Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави — разлика између измена

'''Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави''' један је од археолошких локалитета и јединствена просторна амбијентална целина на централном платоу античког царског Наиса (данашњег Ниша). Наиме ради се о јавном, репрезентативном делу античког града, са свим особинама које одликује касноантичку – тетрахијску архитектуру.<ref>Андрејевић Б. (1996). ''Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја.'' Ниш: Просвета</ref> Археолошка истраживања на овом локалитету, у Нишкој тврђави, која су вршена од 1982. до 1985. године, први пут су открила материјалне остатке ове античке улице и њених грађевина. Археолошки налази проистекли из ових истраживања указују да је комплекс грађевина на централном платоу могао бити изграђени у првим деценијама 4. века, и да се може довести у везу са реконструкцијом града изведеном у Константиново време.<ref> П. Петровић, ''Медијана. Резиденција римских царева,'' Београд 1994, 14; Idem, IMS IV, 39.</ref>

Након оснивања провинције Горња Мезија, од 15. године после Христа, Наис је постао, поред војног логора и стратешки значајно цивилно насеље и трговачки центар на раскрсници путева, ка северу југу, западу и истоку Балкана.<ref>Симоновић Д. и сар. (1995). ''Историја Ниша'' У: Енциклопедија Ниша: прва књига, Ниш, Градина:Просвета</ref> На то упућује историјска, епиграфска и археолошка грађа која донекле указује на могући развој утврђеног античког града, након колонизације Римљана на десној обали Нишаве (простор данашње тврђаве). Наиме они су на том простору образовали поред војног и цивилно насеље којем је додељен статус ''муниципија'' - града са одређеним степеном самоуправног права, у време Хадријана (117—138).<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976,ррpp. 35 – 36.</ref>

У периоду Диоклецијанове владавине (284—305), а по свој прилици у време Лицинија (308—324) и Константина (306—337) антички Наисус доживљава процвет, нагло се развија, а расте и број становништва и војске.<ref>Д. Срејовић, ''Naissus – задужбина цара Константина, Римски царски градови и палате у Србији'', Галерија САНУ, књ. 73, Београд 1993,. ррpp. 57–58</ref> То је заправо било доба када је у њему рођен чувени римски император и војсковођа Флавије Валерије Константин (Константин Велики), 274. године. Тада захваљујући Константину (владару целе Римске империје), Наис постаје снажан и неосвојив каструм, и значајан административни, економски и војни центар провинције [[Горња Мезија]]. У древном Наису Константин је након доношења Миланског едикта, хришћанима дозволио да, без последица, јавно исповедају своју веру, чиме је утро пут даљем развоју једне од најраспрострањенијих светских религија. Како је Град већ био густо насељен, то је отежавало подизање монументалних грађевина или његову темељну реконструкцију. Вероватно да је том приликом изграђен градски бедем, а поједине градске четврти реконструисане су за нове потребе.

Са јужне стране улице сачувана су два ступца портика, димензија 70 х 87 cm и 85 х 85 cm, зидана од целих и фрагментованих опека, док је са северне стране неизграђен простор. Зидани ступци портика нижу се паралелно са улицом, док је унутрашњи зид подигнут за око 30 cm од нивоа улице.<ref>Ђуровић Љ.,& Вучковић Н. (2013). ''Водич Историјског архива Ниш.'' Ниш: Пунта.</ref>

Може се претпоставити да је приликом изградње античке улице, датоване у другу половину 5. или на почетку 6. века, уз извесне корекције, поштован правац већ трасиране старије градске улице.<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976,. ррpp. 53-55.</ref><ref>Б. Андрејевић, ''Развитак Ниша од средине до краја века,'' Нишки зборник 1, Ниш 1974,. ррpp. 62–71.</ref>