Самоуправна црква — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Поништена измена - то стоји у тексту, у истом одјељку, гдје се објашњава посебност неких |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
Самоуправне цркве унутар [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] су: [[Летонска православна црква]], [[Православна црква Молдавије]], [[Естонска православна црква]], [[Руска православна загранична црква]] и |
Самоуправне цркве унутар [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] су: [[Летонска православна црква]], [[Православна црква Молдавије]], [[Естонска православна црква]], [[Руска православна загранична црква]] и [[Украјинска православна црква]].<ref>[http://www.patriarchia.ru/db/text/133132.html Устав Русской Православной Церкви, Глава XI. Самоуправляемые Церкви], Приступљено 10. 9. 2015.</ref> |
||
Самоуправа у [[Руска православна загранична црква|Руској православној заграничној цркви]] се спроводи на основу општих норми [[Устав Руске православне цркве|Устава Руске православне цркве]], ''Акта о канонском општењу'' ([[2007]]) и ''Уредбе о РПЗЦ'' ([[2008]]). Затим, [[Украјинска православна црква|Украјинској православној цркви]] је призната самоуправа са правима широке аутономије која се спроводи се на основу општих норми ''Патријарашког томоса'' ([[1990]]) и ''Устава Украјинске православне цркве''.<ref>Глава XI, чланови 16, 17. и 18. Устава Руске православне цркве</ref> |
Самоуправа у [[Руска православна загранична црква|Руској православној заграничној цркви]] се спроводи на основу општих норми [[Устав Руске православне цркве|Устава Руске православне цркве]], ''Акта о канонском општењу'' ([[2007]]) и ''Уредбе о РПЗЦ'' ([[2008]]). Затим, [[Украјинска православна црква|Украјинској православној цркви]] је призната самоуправа са правима широке аутономије која се спроводи се на основу општих норми ''Патријарашког томоса'' ([[1990]]) и ''Устава Украјинске православне цркве''.<ref>Глава XI, чланови 16, 17. и 18. Устава Руске православне цркве</ref> |
||
Верзија на датум 16. јун 2016. у 18:38
Самоуправна црква (рус. самоуправляемая церковь) самостална је помјесна црква под јурисдикцијом Руске православне цркве.
Патријарашким томосом јој се признаје самосталност у црквено-административним, црквено-привредним, црквено-просвјетитељским и црквено-грађанским пословима.
Историјат
Самоуправне цркве унутар Руске православне цркве су: Летонска православна црква, Православна црква Молдавије, Естонска православна црква, Руска православна загранична црква и Украјинска православна црква.[1]
Самоуправа у Руској православној заграничној цркви се спроводи на основу општих норми Устава Руске православне цркве, Акта о канонском општењу (2007) и Уредбе о РПЗЦ (2008). Затим, Украјинској православној цркви је призната самоуправа са правима широке аутономије која се спроводи се на основу општих норми Патријарашког томоса (1990) и Устава Украјинске православне цркве.[2]
Од 2003. године и Архиепископија сјеверноамеричка под јурисдикцијом Антиохијске православне цркве има самоуправни статус (енгл. self-ruled).
Устројство
На челу самоуправне цркве се налази митрополит или архиепископ који је и епархијски архијереј. Предстојатеља бира сабор самоуправне цркве из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод Руске православне цркве. Изабрани кандидат ступа на предстојатељску дужност након потврде патријарха.[3] Предстојатељ може бити стални члан Светог синода.[4] Предсједник је сабора и синода самоуправне цркве.
Општи црквеноправни акт којим се прописује устројство самоуправне цркве је устав.[5]
Помјесни сабор Руске православне цркве одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве. Патријарх и Свети синод одлучују о оснивању или укидању епархија унутар самоуправне цркве на предлог њеног синода уз накнадну потврду Архијерејског сабора. Све архијереје самоуправне цркве бира њен синод из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод. Ови архијереји су чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а могу бити и чланови Светог синода.[6]
Највиша судска власт за самоуправну цркву су Општецрквени суд и Архијерејски сабор Руске православне цркве.[7]
Види још
Референце
- ^ Устав Русской Православной Церкви, Глава XI. Самоуправляемые Церкви, Приступљено 10. 9. 2015.
- ^ Глава XI, чланови 16, 17. и 18. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава XI, чланови 3, 4, 5. и 6. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве
- ^ Дословни превод је статут (рус. устав — статут, рјеђе повеља)
- ^ Глава XI, чланови 2, 8, 9. и 10. Устава Руске православне цркве
- ^ Глава XI, члан 12. Устава Руске православне цркве