Односи Србије и Кине — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
Кинески премијер [[Жао Зијанг]] је боравио у Београду 1986. године угостио га је [[Бранко Микулић]], осми по реду председник [[СИВ]]-а СФРЈ. |
Кинески премијер [[Жао Зијанг]] је боравио у Београду 1986. године угостио га је [[Бранко Микулић]], осми по реду председник [[СИВ]]-а СФРЈ. |
||
Председник [[СРЈ]] [[Зоран Лилић]] је боравио у Кини децембра 1995. |
|||
Председник СРЈ [[Слободан Милошевић]] је посетио Кину новембра 1997. на позив кинеског председника [[Дјианг Цемин]]а. |
|||
[[Датотека:Chinese-embassy-belgrade-post-bombing.JPG|мини|десно|150п|Некадашња Амбасада Кине у Београду]] |
[[Датотека:Chinese-embassy-belgrade-post-bombing.JPG|мини|десно|150п|Некадашња Амбасада Кине у Београду]] |
Верзија на датум 19. јун 2016. у 22:42
Кина |
Србија |
---|
Односи Србије и Кине су инострани односи Републике Србије и Народне Републике Кине.
Билатерални односи
Србија и Кина успостављају званичне дипломатске односе 2. јануара 1955. године.[1]
Кинески председник Ли Сјенњен је посетио Југославију августа 1984. године. Ли Сјенњен је проглашен почасним грађанином Београда.
Кинески премијер Жао Зијанг је боравио у Београду 1986. године угостио га је Бранко Микулић, осми по реду председник СИВ-а СФРЈ.
Председник СРЈ Зоран Лилић је боравио у Кини децембра 1995.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је посетио Кину новембра 1997. на позив кинеског председника Дјианг Цемина.
Бомбардовање кинеске амбасаде у Београду се догодило 7. маја 1999.
Савремени односи
Председник Србије Борис Тадић, на позив кинеског председника Ху Ђинтаоа је био у седмодневној државној посети Кини од 19. до 25. августа 2009. године.
Србија је имала павиљон за Експо 2010 у Кини који је предтављао шару са пиротског ћилима. Павиљон је отворио министар спољних односа Србије Вук Јеремић.
Премијер Србије Александар Вучић се састао са Ли Kећангом у Tjенђину септембра 2014. где је учествовао на Светском економском форуму, и ту су два премијера договорили самит 16+1 у Београду. Децембра 2014. кинески премијер Ли Кећанг посетио је Србију на Трећем састанку Кине и 16 земаља централне и источне Европе, потписао је уговор о изградњи брзе пруге Београд–Будимпешта и учествовао у церемонији отварања Пупиновог моста, то је прва посета кинеског премијера Београду после 28 година. Ли Kећанг је проглашен почасним грађанином Београда.
Председник Србије Томислав Николић и гарда Војске Србије су 3. септембра 2015. присуствовали војној паради у Пекингу поводом 70 година од победе у Другом светском рату.
Премијер Србије Александар Вучић је боравио у Кини у Суџоу новембра 2015, где је учествовао на Четвртом самиту Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе, Вучић је потписао меморандум о разумевању са кинеском компанијом ХБИС другим највећим произвођачем челика у свету. У априлу 2016. је кинеска компанија Хестил (раније звана ХБИС) купила српску Железару Смедерево, коју ће преузети крајем јуна.
Председник Кине Си Ђинпинг је био у тродневној посети Србији од 17. до 19. јуна 2016. То је прва посета кинеског председника после 32 године. Председници Кине и Србије Си Ђинпинг и Томислав Николић положили су камен темељац за изградњу Кинеског културног центра, открили су потом споменик кинеском филозофу Конфучију и таблу новоименоване Конфучијеве улице и „Трга пријатељства Србије и Кине”, на месту некадашње кинеске амбасаде на Новом Београду. Потписан је уговор о изградњи ауто-пута Сурчин-Обреновац. Си Ђинпинг је одликован Орденом Републике Србије на огрлици. Круна посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији је обилазак Железаре "Смедерево", коју је приватизовао кинески челични гигант "Хестил".
Суверенитет и територијални интегритет
Србија подржава Политику једне Кине.
Кина није признала независност Аутономне Покрајине Косова и Метохије.[2]
Дипломатски представници
У Београду
- Ли Манчанг, амбасадор
- Џанг Ван Шу, амбасадор
- Веи Ђингхуа, амбасадор
- Пан Жанлин, амбасадор
- Ву Шијучуан, амбасадор у ФНРЈ
У Пекингу
Амбасада Републике Србије у Пекингу (Кина) радно покрива Северну Кореју[3] и Монголију.[4]
- Милан Бачевић[5]
- Миомир Удовички, амбасадор, - 2011.
- Владимир Кохут, отправник послова, 2002. - 2003.
- Илија Ђукић, амбасадор, 2000. - 2002.
- Слободан Унковић, амбасадор
- Илија Ђукић, амбасадор, 1990. -
- Милојко Друловић, амбасадор, 1973. - 1978.
- Богдан Орешчанин, амбасадор, 1970. - 1973.
- Владимир Поповић, први амбасадор ФНРЈ у НР Кини, 1955. - 1958.