10. март — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис; козметичке измене |
|||
| Ред 51: | Ред 51: | ||
* [[1969]]. — [[Милорад Кораћ]], српски фудбалер и тренер. |
* [[1969]]. — [[Милорад Кораћ]], српски фудбалер и тренер. |
||
* [[1973]]. — [[Крис Сатон]], енглески фудбалер. |
* [[1973]]. — [[Крис Сатон]], енглески фудбалер. |
||
* [[1981]]. — [[Самуел Ето]], |
* [[1981]]. — [[Самуел Ето]], камерунски фудбалер. |
||
* [[1982]]. — [[Квејм |
* [[1982]]. — [[Квејм Браун]], амерички кошаркаш. |
||
* [[1985]].— |
* [[1985]].— [[Ласана Дијара]], француски фудбалер. |
||
* [[1988]]. — [[Иван Ракитић]], хрватски фудбалски репрезентативац. |
* [[1988]]. — [[Иван Ракитић]], хрватски фудбалски репрезентативац. |
||
* [[1991]]. — [[Марко Панић]], босански рукометаш. |
* [[1991]]. — [[Марко Панић]], босански рукометаш. |
||
| Ред 64: | Ред 64: | ||
* [[1875]]. — [[Светозар Марковић]] публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* [[1846]].) |
* [[1875]]. — [[Светозар Марковић]] публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* [[1846]].) |
||
* [[1940]]. — [[Михаил Афанасјевич Булгаков]], руски књижевник, драматург и лекар. (* [[1891]].) |
* [[1940]]. — [[Михаил Афанасјевич Булгаков]], руски књижевник, драматург и лекар. (* [[1891]].) |
||
* [[1997]]. — [[Најдан Пашић]], публициста, професор Универзитета у Београду |
* [[1997]]. — [[Најдан Пашић]], публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* [[1922]].) |
||
* [[2000]]. — [[Иво Робић]], хрватски певач. (* [[1923]].) |
* [[2000]]. — [[Иво Робић]], хрватски певач. (* [[1923]].) |
||
* [[2002]]. — [[Винко Кандија]], рукометни тренер и спортски радник. (* [[1934]].) |
* [[2002]]. — [[Винко Кандија]], рукометни тренер и спортски радник. (* [[1934]].) |
||
Верзија на датум 16. децембар 2015. у 12:50
10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.
Догађаји
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1528. — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
- 1629. — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).
- 1813. — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
- 1876. — Александар Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
- 1915. — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
- 1922. — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија, оптужиле га за побуну и осудиле на шест година затвора.
- 1945. — Токио у Другом светском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера Б29. Погинуло око 100.000 становника јапанске престонице, без домова остало око милион.
- 1948. — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
- 1952. — Бивши председник Кубе Фулхенсио Батиста оборио Владу Кубе и потом као диктатор владао земљом до 1959, када га је са власти срушио Фидел Кастро.
- 1959. — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
- 1968. — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
- 1969. — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
- 1974. — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
- 1975. — Снаге северног Вијетнама, у првој великој победи у Вијетнамском рату, заузеле град Буон Ма Туот. Та победа означила почетак велике офанзиве која је седам недеља касније довела до освајања Сајгона.
- 1990. — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
- 1991. — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
- 1993. — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
- 1995. — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
- 1997. — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
- 2000. — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
- 2001. — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
- 2002. — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
- 2006. —
- Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
- У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова
- На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.
- Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
Рођења
- 1503. — Фердинанд I Хабзбуршки, цар Светог Римског царства (†1564.)
- 1628. — Марчело Малпиги, италијански лекар и ботаничар. † 1694.)
- 1762. — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар († 1807.)
- 1772. — Фридрих фон Шлегел, немачки писац († 1829.)
- 1844. — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. († 1908.)
- 1880. — Владислав Петковић ДИС, српски песник († 1917.)
- 1892. — Артур Онегер, швајцарски композитор. († 1955.)
- 1936. — Јозеф Сеп Блатер је осми и тренутни председник ФИФА.
- 1937. — Антон Беблер, словеначки политиколог, дипломата и политичар.
- 1940. — Чак Норис, амерички глумац.
- 1957. — Осама бин Ладен саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света. ки песник († 2011.)
- 1958. —
- Драган Чавић, политичар, предсједник Републике Српске (2002—2006).
- Шерон Стоун, америчка филмска глумица.
- 1963. — Дражен Бесек, хрватски фудбалер и тренер.
- 1969. — Милорад Кораћ, српски фудбалер и тренер.
- 1973. — Крис Сатон, енглески фудбалер.
- 1981. — Самуел Ето, камерунски фудбалер.
- 1982. — Квејм Браун, амерички кошаркаш.
- 1985.— Ласана Дијара, француски фудбалер.
- 1988. — Иван Ракитић, хрватски фудбалски репрезентативац.
- 1991. — Марко Панић, босански рукометаш.
- 1997. — Белинда Бенчић, швајцарска тенисерка.
Смрти
- 1852. — Стојан Симић, уставобранитељ. (* 1797.)
- 1856. — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (* 1806.)
- 1872. — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (* 1808.)
- 1875. — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* 1846.)
- 1940. — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (* 1891.)
- 1997. — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* 1922.)
- 2000. — Иво Робић, хрватски певач. (* 1923.)
- 2002. — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (* 1934.)
- 2012. — Вера Ивковић, певачица. (* 1949.)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: