Иранска висораван — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нова страница: Датотека:Iranian-Plateau.gif|300п|мини|десно|Топографска карта на којој је приказана Иранска висорав…
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Iranian-Plateau.gif|300п|мини|десно|Топографска карта на којој је приказана Иранска висораван]]
{{bb|neusprešan prenos sa druge vikipedije}}
'''Иранска висораван''', понекад и '''Персијска висораван''',<ref>{{cite book | url = http://openlibrary.org/b/OL5669514M | title = The archaeological evidence of the second millennium B.C. on the Persian plateau | author = [[Robert H. Dyson]] | isbn = 0-521-07098-8 }}</ref><ref>{{cite book | url = https://books.google.com/books?id=UhMHACB9iRwC&pg=PA7&vq=%22persian+plateau%22&dq=%22persian+plateau%22&cad=1 | title = A System of Geography, Popular and Scientific | author = [[James Bell (geographical writer)|James Bell]] | publisher = [[Archibald Fullarton]] | year = 1832 | pages = 7,284,287,288 }}</ref> [[геологија|геолошка]] је формација у [[Западна Азија|западној]] и [[Средња Азија|средњој Азији]]. Дио је [[Евроазијска плоча|Евроазијска плоче]] и окружен је [[Арапска плоча|Арапском]] и [[Индијска плоча|Индијском плочом]], ограничен на западу са [[Загрос]]ом, на сјеверу са [[Каспијско језеро|Каспијским језером]] и [[Црно море|Црним море]], на сјеверозападу са [[Јерменска висораван|Јерменском висоравани]] и [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]], на југу са [[Ормуски пролаз|Ормуским пролазом]] и [[Персијски залив|Персијским заливом]] и ријеком [[Инд]] на истоку.
{{prenos|22|10|2014}}
[[Датотека:Iranian-Plateau.gif|мини|десно|350п|'''Иранска висораван''' се надовезује на [[Анадолија|Анадолију]] према западу односно [[Хиндукуш]] и [[Хималаји|Хималаје]] према истоку]]
[[Датотека:Iran major tectonic plates (Cro).PNG|мини|десно|250п|'''Иранска висораван''' представља јужни огранак евроазијске плоче, а назали се између арапске и индијске плоче.]]
'''Иранска висораван''' (позната и као ''Персијска висораван'') је пространи [[Геологија|геолошки]] облик у [[Југозападна Азија|југозападној Азији]]. Подручје је дио [[Евроазијска плоча|евроазијске плоче]] и укљештена је између [[Арапска плоча|арапске]] и [[Индијска плоча|индијске плоче]], а налази се између [[Загрос]]а на западу, [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] и [[Копет-Даг]]а на сјеверу, [[Ормуски пролаз|Ормуског тјеснаца]] и [[Персијски залив|Персијског залива]] на југу, те ријеке [[Инд]]а на истоку.


Као историјска област, укључује [[Партија|Партију]], [[Медија|Медију]], [[Покрајина Фарс|Фарс]], унутрашњост Ирана и неке [[Велики Иран|бивше персијске територије]].<ref name="U of T" >[http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/aveol-0-X.html Old Iranian Online], ''University of Texas College of Liberal Arts'' (retrieved 10 February 2007)</ref> Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. [[Енциклопедија Британика]] искључује „Хузестанско низоземље”<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-32102/ancient-Iran s.v. "ancient Iran"]</ref> и карактерише [[Елам]] као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9032223/Elamite-language s.v. "Elamite language"]</ref>
Као историјска регија обухвата [[Партија (покрајина)|Партију]], [[Медија|Медију]] и [[Фарс|Персију]] које су жариште културе [[Велики Иран|Великог Ирана]]. Иранска висораван оквирно је састављена од дијелова [[Иран]]а, [[Азербејџан]]а, [[Туркменистан]]а, [[Авганистан]]а и [[Пакистан]]а ([[Белуџистан]]), а понекад се у појам уврштава и низијски [[Покрајина Хузестан|Хузестан]] који је огранком равничарске [[Месопотамија|Месопотамије]].


Од Каспијског језера на сјеверозападу до [[Белуџистан]]а на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000 km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000 km<sup>2</sup>. Упркос назива „[[висораван]]”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је [[Дамаванд]] од 5.610 m на [[Алборз]]у и [[Даште Лут]] источно од града [[Керман]]а у средњем Ирану са 300 m мање.
Подручје обухвата приближно 2,7 милиона -{km}-² и протеже се приближно 1800 -{km}- у смјеру сјевер-југ односно 2500 -{km}- у смјеру исток-запад. Унаточ називу „[[висораван]]“, рељеф подручја је заправо изразито разнолик и састоји се од више планинских планаца међу којима се истиче врх [[Дамаванд]] (5610 -{m}-) на [[Алборз]]у, као и од равничарских дијелова пустиње [[Дашт-е Лут]] из [[Покрајина Керам|Керама]] у средишњем [[Иран]]у чија је просјечна надморска висина испод 300 -{m}-.


== Види још ==
== Види још ==
* [[Велики Иран]]
* [[Персија]]
* [[Иран]]
* [[Географија Ирана]]


== Референце ==
== Спољашње везе ==
{{reflist|2}}
* {{hr}} {{cite web|title=Иранска висораван|work=Хрватски обитељски лексикон|publisher=Лексикографски завод Мирослав Крлежа|url=http://enciklopedija.lzmk.hr/clanak.aspx?id=16352}}
* {{en}} {{cite web|title=Иранска висораван|work=[[Енциклопедија Британика]]|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/293592/Iranian-plateau}}
* {{en}} {{cite web|title=Иранска висораван|work=PeakBagger.com|url=http://www.peakbagger.com/range.aspx?rid=43}}

[[Категорија:Географија Азербејџана]]
[[Категорија:Географија Авганистана]]
[[Категорија:Географија Ирана]]
[[Категорија:Географија Пакистана]]
[[Категорија:Географија Туркменистана]]

Верзија на датум 31. март 2016. у 01:05

Датотека:Iranian-Plateau.gif
Топографска карта на којој је приказана Иранска висораван

Иранска висораван, понекад и Персијска висораван,[1][2] геолошка је формација у западној и средњој Азији. Дио је Евроазијска плоче и окружен је Арапском и Индијском плочом, ограничен на западу са Загросом, на сјеверу са Каспијским језером и Црним море, на сјеверозападу са Јерменском висоравани и Кавкаским планинама, на југу са Ормуским пролазом и Персијским заливом и ријеком Инд на истоку.

Као историјска област, укључује Партију, Медију, Фарс, унутрашњост Ирана и неке бивше персијске територије.[3] Загрос чини западну границу, али његове источне падине се могу укључити у овај термин. Енциклопедија Британика искључује „Хузестанско низоземље”[4] и карактерише Елам као „регион од Месопотамијске равнице до Иранске висоравни”.[5]

Од Каспијског језера на сјеверозападу до Белуџистана на југоистоку, Иранска висораван захвата пространство од скоро 2.000 km. Обухвата већи дио Ирана, Авганистана и дио Пакистана западно од Инда, са грубо одређеном површином од 3.700.000 km2. Упркос назива „висораван”, далеко је равне површине и садржи неколико планинских вјенаца. Највиши врх је Дамаванд од 5.610 m на Алборзу и Даште Лут источно од града Кермана у средњем Ирану са 300 m мање.

Види још

Референце