Афрички егзархат — разлика између измена

; Exarchatus Africae; Картагински егзархат
	; Територија егзархата
Географија
Континент	Африка
Земља	Тунис; Алжир
Престоница	Картагина
Друштво
Службени језик	латински и грчки
Религија	Православље
Политика
Владари
— егзарх	Генадије
	непознато
Историја
Историјско доба	Средњи век
— Оснивање	585.
— Укидање	698.
— Статус	Бивша држава
Земље претходнице и наследнице;
Претходнице:	Наследнице:

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. децембар 2015. у 06:53

Афрички егзархат или Картагински егзархат (латински: Exarchatus Africae) је била полуаутономна афричка провинција Византијског царства основана током владавине цара Маврикија (582-602). Постојао је у периоду од 585. до 698. године.

Историја

Северозападна Африка, заједно са Сардинијом, Корзиком и Балеарима, поново је освојена током Вандалског рата од стране војсковође Велизара (533). Ове територије прикључене су Преторијанској префектури Африци. Средиште префектуре била је Картагина. Византијска експедиција 560-тих година осваја делове Иберијског полуострва формирајући нову провинцију Шпанију. Након Јустинијанове смрти, Царство је нападнуто са свих страна. Показало се да је дотадашње административно уређење непогодно за новонасталу ситуацију. Начело одвајања цивилне од војне власти уведено је током царевања Диоклецијана и Константина који су тиме желели смањити концентрисање превелике моћи у рукама појединаца. Оснивањем егзархата, цар Маврикије је поново ујединио цивилну и војну власт у рукама егзарха. Маврикије је створио два егзархата: Равенски (на Апенинском полуострву) и Картагински. Картагински егзархат обухватао је северноафричке и све византијске поседе западног Средоземља. Први картагински егзарх био је Генадије, дотадашњи управник провинције. Византинске поседе на Иберијском полуострву временом ће анектирати Визиготска краљевина. Византинци су задржали једино Септум (Сеуту) на Гибралтару. Картагински егзарх Ираклије узео је учешћа у државном удару којим је цар Фока збачен са власти. На престо се 610. године попео његов син Ираклије (610-641), оснивач нове династије. Ираклије и његов наследник, Констанс, су, по узору на Маврикијеве егзархате, створили нов административни систем познатији као тематско уређење.

Прве арапске нападе на Картагински егзархат водио је војсковођа Амр ибн ел Ас. Користећи се слабошћу Византијског царства, он осваја Барку у Киренаики стварајући седиште у Триполитанији. Војсковођа Хасан ибн ел Нуман освојио је Картагину 698. године користећи се грађанским ратом између Тиберија III и Леонтија. Пад Картагине за Византију је представљао велики губитак. Тиме је царство изгубило главни извор радне снаге и жита. Падом Картагине заувек је окончано римско присуство у Африци.

