Сарпедон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Поправљене везе: прстен → Прстен (накит) |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
== Митологија == |
== Митологија == |
||
# Био је син [[Зевс]]а и [[Белерофонт]]ове кћерке [[Лаодамија|Лаодамије]], па је у складу са својим пореклом био поштован као бог крај [[ксант (град)|Ксанта]] где је живео као поседник великог имања.<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref> Када је био још дечак, његови ујаци [[Исандар]] и [[Хиполох]] су се борили за [[престо]]. Договор је био да краљ постане онај који погоди стрелом кроз [[злато|златни]] [[прстен]] окачен о груди детета. Међутим, ни један ни други нису желели да жртвују сопствену децу, те је њихова свађа постала толико жучна, да се Лаодамија уплашила да ће се међусобно поубијати. Да би то спречила, понудила је да гађају њеног сина. Због овог сестриног чина, обојица су одустала у корист Сарпедона, чији је сувладар постао [[Глаук]].<ref name="рг"/> Према другим ауторима, Сарпедон је био син [[Евандер]]а и [[Дејдамија|Дејдамије]], брат [[Клар]]а и [[Темон]]а, [[Ликија|ликијски]] принц.<ref name="индекс">[http://www.mythindex.com/greek-mythology/S/Sarpedon.html -{Greek Myth Index: Sarpedon}-], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Учествовао је у [[тројански рат|тројанском рату]] на страни [[Троја]]наца и храбро се сукобио са [[Тевкро]]м и [[Ајант]]ом, који су га ранили. Међутим, Зевс му је спасио живот. Када се касније сукобио са [[Патрокло]]м, Зевс је поново пожелео да га спасе, али га је [[Хера]] упозорила да то не учини, јер ће у противном сви богови почети да спасавају своју децу. Зевс ју је послушао и Патрокло је убио Сарпедона. Ипак, Зевс није дозволио борбу између Грка и Тројанаца око Сарпедоновог леша, већ их је раздвојио, а послао је [[Аполон]]а да га очисти од рана и крви, те [[Танатос]]а и [[Хипнос]]а да тело јунака пренесу у Ликију.<ref name="мит"/> |
# Био је син [[Зевс]]а и [[Белерофонт]]ове кћерке [[Лаодамија|Лаодамије]], па је у складу са својим пореклом био поштован као бог крај [[ксант (град)|Ксанта]] где је живео као поседник великог имања.<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref> Када је био још дечак, његови ујаци [[Исандар]] и [[Хиполох]] су се борили за [[престо]]. Договор је био да краљ постане онај који погоди стрелом кроз [[злато|златни]] [[Прстен (накит)|прстен]] окачен о груди детета. Међутим, ни један ни други нису желели да жртвују сопствену децу, те је њихова свађа постала толико жучна, да се Лаодамија уплашила да ће се међусобно поубијати. Да би то спречила, понудила је да гађају њеног сина. Због овог сестриног чина, обојица су одустала у корист Сарпедона, чији је сувладар постао [[Глаук]].<ref name="рг"/> Према другим ауторима, Сарпедон је био син [[Евандер]]а и [[Дејдамија|Дејдамије]], брат [[Клар]]а и [[Темон]]а, [[Ликија|ликијски]] принц.<ref name="индекс">[http://www.mythindex.com/greek-mythology/S/Sarpedon.html -{Greek Myth Index: Sarpedon}-], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Учествовао је у [[тројански рат|тројанском рату]] на страни [[Троја]]наца и храбро се сукобио са [[Тевкро]]м и [[Ајант]]ом, који су га ранили. Међутим, Зевс му је спасио живот. Када се касније сукобио са [[Патрокло]]м, Зевс је поново пожелео да га спасе, али га је [[Хера]] упозорила да то не учини, јер ће у противном сви богови почети да спасавају своју децу. Зевс ју је послушао и Патрокло је убио Сарпедона. Ипак, Зевс није дозволио борбу између Грка и Тројанаца око Сарпедоновог леша, већ их је раздвојио, а послао је [[Аполон]]а да га очисти од рана и крви, те [[Танатос]]а и [[Хипнос]]а да тело јунака пренесу у Ликију.<ref name="мит"/> |
||
