Фридрих I од Пруске — разлика између измена
| Ред 43: | Ред 43: | ||
Фридрих је убедио [[Леополд I|Леополда I]], [[надвојвода|надвојводу]] [[Аустрија|Аустрије]] и [[цар]]а [[Свето римско царство|Светог римског царства]], како би се омогућило да се [[Пруска]] уздигне у царству. Овај споразум је наводно дао у замену за савез против краља [[Луј XIV|Луја XIV]] у рату за шпанско наслеђе. Фридрих је тврдио да [[Пруска]] никада није била део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а он је владао преко њега са пуним суверенитетом. Због тога, како је рекао, није постојало правних или политичких препрека пустити га да влада као краљ. Фридриху је у преговорим помагао [[Шарл Ансилон]]. |
Фридрих је убедио [[Леополд I|Леополда I]], [[надвојвода|надвојводу]] [[Аустрија|Аустрије]] и [[цар]]а [[Свето римско царство|Светог римског царства]], како би се омогућило да се [[Пруска]] уздигне у царству. Овај споразум је наводно дао у замену за савез против краља [[Луј XIV|Луја XIV]] у рату за шпанско наслеђе. Фридрих је тврдио да [[Пруска]] никада није била део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а он је владао преко њега са пуним суверенитетом. Због тога, како је рекао, није постојало правних или политичких препрека пустити га да влада као краљ. Фридриху је у преговорим помагао [[Шарл Ансилон]]. |
||
Фридрих је крунисан [[18. јануар]]а [[1701]]. у [[Кенигзберг]]у. Иако је то учинио уз цареву сагласност, као и са признавањем [[Август II Јаки|Августа II]], који је држао титулу краља [[Пољска|Пољске]], [[ |
Фридрих је крунисан [[18. јануар]]а [[1701]]. у [[Кенигзберг]]у. Иако је то учинио уз цареву сагласност, као и са признавањем [[Август II Јаки|Августа II]], који је држао титулу краља [[Пољска|Пољске]], [[Пољско-литванска унија]] је имала примедбе, и сматрала крунисање незаконитим. У ствари, у складу са одредбама Уговора Вехлау и Бромберг, династија [[Хоенцолерн]] нема апсолутни суверенитет над [[Пруско војводство|Војводством Пруска]], већ зависи од наставка мушке линије (у недостатку мушких наследника војводство би било враћено пољској круни). Према томе, из поштовања према историјским везама у региону до пољске круне, Фридрих себе назива "краљ у Пруској" уместо "Краљ Пруске". |
||
Иако је његова власт била ограничена [[Свето римско царство|Светим римским царством]] и његова држава је, додуше, још увек персонална унија између [[Бранденбург]]а и [[Пруска|Пруске]], Фридрих се ипак сматра првим пруским краљем и формално користи титулу "Краљ Пруске". Касније ће ова титула постати стварна јер је власт [[Свето римско царство|Светог римског царства]] само формална на овим просторима. |
Иако је његова власт била ограничена [[Свето римско царство|Светим римским царством]] и његова држава је, додуше, још увек персонална унија између [[Бранденбург]]а и [[Пруска|Пруске]], Фридрих се ипак сматра првим пруским краљем и формално користи титулу "Краљ Пруске". Касније ће ова титула постати стварна јер је власт [[Свето римско царство|Светог римског царства]] само формална на овим просторима. |
||
Верзија на датум 9. јануар 2016. у 05:02
| Фридрих I | |
|---|---|
 Фридрих I од Пруске | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. јул 1657. |
| Место рођења | Кенигзберг, Пруска |
| Датум смрти | 25. фебруар 1713. (55 год.) |
| Место смрти | Берлин, Пруска |
| Религија | Калвинизам |
| Породица | |
| Супружник | Елизабет Хенриета фон Хесен-Касел Софија Шарлота Хановерска Софија Луиза фон Макленбург-Шверинска |
| Потомство | Луиза Доротеја Бранденбургшка Принц Фридрих Август Фридрих Вилхелм I |
| Родитељи | Фридрих Вилхелм Луиза Хенриета фон Насау-Оранска |
| Династија | Хоенцолерн |
| Војвода Пруске | |
| Период | 29. април 1688 — 18. јануар 1701. |
| Претходник | Фридрих Вилхелм |
| Наследник | нема |
| Краљ Пруске | |
| Период | 18. јануар 1701 — 25. фебруар 1713. |
| Претходник | нема |
| Наследник | Фридрих Вилхелм I |
| Потпис | _signature.jpg) |
Фридрих I (нем. Friedrich I, рођен 11. јула 1657. и умро 25. фебруара 1713.) је био кнез изборник Бранденбурга (1688 - 1713), војвода Пруске (1688 - 1701), као Фридрих III, и први краљ Пруске (1701 - 1713). Од 1707. је и кнез Нешатела (створивши персоналну унију).
