Манастир Златенац — разлика између измена
м додана категорија Моравски стил помоћу справице HotCat |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Манастир инфо |
{{Манастир инфо |
||
| име = Манастир Златенац |
| име = Манастир Златенац |
||
| слика = |
| слика = Манастир Златенац 03.jpg |
||
| опис слике = Манастир Златенац |
| опис слике = Манастир Златенац |
||
| гширина = 44.146689 |
| гширина = 44.146689 |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
<gallery> |
<gallery> |
||
Манастир Златенац 02.jpg| |
Манастир Златенац 02.jpg| |
||
Манастир Златенац 03.jpg| |
|||
Манастир Златенац 05.jpg| |
Манастир Златенац 05.jpg| |
||
Манастир Златенац 06.jpg| |
Манастир Златенац 06.jpg| |
||
Верзија на датум 3. мај 2016. у 23:45
Шаблон:Манастир инфо Манастир Златенац се налази у источној Србији, у селу Гложане, у оквиру општине Свилајнац. То је женски манастир чија је црква посвећена Светим Врачима, Козми и Дамјану. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.[1] Манастирска слава је 14. јула.
Положај и историја
Манастир се налази на стрмој десној обали Велике Мораве и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.[2] Саграђен је 1427. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића[3] и његова је задужбина. У исто време су саграђени Руденица, Каленић и Манасија. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближењег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.[4]
Манастир припада Ресавско-моравској школи, коју чини дванаест манастира повезаних са манастиром Манасија. Служио је непосредно ресавској преписивачко-стваралачкој школи. Све до 1980. године био је метох Манастира Миљково, када је постао самосталан[5]. Црква је рекоснтруисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекати у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године.[4]
Иконе и фреске је радила жичка иконописачка школа и имају велику уметничку вредност.[5] Једна од лепота манастира је дрвена воденица на Великој Морави, до које се стиже спуштањем низ 164 степеника од манастирског дворишта. У воденици се меље брашно, које сестринство продаје. Воденица је отворена за посете и свако може у њој да се одмори или самеље свој кукуруз или пшеницу.[4]
Галерија
Види још
Извори
- ^ Пакибитија: Српски православни манастири, Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ Ресавска Света гора: Манастир Лепавина, Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ Регионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18, Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ а б в ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)
- ^ а б Свилајнац: Златенац, Приступљено 13. 2. 2013.