# Према каснијем предању Сарпедон је био син Зевса и [[Европа (митологија)|Европе]], посинак [[крит]]ског краља [[Астерион]]а. После смрти очуха, са својом браћом, [[Миној]]ем и [[Радамант]]ом се посвађао око [[престо]]ла и морао је са својим присталицама да пребегне у Ликију. Да би се објаснило његово учешће у тројанском рату, који се десио знатно касније, приповедало се да му је отац подарио живот у трајању од три људска века или да је у рату заправо учествовао његов унук који је добио име по њему.<ref name="мит"/> |
# Према каснијем предању Сарпедон је био син Зевса и [[Европа (митологија)|Европе]], посинак [[крит]]ског краља [[Астерион]]а. После смрти очуха, са својом браћом, [[Миној]]ем и [[Радамант]]ом се посвађао око [[престо]]ла и морао је са својим присталицама да пребегне у Ликију. Да би се објаснило његово учешће у тројанском рату, који се десио знатно касније, приповедало се да му је отац подарио живот у трајању од три људска века или да је у рату заправо учествовао његов унук који је добио име по њему.<ref name="мит"/> |
||
# Сарпедон је био и [[Посејдон]]ов син у [[Тракија|Тракији]], кога је убио [[Херакле]]<ref name="индекс"/> због његове дрскости.<ref name="рг"/> |
# Сарпедон је био и [[Посејдон]]ов син у [[Тракија|Тракији]], кога је убио [[Херакле]]<ref name="индекс"/> због његове дрскости.<ref name="рг"/> |
||
Верзија на датум 25. јануар 2016. у 22:18
Сарпедон (грч. Σαρπηδὠν) је у грчкој митологији било име више личности.
Етимологија
Име сарпедон има значење „онај који се радује дрвеном чуну или ковчезићу“. Ово име указује да је у Ликији настао ритуал „сунчаног хероја“, који се сваке године обнављао, тако што је стизао као дечак ношем водом у ковчегу, попут Мојсија, Персеја и Анија.[1]
Митологија
- Био је син Зевса и Белерофонтове кћерке Лаодамије, па је у складу са својим пореклом био поштован као бог крај Ксанта где је живео као поседник великог имања.[2] Када је био још дечак, његови ујаци Исандар и Хиполох су се борили за престо. Договор је био да краљ постане онај који погоди стрелом кроз златни прстен окачен о груди детета. Међутим, ни један ни други нису желели да жртвују сопствену децу, те је њихова свађа постала толико жучна, да се Лаодамија уплашила да ће се међусобно поубијати. Да би то спречила, понудила је да гађају њеног сина. Због овог сестриног чина, обојица су одустала у корист Сарпедона, чији је сувладар постао Глаук.[1] Према другим ауторима, Сарпедон је био син Евандера и Дејдамије, брат Клара и Темона, ликијски принц.[3] Учествовао је у тројанском рату на страни Тројанаца и храбро се сукобио са Тевкром и Ајантом, који су га ранили. Међутим, Зевс му је спасио живот. Када се касније сукобио са Патроклом, Зевс је поново пожелео да га спасе, али га је Хера упозорила да то не учини, јер ће у противном сви богови почети да спасавају своју децу. Зевс ју је послушао и Патрокло је убио Сарпедона. Ипак, Зевс није дозволио борбу између Грка и Тројанаца око Сарпедоновог леша, већ их је раздвојио, а послао је Аполона да га очисти од рана и крви, те Танатоса и Хипноса да тело јунака пренесу у Ликију.[2]
- Према каснијем предању Сарпедон је био син Зевса и Европе, посинак критског краља Астериона. После смрти очуха, са својом браћом, Минојем и Радамантом се посвађао око престола и морао је са својим присталицама да пребегне у Ликију. Да би се објаснило његово учешће у тројанском рату, који се десио знатно касније, приповедало се да му је отац подарио живот у трајању од три људска века или да је у рату заправо учествовао његов унук који је добио име по њему.[2]
- Сарпедон је био и Посејдонов син у Тракији, кога је убио Херакле[3] због његове дрскости.[1]
Референце
- ^ а б в Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
- ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ а б Greek Myth Index: Sarpedon, Приступљено 24. 4. 2013.
