Ана Карић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 130: Ред 130:


== Награде ==
== Награде ==
Добитник је [[Златна арена|Златне арене]] за најбољу глумицу и најбољу главну улогу у романтичној драми „Ноћни бродови“ режисера Игора Мирковића, 2012. године.

Добитник је [[Златна арена]] за најбољу глумицу и најбољу главну улогу у романтичној драми „Ноћни бродови“ режисера Игора Мирковића, 2012. године.


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 7. мај 2016. у 18:21

Ана Карић
Датотека:Ана Карић.jpeg
Ана Карић
Лични подаци
Датум рођења(1941-05-13)13. мај 1941.
Место рођењаПерушић,  СФРЈ
Датум смрти9. октобар 2014.(2014-10-09) (73 год.)
Место смртиЗагреб,  Хрватска
Занимањеглумица
Веза до IMDb-а

Ана Карић (Перушић, 1941. - Загреб, 2014.), била је хрватска глумица. Глумила је у филмовима, позоришту и телевизијским серијама.

Биографија

Рођена је 13. маја 1941. године у Перушићу. У Загребу је средњу школу и Академију драмске уметности. Дипломирала је 1963. године. [1]

Прву улогу добила је и пре него што је дипломирала, 1961. године, у филмовима „Пустолов пред вратима“ и „Царево ново одело“. Првенствено је била телевизијска глумица, али је играла и у бројним филмовима и позоришним представама. Глумила је у великом броју значајних филмова Хрватске продукције у режији хрватски режисери Антеа Бабаја, Николе Танхофера, Звонимира Берковића и Крсте Папића. [2]

Играла је улоге раскошних народних лепотица и ликове отмених сензуалних жена. Добитник је награде за глумачко остварење у радио-драми за период 2004/05 године. За велики допринос српском филму, 2010. године добила је награду „Фабијан Шоваговић“ . [3] Неке од најпознатијих улога одиграла је у филмовима „Путовање на место несреће“, „Кућа“, „Живи били па видели“, „Тајна Николе Тесле“ и „Инфекција“.

У свом радном веку одиграла 49 филмских и 12 телевизијских улога.

Умрла је на исти дан као и њен колега Борис Бузанчић, са којим је била заједно наступала у преко 500 позоришних представа, филмовима и ТВ-драмама.

Умрла је 9. октобра 2014. године у Загребу. Сахрањена је загребачком Крематоријуму.

Породица

Родитељи су јој живели у Ријеци. Рођена је у Лици, у Перушићу родном граду њене мајке. Отац јој је био рестауратор Музеја за уметност и продају уметничких дела.

Детињство је провела са шест година млађом сестром Весном која је касније постала стоматолог.

Била је јако везана за мајку. Мајку је сматрала својим ослонцем и најјачом женом у породици. Помагала јој је у васпитавању и чувању деце. [4]

Била је удата за адвоката Ивана Тура (нем. Ivan Тhür) и са њим је добила два сина, Тому и Петра. Са својим супругом забављала се од шеснаесте године. Удала се са 20 година и провела са њим цео живот. Смрт супруга поднела је тешко. Утеху је пронашла у хобију и таленту за који није ни знала да постоји. Бојила је платно и ручно шила торбе. [5]

У 68. години живота постала је бака. Добила је унуку од млађег сина Петра. [6]

Каријера

Након завршене академије три сезоне била је ангажована у позоришту „Комедије“. Након три године напустила је позориште и радила као слободни уметник.

Добијала је разне врсте улога. Глумила је раскошне народне љепотице и отмене сензуалне жена. Нису јој биле стране ни улоге лакомислених чиновница, привлачних туристкиња, разочараних интелектуалки, градских жена и сељанки.

Играла је у позоришним представама на најзначајнијим фестивалима у Европи и свету. Запажену каријеру остварила је и на филму. За други филм који је снимила, „Пустолов пред вратима“ добила је награду критике у Пули. На филмском фестивалу у Бледу донила је награду за најбољу улогу у филму „Адам и Ева“.

У сарадњи са режисером Оливером Фрљићем. У прве три његове представе играла је главне улоге. Сматрала га је својим најдражим режисером. [7]

Са италијанским редитељем Маријом Фанелијем сарађивала је дуги низ година. У његовој режији играла је у данској драми у којој се појавила на филмском платну у комбинизони. Улога у којој јој је колега Божидар Бобан, у једној од сцена, ставио пепељару на стомак, изазвала је револт код многих гледаоца.

Последњу позоришну улогу одиграла је 2014. у представи „Ребро“, ауторском пројекту Ксеније Зец и Саше Божића.


Филмографија

Телевизиске улоге

  • „Кроз шибе“ (1967.)
  • „Агент из Вадуза“ (1968.)
  • „Маратонци“ (1968.)
  • „Под новим крововима“ (1969.)
  • „Фишкал“ (1970.)
  • „На терапији“ - психолог Ана (2013.)
  • „Љубав на брачни начин“ (1970.)
  • „Опасни сусрети“ (1973.)
  • „Част ми је позвати вас“ - Ана (1976.)
  • „Никола Тесла“ - Флора Додге (1977.)
  • „Пуном паром“ - Цица (1978.-1980.)
  • „Тражим сродну душу“ - госпођа Маријета (1990.)
  • „Црна хроника“ - Хана (2004.)
  • Наша мала клиника“ - госпођа Диаманте (2005.)


Филмови

1961. година

  • „Пустолов пред вратима“ - Агнеза
  • „Царево ново одело“ - Вергинија

1963. година

  • „Радопоље“ - Јана
  • „У сукобу“ - Вера
  • „Поснули ратник“

1964. година

  • „Долутали метак“
  • „Пред сваким прагом“

1965. година

  • „Апел“

1966. година

  • „Педесети рођендан“
  • „Наставак следи“

1967. година

  • „Подневна пауза“
  • „Сјећање“

1968. година

  • „Жур у Магделанду“
  • „Растрганим“
  • „Негде на крају“
  • „Сезона пољубаца“

1969. година

  • „Нека далека свјетлост“
  • „Случајни живот“
  • „Ожиљак“
  • „Адам и Ева“

Награде

Добитник је Златне арене за најбољу глумицу и најбољу главну улогу у романтичној драми „Ноћни бродови“ режисера Игора Мирковића, 2012. године.

Извори