Пређи на садржај

Вазоконстрикција — разлика између измена

унос новог текста
Нема описа измене
(унос новог текста)
'''Вазоконстрикција''' је [[медицина|медицински]] појам који означава сужавање [[крвни суд|крвног суда]]. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}). То је супротни процес од [[Вазодилатација|ваздодилатације]] или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}).
 
Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.
Као директна последица вазоконстрикције настаје повећање [[Крвни притисак|крвног притиска]], успорен проток крви кроз кроз циркулаторни систем и хипотермија (снижење телесне температуре).
 
Као директна последица вазоконстрикције настаје повећање [[Крвни притисак|крвног притиска]], успорен проток крви кроз кроз циркулаторни систем и хипотермијахипотермијом (снижење телесне температуре).
 
== Етиопатогенеза ==
;Значај
Вазомоконстрикцијом крвног суда остварујууе се важне физиолошке функције:
* примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
* регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други),
* регулација телесне температуре.
;Механизми контроле
Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.
* ''Ткивна ауторегулација'', контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
* ''Нервна регулација'' протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.
 
една је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзи пораст крвног притиска, које настаје неколико секунди након активирања симпатикуса, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно сваким ударцем избацује већу количину крви у артерије, што такође, додатно утиче на повишењеу крвног притиска.
 
Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре ([[терморегулација]]), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију.
 
== Вазоконстриктори ==
Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење [[хипотензија|хипотензије]] (ниског крвног притиска).
 
Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин.
 
==Види још==