Богомољачки покрет — разлика између измена
Нема описа измене |
м године; козметичке измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
Ове групе су окупљале побожне младе мушкарце и жене, које су редовно похађале црквене службе и организовале ходочашћа у [[манастир Војловица|манастир Војловицу]] код [[Панчево|Панчева]]. Богомољачки покрет је био чисто [[православље|православан]], али су практиковале и неке радње које се ретко врше у православљу, као што је јавно читање делова [[Нови завет|Новог завета]], за које се сматра да су покупљене од [[баптисти]]чких заједница које су имале јаку подршку међу локалним [[Мађари]]ма.{{sfn|Byford|2008|pp=35}} За богомољачки покрет је био задужен епископ [[Николај Велимировић]]. Никада у СПЦ није постојала пуна сагласност са Николајевим напорима да створи познати богомољачки покрет којем се добар део у СПЦ противио због њихове наглашене побожности и туђинских обичаја.{{sfn|Byford|2008|pp=35}} |
Ове групе су окупљале побожне младе мушкарце и жене, које су редовно похађале црквене службе и организовале ходочашћа у [[манастир Војловица|манастир Војловицу]] код [[Панчево|Панчева]]. Богомољачки покрет је био чисто [[православље|православан]], али су практиковале и неке радње које се ретко врше у православљу, као што је јавно читање делова [[Нови завет|Новог завета]], за које се сматра да су покупљене од [[баптисти]]чких заједница које су имале јаку подршку међу локалним [[Мађари]]ма.{{sfn|Byford|2008|pp=35}} За богомољачки покрет је био задужен епископ [[Николај Велимировић]]. Никада у СПЦ није постојала пуна сагласност са Николајевим напорима да створи познати богомољачки покрет којем се добар део у СПЦ противио због њихове наглашене побожности и туђинских обичаја.{{sfn|Byford|2008|pp=35}} |
||
Покрет је био нарочито активан 1920-их година. После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], руски емигранти у Краљевини СХС су ширили приче о [[Јеврејски бољшевизам|јеврејској одговорности]] за револуцију у Русији. Богомољачки покрет се у својим публикацијама жустро противио "јереси адвентизма" и позивао на забрану Адвентистичке цркве. У делатности адвентиста видела се [[теорија завере (филм)|завера]]: о њој се писало као о "''плоду јеврејомасонства у хришћанству''".{{sfn|Byford|2008|pp=46}} |
Покрет је био нарочито активан [[1920е|1920-их]] година. После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], руски емигранти у Краљевини СХС су ширили приче о [[Јеврејски бољшевизам|јеврејској одговорности]] за револуцију у Русији. Богомољачки покрет се у својим публикацијама жустро противио "јереси адвентизма" и позивао на забрану Адвентистичке цркве. У делатности адвентиста видела се [[теорија завере (филм)|завера]]: о њој се писало као о "''плоду јеврејомасонства у хришћанству''".{{sfn|Byford|2008|pp=46}} |
||
Богомољачки покрет је од средине 1920их у својим публикацијама објављивао антисемитске текстове, укључујући делове [[Протоколи сионских мудраца|Протокола сионских мудраца]] и делове чланака [[Хенри Форд|Хенрија Форда]].{{sfn|Byford|2008|pp=46}} Касније је богомољачки покрет био база из које су се регрутовале присталице [[Југословенски народни покрет Збор|Збора]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]].{{sfn|Стефановић|1984|pp=31}} |
Богомољачки покрет је од средине 1920их у својим публикацијама објављивао антисемитске текстове, укључујући делове [[Протоколи сионских мудраца|Протокола сионских мудраца]] и делове чланака [[Хенри Форд|Хенрија Форда]].{{sfn|Byford|2008|pp=46}} Касније је богомољачки покрет био база из које су се регрутовале присталице [[Југословенски народни покрет Збор|Збора]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]].{{sfn|Стефановић|1984|pp=31}} |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Стефановић|first=Младен|authorlink= Младен Стефановић|coauthors= |title=Збор Димитрија Љотића|year=1984|url=http://www.znaci.net/00003/691.pdf|publisher=Народна књига|location= Београд|id=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Стефановић|first=Младен|authorlink= Младен Стефановић|coauthors= |title=Збор Димитрија Љотића|year=1984|url=http://www.znaci.net/00003/691.pdf|publisher=Народна књига|location= Београд|id=}} |
||
*{{cite book|last=Byford|first=Jovan|authorlink=Јован Бајфорд|title=Denial and Repression of Antisemitism: Post-communist Remembrance of the Serbian Bishop Nikolaj Velimirović|url=http://books.google.com/books?id=XAEauYA7rrMC|year=2008|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-9776-15-9|pages=255–}} |
* {{cite book|last=Byford|first=Jovan|authorlink=Јован Бајфорд|title=Denial and Repression of Antisemitism: Post-communist Remembrance of the Serbian Bishop Nikolaj Velimirović|url=http://books.google.com/books?id=XAEauYA7rrMC|year=2008|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-9776-15-9|pages=255–}} |
||
[[Категорија:Историја Српске православне цркве]] |
[[Категорија:Историја Српске православне цркве]] |
||
Верзија на датум 27. јануар 2016. у 05:51
Богомољачки покрет (званично Народна хришћанска заједница) је било удружење верника Српске православне цркве и реакционарни евангелистички покрет који је деловао од 1920. до Другог светског рата. Формално је основано 1920., у настојању да заустави опадање интересовања за веру, ширење Адвентистичке цркве и успон комунизма, али је своје корене имало у неформалним богомољачким групама које су настале у Војводини средином 19. века, а потом се 1870-их прошириле по југоистоку Србије, као и међу српским војницима у Првом светском рату.[1]
Ове групе су окупљале побожне младе мушкарце и жене, које су редовно похађале црквене службе и организовале ходочашћа у манастир Војловицу код Панчева. Богомољачки покрет је био чисто православан, али су практиковале и неке радње које се ретко врше у православљу, као што је јавно читање делова Новог завета, за које се сматра да су покупљене од баптистичких заједница које су имале јаку подршку међу локалним Мађарима.[1] За богомољачки покрет је био задужен епископ Николај Велимировић. Никада у СПЦ није постојала пуна сагласност са Николајевим напорима да створи познати богомољачки покрет којем се добар део у СПЦ противио због њихове наглашене побожности и туђинских обичаја.[1]
Покрет је био нарочито активан 1920-их година. После Октобарске револуције, руски емигранти у Краљевини СХС су ширили приче о јеврејској одговорности за револуцију у Русији. Богомољачки покрет се у својим публикацијама жустро противио "јереси адвентизма" и позивао на забрану Адвентистичке цркве. У делатности адвентиста видела се завера: о њој се писало као о "плоду јеврејомасонства у хришћанству".[2]
Богомољачки покрет је од средине 1920их у својим публикацијама објављивао антисемитске текстове, укључујући делове Протокола сионских мудраца и делове чланака Хенрија Форда.[2] Касније је богомољачки покрет био база из које су се регрутовале присталице Збора Димитрија Љотића.[3]
Извори
- ^ а б в Byford 2008, стр. 35.
- ^ а б Byford 2008, стр. 46.
- ^ Стефановић 1984, стр. 31.
Литература
- Стефановић, Младен (1984). Збор Димитрија Љотића (PDF). Београд: Народна књига.
- Byford, Jovan (2008). Denial and Repression of Antisemitism: Post-communist Remembrance of the Serbian Bishop Nikolaj Velimirović. Central European University Press. стр. 255—. ISBN 978-963-9776-15-9.