Види још

Равенски егзархат

Извори

Историја Византије, Георгије Острогорски, Просвета, Београд 1969. година

@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 '''Афрички егзархат''' или '''Картагински егзархат''' ([[Латински језик|латински]]: Exarchatus Africae) је била полуаутономна афричка провинција [[Византијско царство|Византијског царства]] основана током владавине цара Маврикија (582-602). Постојао је у периоду од 585. до 698. године.
-==Историја==
+== Историја ==
-Северозападна Африка, заједно са Сардинијом, Корзиком и Балеарима, поново је освојена током [[Vandalski rat|Вандалског рата]] од стране војсковође [[Велизар (војсковођа)|Велизара]] (533). Ове територије прикључене су [[Преторијанска префектура Африка|Преторијанској префектури Африци]]. Средиште префектуре била је [[Картагина]]. Византијска експедиција 560-тих година осваја делове Иберијског полуострва формирајући нову провинцију Шпанију. Након [[Јустинијан I|Јустинијанове]] смрти, Царство је нападнуто са свих страна. Показало се да је дотадашње административно уређење непогодно за новонасталу ситуацију. Начело одвајања цивилне од војне власти уведено је током царевања [[Диоклецијан|Диоклецијана]] и [[Константин Велики|Константина]] који су тиме желели смањити концентрисање превелике моћи у рукама појединаца. Оснивањем [[Егзархат|егзархата]], цар Маврикије је поново ујединио цивилну и војну власт у рукама [[егзарх|егзарха]]. Маврикије је створио два егзархата: [[Равенски егзархат|Равенски]] (на Апенинском полуострву) и Картагински. Картагински егзархат обухватао је северноафричке и све византијске поседе западног Средоземља. Први картагински егзарх био је [[Генадије (егзарх)|Генадије]], дотадашњи управник провинције. Византинске поседе на Иберијском полуострву временом ће анектирати [[Визиготска краљевина]]. Византинци су задржали једино Септум (Сеуту) на Гибралтару. Картагински егзарх [[Ираклије Старији|Ираклије]] узео је учешћа у државном удару којим је цар [[Фока (византијски цар)|Фока]] збачен са власти. На престо се 610. године попео његов син [[Ираклије]] (610-641), оснивач нове [[Ираклијева династија|династије]]. Ираклије и његов наследник, [[Констанс II Погонат|Констанс]], су, по узору на Маврикијеве егзархате, створили нов административни систем познатији као [[Тематски систем|тематско уређење]].
+Северозападна Африка, заједно са Сардинијом, Корзиком и Балеарима, поново је освојена током [[Vandalski rat|Вандалског рата]] од стране војсковође [[Велизар (војсковођа)|Велизара]] (533). Ове територије прикључене су [[Преторијанска префектура Африка|Преторијанској префектури Африци]]. Средиште префектуре била је [[Картагина]]. Византијска експедиција 560-тих година осваја делове Иберијског полуострва формирајући нову провинцију Шпанију. Након [[Јустинијан I|Јустинијанове]] смрти, Царство је нападнуто са свих страна. Показало се да је дотадашње административно уређење непогодно за новонасталу ситуацију. Начело одвајања цивилне од војне власти уведено је током царевања [[Диоклецијан]]а и [[Константин Велики|Константина]] који су тиме желели смањити концентрисање превелике моћи у рукама појединаца. Оснивањем [[Егзархат|егзархата]], цар Маврикије је поново ујединио цивилну и војну власт у рукама [[егзарх]]а. Маврикије је створио два егзархата: [[Равенски егзархат|Равенски]] (на Апенинском полуострву) и Картагински. Картагински егзархат обухватао је северноафричке и све византијске поседе западног Средоземља. Први картагински егзарх био је [[Генадије (егзарх)|Генадије]], дотадашњи управник провинције. Византинске поседе на Иберијском полуострву временом ће анектирати [[Визиготска краљевина]]. Византинци су задржали једино Септум (Сеуту) на Гибралтару. Картагински егзарх [[Ираклије Старији|Ираклије]] узео је учешћа у државном удару којим је цар [[Фока (византијски цар)|Фока]] збачен са власти. На престо се 610. године попео његов син [[Ираклије]] (610-641), оснивач нове [[Ираклијева династија|династије]]. Ираклије и његов наследник, [[Констанс II Погонат|Констанс]], су, по узору на Маврикијеве егзархате, створили нов административни систем познатији као [[Тематски систем|тематско уређење]].
 Прве арапске нападе на Картагински егзархат водио је војсковођа [[Амр ибн ел Ас]]. Користећи се слабошћу Византијског царства, он осваја Барку у Киренаики стварајући седиште у Триполитанији. Војсковођа [[Хасан ибн ел Нуман]] [[битка код Картагине (698)|освојио]] је Картагину 698. године користећи се грађанским ратом између [[Тиберије III Апсимар|Тиберија III]] и [[Леонтије|Леонтија]]. Пад Картагине за Византију је представљао велики губитак. Тиме је царство изгубило главни извор радне снаге и жита. Падом Картагине заувек је окончано римско присуство у Африци.
-==Види још==
+== Види још ==
 * [[Равенски егзархат]]
-==Извори==
+== Извори ==
 * Историја Византије, [[Георгије Острогорски]], Просвета, Београд 1969. година
+{{Commonscat|Byzantine Egypt}}
 [[Категорија:Византијске провинције]]