Бабенберзи — разлика између измена
м ciscenje |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
== Извори == |
== Извори == |
||
* Heinrich Appelt, ''Privilegium minus. Das staufische Kaisertum und die Babenberger in Österreich''. Böhlau, Wien {{page|year=2007|id=ISBN 3-205-77477- |
* Heinrich Appelt, ''Privilegium minus. Das staufische Kaisertum und die Babenberger in Österreich''. Böhlau, Wien {{page|year=2007|id=ISBN 978-3-205-77477-8|pages=}}. |
||
* Hans Constantin Faußner, ''Zur Frühzeit der Babenberger in Bayern und Herkunft der Wittelsbacher''. Jan Thorbecke Verlag, Stuttgart (1998). ISBN 3-7995-2413- |
* Hans Constantin Faußner, ''Zur Frühzeit der Babenberger in Bayern und Herkunft der Wittelsbacher''. Jan Thorbecke Verlag, Stuttgart (1998). ISBN 978-3-7995-2413-1. |
||
* Karl Lechner, ''Die Babenberger. Markgrafen und Herzoge von Österreich 976-1246''. Böhlau, Wien {{page|year=1996|id=ISBN 3-205-98569- |
* Karl Lechner, ''Die Babenberger. Markgrafen und Herzoge von Österreich 976-1246''. Böhlau, Wien {{page|year=1996|id=ISBN 978-3-205-98569-3|pages=}}. |
||
[[Категорија:Бабенберг| ]] |
[[Категорија:Бабенберг| ]] |
Верзија на датум 31. мај 2016. у 18:14
Историја Аустрије |
---|
Бабенберзи (нем. Babenberger) су немачка племићка породица пореклом из Бамберга у данашњој Горњој Франконији у Баварској. Познати су по томе што су њихове војводе и маркгрофови владали Источном марком, касније названом Аустрија, од 976. до 1274. године, пре успона владарске куће Хабзборговаца.
Историчари Бабенберге деле у две групе:
- Франачки Бабенберзи (тзв. старија кућа), од које су касније настали Хенеберзи и
- Аустријски Бабенберзи (тзв. млађа кућа Бабенберг).
Франачки Бабенберзи вуку порекло од франачке племићке куће Робертијанаца, а први припадник који се спомиње у историјским записима је Попо од Грапфелда (око 839/841). Та владарска лоза била је у сукобу са породицом Конрадини, око контроле средњег тока реке Мајне, који је довео до битке код Фрицлара, у којој су поражени Бабенберзи.
Аустријски Бабенберзи се први пут помињу 976. године. Војводе и маркгрофови из ове куће владају Источном марком (976-1246), која касније добија име Аустрија. Такође, њихове војводе владају Швабијом (1012-1038), Баварском (1139-1156) и Штајерском (1192-1246).
- Први од њих био је Леополд I Аустријски († 10. јул 994), гроф Источне марке (976-994). Године 976. успио је да прошири своје територије све до Бечке шуме;
- Хајнрик I Аустријски († 1018) у 994-1018 е маркгроф од Аустрије;
- Ернст I Швапски († 31. мај 1015), био је војвода Швабије (1012-1015);
- Адалберт Победник († 26 мај 1055), маркгроф Аустрије (1018-1055);
- Леополд II Аустријски († 12. октобра 1095), маркгроф Аустрије (1075-1095);
- Леополд III Аустријски († 15. новембра 1136), маркгроф Аустрије (1095 - 1136);
- Отон Фрајзиншки († 22. септембра 1158), био немачки бискуп и историчар, рођак немачког цара Фридриха I Барбаросе (по женској линији) и његов дворски хроничар;
- Владислав II Изгнаник († 30 мај 1159), кнез Пољске (1138–1146) и војвода Шлезије;
- Хајнрих II Аустријски († 13 јануар 1177), маркгроф Аустрије (1141-1156) и војвода од Аустрије (1156-1177);
- Леополд IV Аустријски (†18 октобар 1141), маркгроф Аустрије (1136 – 1141) и војвода Баварске 1139.
Види још
Извори
- Heinrich Appelt, Privilegium minus. Das staufische Kaisertum und die Babenberger in Österreich. Böhlau, Wien 2007. ISBN 978-3-205-77477-8..
- Hans Constantin Faußner, Zur Frühzeit der Babenberger in Bayern und Herkunft der Wittelsbacher. Jan Thorbecke Verlag, Stuttgart (1998). ISBN 978-3-7995-2413-1.
- Karl Lechner, Die Babenberger. Markgrafen und Herzoge von Österreich 976-1246. Böhlau, Wien 1996. ISBN 978-3-205-98569-3..