Псковско-печерски манастир — разлика између измена

Иди на навигацију Иди на претрагу
м
sablon; козметичке измене
м (sablon; козметичке измене)
Највећи успон манастир је доживео за столовања игумана [[Корнилије Псковско-Печерски|Корнилија]] у чије време је саграђен манастирски конак ([[1541]]), проширена Успењска црква и ископане нове пећине. Око манастира је саграђен утврђени камени зид ([[1558]]—[[1565]]) који је штитио манастир од упада са стране. Подигнута је и надвратна црква посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]] ([[1564]]. или 1565). Игумана Корнилија убио је [[1570]]. лично цар [[Иван Грозни]] на капији манастира, након што је игуман одбио царев захтев да га рукоположи у чин монаха. Према предању цар се након тог чина покајао и сам је унео тело преподобног Корнилија у порту Успењског храма. Од тога дана тај пут од Никољских врата до Успењске цркве назива се ''Крвавим путем''.
 
Након градње заштитнх зидина, Успењски манастир је постао и стратешки важно утврђење и важна утврда на крајњем западу руске државе. Крајем октобра [[1581]]. војска пољског краља [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] напала је манастир, и након вишедневне опсаде успела да пробије одбрамбене зидине код Благовештењског храма (5. новембра). Међутим, иако су успели да пробију заштитне зидине, захваљујући храбром отпору монаха и малобројних војника Пољаци нису успели да уђу у манастир.<ref name="Опсаде">{{cite web|title=Противостояние польско-литовскому войску|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/letopis/7-protivostoyanie-polsko-litovskomu-vojsku|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=22. 3. 2016}}</ref>
 
[[Датотека:Kloostrimüür.jpg|мини|ц|750п|Део манастирских зидина]]
Периферне пећине чини укупно 7 подземних галерија и служе као гробље за монахе, бранитеље манастира и световна лица која су за живота дала значајан доприносу у развоју манастира. На крају 6. галерије налази се подземна пећинска црква посвећена Васкрсењу Христовом. Укупна дужина периферних пећина је око 200 метара. Температура ваздуха унутар пећина је стабилна током целе године и има вредности између +5 °-{С}- и +10 °-{С}-. Прва световна личност сахрањена у овим пећинама био је дијак Мисјур Мунехин, сахрањен [[1528]]. године.<ref name="Пећине" />
 
Према претпоставкама у овим подземним катакомбама сахрањено је више од 10.000 људи.<ref>-{[https://www.youtube.com/watch?v=CdVeAgA44vA Фильм В. Дубровина «Дальние пещеры», 2006 год]}-</ref><ref name="Агапов" />
 
Према манастирским летописима, пећине је случајно открио [[1392]]. године један локални сељак по имену Иван Дементијев који је на брду изнад пећина секао дрвеће. Једно посечено стабло је приликом пада пробило таваницу пећине која се урушила и тако отворило приступ пећинама. На улазу у пећину стајао је уклесан натпис ''Богомстворена пећина'' ({{јез-рус|Богом зданная пещера}}). Претпоставке су да је неки од монаха испосника знатно раније обитавао на том месту и на улазу у пећину који је с временом зарастао исклесао тај натпис. Занимљиво је да је исте године када су пећине откривене умро преподобни [[Сергеј Радоњешки]], једна од најважнијих фигура православног хришћанства у Русији у том периоду.<ref name="Пећине" />
 
У катакомбама је очувано око 350 надгробних споменика од керамике и камена старости од -{ХVI}- до почетка -{XVIII}- века. Углавном је реч о маленим плочама које садржавају основне податке о покојнику, а које се обично налазе уклесане на улазу у гробницу. Најстарија керамичка плочица потиче из [[1530]], док је најстарији камени натпис из [[1591]]. године.<ref name="Пећине" />
[[Датотека:Надвратная церковь Николы Псково-Печорского монастыря.jpg|мини|десно|250п|Никољска црква]]
 
На улазу у манастир, на брду са леве стране налази се камена црква посвећена светом [[Свети Никола|Николи Мирликијском]]. Цркву је [[1564]]. саградио мајстор Павле Заболоцки, а грађена је паралелно са заштитним зидинама око манастира. У време свог настанка надвратна црква Светог Николе служила је као главни улаз у манастир, и због тога у називу реч надвратна. Кров Никољске цркве данас је повезан са Никољским торњем који се наслања уз њу, а који је дозидан нешто касније. Паралелно са црквом саграђен је и мањи камени звоник са 5 звона различитих димензија.
 
Према летописима на овим вратима је цар Иван Грозни убио тадашњег игумана Корнилијуса, а њему у част [[1986]]. освештана је црква у торњу који се наслања на Никољску цркву.<ref>{{cite web|title= Никольский храм|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/19-nikolskij-khram|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=23. 3. 2016}}</ref>
 
=== Велики звоник ===
Велики звоник налази се источно од Успењског сабора. Чини је неколико стубова постављених у једну линију од запада ка истоку. Градња звоника започела је [[1523]]. године на месту некадашњег дрвеног звоника. У првом нивоу налази се 6 лучних отвора са укупно 16 звона различитих димензија, док је једно звоно постављено накнадно у нивоу изнад основних шест.<ref>{{cite web|title= Звонница|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/11-zvonnitsa|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=23. 3. 2016}}</ref>
 
=== Михајловски сабор ===
 
=== Свети манастирски извори ===
Унутар манастирских зидина налазе се два природна извора. Први се налази насупрот Успењског храма крај Ризнице и назива се Извором преподобног Корнилија, док се други артешки извор налази насупрот Баговештењског храма и назван је Извором иконе Мајке Божије Животодавне. Године [[1911]]. над другим изввором је подигнута малена шестоугаона капелица.
 
=== Манастирске зидине ===
 
== Референце ==
{{извориreflist|2}}
 
== Препоручена литература ==
363.220

измена

Мени за навигацију

Личне алатке

Именски простори

Више