Пређи на садржај

Скенер — разлика између измена

8 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Разне исправке
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Разне исправке)
Скенери се могу сматрати наследницима раних телефотографских уређаја, који су се састојали од ротирајућег добоша са једним фотодетектором, стандардне брзине од 60 до 120 о/м (обрта у минути), а каснији модели су ишли до 240 о/м. Они су слали линеаран аналогни -{[[АМ]]}- сигнал кроз стандардну телефонску жицу ка пријемнику који је синхронизовано штампао једнаким интензитетом на посебан папир. Овај систем је био у употреби у штампи од 20-их до 90-их година -{XX}- века. Фотографије у колору су се слале као три одвојене -{[[RGB]]}- слике, али само у посебним приликама услед трошкова преноса.
 
Први скенери у правом смислу речи били су добош или бубањ скенери ({{јез-енг|Drum scanner}} који су се појавили [[1957|1957.]]. године. Име су добили по кључном делу уређаја, ротирајућем цилиндру који се окретао великом брзином са скенираним објектом испред прецизне оптике која је слала сигнал вакуумским цевима, односно лампама ({{јез-енг|photomultiplier tubes – PMT}}). Већина модерних добош ротационих скенера у боји користи три одвојене лампе за раздвајање црвене, плаве и зелене боје. Само неколико фирми данас производи ротационе скенере услед скупе производње и због тога више цене у односу на друге типове скенера. Ипак, они се и даље траже на тржишту због њихове супериорне резолуције која може ићи и преко 14000 -{ppi}- (пиксела по инчу), дубине боја и економске исплативости. Ротациони скенери су најбољи уређаји за дигитализовање ретких докумената. Ограничење је да се могу скенирати само савитљиви документи.
 
 
Савремени стони скенери се састоје из више делова. Најкарактеристичнији део је стаклени панел испод ког се налази извор светлости. Извор светлости осветљава страну папира постављену лицем окренутим на доле на стакленој подлози изнад механизма за скенирање. Празне или беле површине одбијају више светлости од слова или слика. Мотор помера главу скенера која хвата светлост која се одбија од скенираног документа. Одбијена светлост пролази кроз систем огледала која је усмеравају ка сочиву. Сочива фокусирају светлосне зраке на светлосно осетљиве диоде које светлост преводе у електричну струју. Што је већа количина светлости која падне на диоде утолико је већи напон струје. Ако скенер ради са сликама у боји, одбијена светлост се усмерава према посебним диодама кроз црвене, зелене и плаве филтере. На крају, аналогно-дигитални конвертор ({{јез-енг|analog to digital converter, ADC}}) преводи сваку аналогну вредност напона у дигитални пиксел који представља јачину светлости за тачку дуж линије која садржи број пиксела по инчу сразмерно декларисаној могућности одређеног скенера.
 
Светлосно осетљиве диоде, односно оптички сензори могу бити израђени у више технологија као: -{CCD}- ({{јез-енг|charge coupled device}}), -{CIS}- ({{јез-енг|contact image sensors}}) или [[CMOS]] ({{јез-енг|complementary metal–oxide–semiconductor}}). Сви ови типови сензора имају исти задатак да светост преведу у електронске сигнале. -{CCD}- сензори су аналогни уређаји. Код ових уређаја приказ објекта се смањује у сочиву пре него што га ухвати -{CCD}- сензор јер је -{CCD}- матрица много мања од површине за скенирање. Када светлост падне на фоторецептор она произведе мали електрични набој у сваком фото сензору који се преводи у вредност напона за одређени пиксел. -{CCD}- и фоторецептор мере упадно светло и конвертују интензитет у аналогни напон. -{CCD}- снима осветљеност као интензитет сразмерно броју фотона ухваћених у одређеном временском периоду. Црно је најмањег а бело највећег интензитета. -{CMOS}- сензори су новија технологија која ради на принципу полупроводника која је једноставнија за производњу, ефикаснија у потрошњи струје али са приближно истим квалитетом скенирања као и -{CCD}-. -{CIS}- сензори су релативно нова технолошка иновација на пољу положених скенера која убрзано потискује -{CCD}- у производњи мањих, преносних уређаја. Као што и име каже, -{CIS}- сензор је у блиском контакту са објектом скенирања и не користи огледала за усмеравање светлости на статични сензор као код конвенционалних -{CCD}- скенера. Пиксели код -{CIS}- су исте величине као скенирани пиксели на страни. Ови скенери користе -{LED}- ({{јез-енг|light-emitting diode}}) за осветљавање што их чини високо ефикасним уређајима у погледу потрошње струје тако да се могу напајати и преко УСБUSB конектора. Ови уређаји су мањи и лакши од уређаја са -{CCD}- сензорима али је и квалитет скенираног материјала лошији због неефикасних сочива, лоше дубине скенирања тако да папир мора да буде савршено раван и ограничена је прецизност боја.
 
Уређаји се разликују и по начину рада са папиром. Папир није увек непомичан кад се скенира као код ручних и положених скенера. Скенери више класе увлаче листове папира изнад главе скенера која се не помера. Као транспорт користи се систем ваљака, каишева, добоша или вакуумских цеви.
363.220

измена