Сликовница — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 81: | Ред 81: | ||
* [[Књижевност за децу]] |
* [[Књижевност за децу]] |
||
* [[Поп-ап књиге]] |
* [[Поп-ап књиге]] |
||
* [[Илустрација]] |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 9. децембар 2015. у 23:43
Овај чланак је део пројекта Вики-библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду. Датум уноса: јануар—децембар 2015. |
Сликовница је књига са илустрацијама намењена најмлађој деци. Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама. У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану, кратак је и у функцији разумевања илустрације.
Врсте сликовница
Постоје две врсте сликовница:
- оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва и
- оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе.
Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика, сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др., које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру.
Одлике добре сликовнице
У доброј сликовници су хармонично обједињени ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети. Њихов садржај је једноставан и приступачан деци. Илустрације које садрже не смеју обухватати много података и детаља, већ истицати суштинске особине онога што приказују. Сликовнице би требало да буду израђене према високим уметничким и техничким захтевима, лаке и добро повезане. За најмлађе, нарочито у јаслама, пожељне су пластифициране сликовнице које могу да се дезинфикују.[1]
Добра сликовница прилагођена развојним могућностима детета придоноси:
- стицању нових сазнања
- обогаћивању речника и говорних способности
- повезивању говорног и писаног језика
- схватању слике и речи као симбола који преносе поруку
- развоју опажања, пажње, памћења, мишљења, логичког закључивања
- богаћењу маште и развоју креативног мишљења
- развоју емоција и способности уживљавања у различите ситуације
- стварању жеље за прерадом доживљеног кроз различите облике изражавања – писање, сликање, опонашање у игри улога, покрет и певање
- усвајању моралних вредности и химаних порука
- мотивацији за самостално читање.[2]
Често се сликовницама називају и књиге намењене деци која су тек почела да читају. То су углавном врло кратке, поједностављене приче испричане једноставним језиком, такође илустроване, али је у овом случају текст примаран, а илустрација секундарна. Понекад се сликовницама називају и публикације које садрже нешто више текста, али су истовремено богато илустроване, тако да се на свакој страни поред текста налази и илустрација.[3]
Референце
- ^ Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1989. стр. 350. ISBN 978-86-17-00977-7.
- ^ Стричевић, Иванка; Малеш, Дубравка (1995). У дечјој књижници. Загреб: Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ. стр. 7. ISBN.
- ^ Милуновић, Драгана (2003). „Библиотеке за децу и њихови психолошки аспекти”. Гласник НБС. 1: 163.