Јаша Продановић — разлика између измена
м Враћене измене 178.223.142.14 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
|||
Ред 46: | Ред 46: | ||
* ''Уставни развитак и уставне борбе у Србији'' |
* ''Уставни развитак и уставне борбе у Србији'' |
||
* ''Вук Караџић и Милош Обреновић'' |
* ''Вук Караџић и Милош Обреновић'' |
||
* ''Наши и страни'' |
|||
* ''У ГОВНО ЈЕ СТАЛА МОЈА СТИКЛА' |
|||
* ''Наша народна књижевност'' |
* ''Наша народна књижевност'' |
||
* ''Историја политичких странак и струја у Србији'' |
* ''Историја политичких странак и струја у Србији'' |
Верзија на датум 22. април 2016. у 08:44
Јаков Јаша Продановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. април 1867. |
Место рођења | Чачак, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1. јун 1948.81 год.) ( |
Место смрти | Београд, Југославија |
Јаков М. Продановић – Јаша (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.
Биографија
Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.
Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.
Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.
Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.
Познатија дела
- Уставни развитак и уставне борбе у Србији
- Вук Караџић и Милош Обреновић
- Наши и страни
- Наша народна књижевност
- Историја политичких странак и струја у Србији
Литература
- Мала енциклопедија „Просвета“. Београд: „Просвета“. 1968.