Коста Николић — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
нема резимеа измене
(Поништена измена 11644669 корисника BokicaK (разговор))
 
Косту Николића критичари оптужују да својим радом промовише „академски [[историјски ревизионизам]]“ којим рехабилитује [[квислинг|квинслишке]] покрете и негативно се изјашњава о [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском покрету]]. Заједно са [[Бојан Димитријевић (историчар)|Бојаном Димитријевићем]] је објавио књигу ''Ђенерал Михаиловић'' у издању издавачке куће Српска реч, блиске [[Српски покрет обнове|Српском покрету обнове]]. Књига је обиловала антикомунистичким стереотипима и неутемељеним чињеницама.{{sfn|Радановић|2011|p=268-269}}
 
Николић је после [[Демонстрације 5. октобра 2000.|петооктобарских промена]] постао близак [[Демократска странка (Србија)|Демократској странци]]. Био је ангажован да напише нови уџбеник историје за завршне разреде гимназије. Књига је даље пратила Николићев антикомунистички став, док је рехабилитовала четнике и квислинге окупљене око [[Милан Недић|Милана Недића]]. Књига је помињала да су партизани за собом „остављали пасја гробља“, док су четнички и недићевски злочини умањивани. Тако је на пример написано да је најтежа казна коју су четници користили било шамарање, и потпуно су игнорисане [[црне тројке]], четнички масакри над партизанским симпатизерима и несрпским становништвом, учешће квислинга у уништењу јеврејског становништва и [[Бањички логор]]). Књига је представила [[Мартовски преговори|Мартовске преговоре]] као пример немачко-партизанске завере против четника и западних Савезника, док је правдала четничку колаборацију са [[Краљевина Италија|Италијанима]] и прећуткивала колаборацију са [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и [[Трећи рајх|Трећим рајхом]], не помињући [[састанак у Дивцима]] и [[Споразуми о сарадњи четника са НДХ|споразуме четника са НДХ]]. Биографије [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]] и Милана Недића су приказане позитивно, док је [[Јосип Броз Тито]] представљен као агент [[Коминтерна|Коминтерне]].{{sfn|Радановић|2011|pp=269-271}}<!--+ referat dubravke stojanovic-->
 
Николић је позван као вештак у процесу рехабилитације Аћимовићевих жандарма [[Богдан Лончар|Богдана Лончара]] и Миленка Браковића убијених у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]] 7. јула 1941. и подржао њихову рехабилитацију истичући да је њихово убиство било из политичких и идеолошких разлога, иако су убијени тек пошто су први отворили ватру на партизане.

Мени за навигацију