Спомен-костурница на Мачковом камену — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 63: Ред 63:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
{{портал|Србија}}
* {{СК-САНУ|Линк=557|Име=Спомен-костурница на Мачковом камену)}}
* {{СК-САНУ|Линк=557|Име=Спомен-костурница на Мачковом камену}}
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]


{{НКДС-нав}}
{{НКДС-нав}}

Верзија на датум 25. децембар 2015. у 23:31

Спомен-костурница на Мачковом камену
Споменик на Мачковом камену
Опште информације
МестоМачков камен (кота 924), Планина Јагодња
ОпштинаЉубовија
Држава Србија
Врста споменикаМеморијални споменик
Време настанка1914/1928-1932
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Спомен-костурница на Мачковом камену је меморијални споменик културе од изузетног значаја, који се налази на коти 924 (Мачков камен), на планини Јагодња, у коме су похрањени посмртни остаци погинулих бораца из Првог светског рата.[1][2]

Историја

Спомен-костурница се налази на самом врху Мачковог Камена. Изградња овог споменика српским борцима иницирана је од стране „Одбора за подизање капеле на Мачковом камену“ давне 1925. године. Иницијативу је покренуо тадашњи министар грађевина, Милорад Вујичић, а одбор су сачињавали Љуба Јовановић (председник Народне скупштине), Ђорђе Вајферт (гувернер Народне банке), др Арчибалд Рајс, као и тридесетак најугледнијих грађана Рађевине и Азбуковице. Пројекат Спомен костурнице израдио је члан Одбора, архитекта Момир Коруновић док је израда поверена Шими Франовићу из Црквенице. За саму изградњу вађен је камен из села Кржава и Планина, а пренос камена као и осталог материјала извршили су добровољно сељаци из околине. Коначно, спомен-костурница саграђена је 1929. године. У августу 1931. године извршен је пренос костију палих ратника. Тај посао извршили су војници болничари по дозволи Министарства Војске.

Изглед спомене костурнице

Споменик је висине осам метара, израђен је од притесаних гранитних блокова у виду капеле са звоником на чијем врху се налази крст. Капела има двокрилна, решеткаста врата, а у унутрашњости је фреско-икона Богородице са младенцем, рад сликара Живорада Настасијевића. Простор око споменика је ограђен 1936. године. На стубовима капије су две спомен-плоче са стиховима Војислава Илића Млађег, а између стубова и над вратима је натпис „Отаџбина палим херојима“.

Стихови на спомен костурници

Незнани брате, кад путем наиђеш,
За један часак застани у ходу,
И сврати овде где спавају жртве,
Из исполинске борбе за слободу.
Поклон' се светој костурници њиној
И опомен' се, затварајућ' врата:
Да право значи више него сила,
И да је Давид сурво Голијата.
(Стихови Војислава Илића Млађег)
Југословени, о, рођена браћо,
Одбац' те расправе и трвење свако!
Закунте се на љубав и слогу
Па ће нам бити и у гробу лако!
(Стихови Војислава Илића Млађег)

Види још

Референце

Литература

  • Завод за заштиту споменика Ваљево: „Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа“ , Ваљево 2006, ISBN 86-904745-2-8 COBISS.SR 131307532

Спољашње везе