погинуо.

На притисак јаничара, Порта је крајем 1593. године заузела Весприм, а пао је накратко и Сисак. Овим је отпочео Дуги (или Петнаестогодишњи) рат (1593—1606).

Устанак

Ситнији успеси аустријске војске у пролеће 1594. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских хајдука из Ердеља. Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио Вршац. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи Острогон, па су устаници освојили и Бечкерек, Бечеј, Тител и Липову и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом светог Саве. Синан-паша, који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава Мухамеда из Дамаска да би је супротставио застави Срба. Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.

Ердељски кнез Иштван Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код Бечкерека. До краја јула 1594. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа Теодора Несторовића, који је жив одран.

Историјски значај

Устанак банатских Срба је једини устанак становништва Панонске низије против отоманске власти, иако није могао да добије озбиљну подршку угарских велможа.

Након протеривања Османлија из Баната у XVIII веку, многи потомци избеглих Срба су се из Ердеља и околних територија вратили у постојбину својих предака. Њихови потомци и данас носе презимена која подсећају на пребивалишта њихових избеглих предака (Ердељан, Кришан, Фратуцан, итд).

Литература

• Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
• Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, 1997.
• Др. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
• Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године

Литература

• Ćirković, Sima (2008). The Serbs. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4291-5.