Никола Тасић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м изменио величину слике да буде лепша
Ред 38: Ред 38:
{{портал|Биографија|Историја}}
{{портал|Биографија|Историја}}
* [http://www.rastko.org.rs/arheologija/ntasic-eneolit.html Енеолитске културе централног и западног Балкана]
* [http://www.rastko.org.rs/arheologija/ntasic-eneolit.html Енеолитске културе централног и западног Балкана]
* [http://www.planeta.org.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Планета]
* [http://www.planeta.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Наука као живот - интервју и портфолио у часопису Планета]
* [http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]
* [http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]

Верзија на датум 26. јануар 2016. у 13:28

Никола Тасић
Лични подаци
Датум рођења(1932-01-19)19. јануар 1932.(92 год.)
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија

Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Одабрана библиографија

  • Неолитска пластика, (1973).
  • Праисторија Војводине, (1974).
  • Праисторија југословенских земаља, (1979).
  • Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).

Спољашње везе