Биографија
Породица
Рођен је у Кенигзбергу као трећи син Фридриха Вилхелма и његове прве жене Луизе Хенриете фон Насау-Оранске, кћерке Фредерика Оранског Насауског и Амалије од Солмс-Браунфелса. Рођак са мајчине стране му је енглески краљ Вилијам III Орански. Када је његов отац умро, 29. априла 1688, Фридрих је постао кнез изборник Бранденбурга и војвода Пруске. Одмах након устоличења на престо основао је нови град (насеље у данашњем Берлину), јужно од Доротенштадта и назвао га по себи - Фридрихштадт.
Војна каријера
Фридрих I је познат по противљењу Француској, за разлику од свог оца који је хтео да успостави савез са Лујем XIV. Фридрих је прикључио Бранденбург Аугзбуршком савезу против Француске и 1689. и водио војне снаге у савезничкој коалицији. Те године војска је под његовим вођством освојила Бон.
Краљ Пруске
Држава Хоенцолерна је тада била позната као Бранденбург-Пруска. Главна имовина породице била је Маркгрофовија Бранденбург у оквиру Светог римског царства и Војводство Пруска ван царства, којима су владали преко персоналне уније. Иако је био гроф и кнез изборник Бранденбурга и војвода од Пруске, Фридрих жели престижнију титулу краља. Међутим, према закону у то време, не постоји могућност да постоји краљевство унутар Светог римског царства, са изузетком Краљевине Бохемије.
Фридрих је убедио Леополда I, надвојводу Аустрије и цара Светог римског царства, како би се омогућило да се Пруска уздигне у царству. Овај споразум је наводно дао у замену за савез против краља Луја XIV у рату за шпанско наслеђе. Фридрих је тврдио да Пруска никада није била део Светог римског царства, а он је владао преко њега са пуним суверенитетом. Због тога, како је рекао, није постојало правних или политичких препрека пустити га да влада као краљ. Фридриху је у преговорим помагао Шарл Ансилон.
Фридрих је крунисан 18. јануара 1701. у Кенигзбергу. Иако је то учинио уз цареву сагласност, као и са признавањем Августа II, који је држао титулу краља Пољске, Пољско-литванска унија је имала примедбе, и сматрала крунисање незаконитим. У ствари, у складу са одредбама Уговора Вехлау и Бромберг, династија Хоенцолерн нема апсолутни суверенитет над Војводством Пруска, већ зависи од наставка мушке линије (у недостатку мушких наследника војводство би било враћено пољској круни). Према томе, из поштовања према историјским везама у региону до пољске круне, Фридрих себе назива "краљ у Пруској" уместо "Краљ Пруске".
Иако је његова власт била ограничена Светим римским царством и његова држава је, додуше, још увек персонална унија између Бранденбурга и Пруске, Фридрих се ипак сматра првим пруским краљем и формално користи титулу "Краљ Пруске". Касније ће ова титула постати стварна јер је власт Светог римског царства само формална на овим просторима.
Фридрих је био покровитељ уметности. Основао је Akademie der Künste академију 1696, и академију наука у 1700.
Бракови и деца
Фридрих се женио три пута и његове жене и деца били су:
- Елизабет Хенриета фон Хесен-Касел, са којом је имао једну кћерку,
Луиза Доротеја Бранденбургшка, рођена 1680, умрла са 25 година,
- Софија Шарлота Хановерска, са којом је имао два сина:
Принц Фридрих Август (1685 - 1686), Фридрих Вилхелм I, рођен 1688, наследио је свог оца,
- Софија Луиза фон Макленбург-Шверинска.
Фридрих I умро је 1713, и сахрањен је у Берлинској катедрали.