Ана Карић — разлика између измена
→Награде: ... |
|||
Ред 130: | Ред 130: | ||
== Награде == |
== Награде == |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
== Извори == |
== Извори == |
Верзија на датум 7. мај 2016. у 18:21
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Ана Карић | |
---|---|
Датотека:Ана Карић.jpeg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. мај 1941. |
Место рођења | Перушић, СФРЈ |
Датум смрти | 9. октобар 2014.73 год.) ( |
Место смрти | Загреб, Хрватска |
Занимање | глумица |
Веза до IMDb-а |
Ана Карић (Перушић, 1941. - Загреб, 2014.), била је хрватска глумица. Глумила је у филмовима, позоришту и телевизијским серијама.
Биографија
Рођена је 13. маја 1941. године у Перушићу. У Загребу је средњу школу и Академију драмске уметности. Дипломирала је 1963. године. [1]
Прву улогу добила је и пре него што је дипломирала, 1961. године, у филмовима „Пустолов пред вратима“ и „Царево ново одело“. Првенствено је била телевизијска глумица, али је играла и у бројним филмовима и позоришним представама. Глумила је у великом броју значајних филмова Хрватске продукције у режији хрватски режисери Антеа Бабаја, Николе Танхофера, Звонимира Берковића и Крсте Папића. [2]
Играла је улоге раскошних народних лепотица и ликове отмених сензуалних жена. Добитник је награде за глумачко остварење у радио-драми за период 2004/05 године. За велики допринос српском филму, 2010. године добила је награду „Фабијан Шоваговић“ . [3] Неке од најпознатијих улога одиграла је у филмовима „Путовање на место несреће“, „Кућа“, „Живи били па видели“, „Тајна Николе Тесле“ и „Инфекција“.
У свом радном веку одиграла 49 филмских и 12 телевизијских улога.
Умрла је на исти дан као и њен колега Борис Бузанчић, са којим је била заједно наступала у преко 500 позоришних представа, филмовима и ТВ-драмама.
Умрла је 9. октобра 2014. године у Загребу. Сахрањена је загребачком Крематоријуму.
Породица
Родитељи су јој живели у Ријеци. Рођена је у Лици, у Перушићу родном граду њене мајке. Отац јој је био рестауратор Музеја за уметност и продају уметничких дела.
Детињство је провела са шест година млађом сестром Весном која је касније постала стоматолог.
Била је јако везана за мајку. Мајку је сматрала својим ослонцем и најјачом женом у породици. Помагала јој је у васпитавању и чувању деце. [4]
Била је удата за адвоката Ивана Тура (нем. Ivan Тhür) и са њим је добила два сина, Тому и Петра. Са својим супругом забављала се од шеснаесте године. Удала се са 20 година и провела са њим цео живот. Смрт супруга поднела је тешко. Утеху је пронашла у хобију и таленту за који није ни знала да постоји. Бојила је платно и ручно шила торбе. [5]
У 68. години живота постала је бака. Добила је унуку од млађег сина Петра. [6]
Каријера
Након завршене академије три сезоне била је ангажована у позоришту „Комедије“. Након три године напустила је позориште и радила као слободни уметник.
Добијала је разне врсте улога. Глумила је раскошне народне љепотице и отмене сензуалне жена. Нису јој биле стране ни улоге лакомислених чиновница, привлачних туристкиња, разочараних интелектуалки, градских жена и сељанки.
Играла је у позоришним представама на најзначајнијим фестивалима у Европи и свету. Запажену каријеру остварила је и на филму. За други филм који је снимила, „Пустолов пред вратима“ добила је награду критике у Пули. На филмском фестивалу у Бледу донила је награду за најбољу улогу у филму „Адам и Ева“.
У сарадњи са режисером Оливером Фрљићем. У прве три његове представе играла је главне улоге. Сматрала га је својим најдражим режисером. [7]
Са италијанским редитељем Маријом Фанелијем сарађивала је дуги низ година. У његовој режији играла је у данској драми у којој се појавила на филмском платну у комбинизони. Улога у којој јој је колега Божидар Бобан, у једној од сцена, ставио пепељару на стомак, изазвала је револт код многих гледаоца.
Последњу позоришну улогу одиграла је 2014. у представи „Ребро“, ауторском пројекту Ксеније Зец и Саше Божића.
Филмографија
Телевизиске улоге
- „Кроз шибе“ (1967.)
- „Агент из Вадуза“ (1968.)
- „Маратонци“ (1968.)
- „Под новим крововима“ (1969.)
- „Фишкал“ (1970.)
- „На терапији“ - психолог Ана (2013.)
- „Љубав на брачни начин“ (1970.)
- „Опасни сусрети“ (1973.)
- „Част ми је позвати вас“ - Ана (1976.)
- „Никола Тесла“ - Флора Додге (1977.)
- „Пуном паром“ - Цица (1978.-1980.)
- „Тражим сродну душу“ - госпођа Маријета (1990.)
- „Црна хроника“ - Хана (2004.)
- „Наша мала клиника“ - госпођа Диаманте (2005.)
Филмови
1961. година
- „Пустолов пред вратима“ - Агнеза
- „Царево ново одело“ - Вергинија
1963. година
- „Радопоље“ - Јана
- „У сукобу“ - Вера
- „Поснули ратник“
1964. година
- „Долутали метак“
- „Пред сваким прагом“
1965. година
- „Апел“
1966. година
- „Педесети рођендан“
- „Наставак следи“
1967. година
- „Подневна пауза“
- „Сјећање“
1968. година
- „Жур у Магделанду“
- „Растрганим“
- „Негде на крају“
- „Сезона пољубаца“
1969. година
- „Нека далека свјетлост“
- „Случајни живот“
- „Ожиљак“
- „Адам и Ева“
Награде
Добитник је Златне арене за најбољу глумицу и најбољу главну улогу у романтичној драми „Ноћни бродови“ режисера Игора Мирковића, 2012. године.