Додекафонија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 24. фебруар 2004. у 18:25

(гр. δόδεκα дванаест)
дванаесттонска музика, композициони поступак који се, по класичној Шенберговој (Arnold Schönberg) дефиницији, састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова. Овај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, Пет клавирских композиција, насталих у периоду од 1921. до 1923. године. Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола (mol) и дура (dur), тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету. Додекафона композиција се заснива на једном низу (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова хроматске лествице. Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ниокаквом тоналном центру, као што је случај са тоналном музиком. Као пример, навешћемо два додекафона низа из Шенбергових дела:

Током протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану серијелну музику. Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантније личности су Албан Берг (Alban Berg) и Антон Веберн (Anton Webern), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани поентилизам.

према Музички лексикон Илија Врсајков

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 (''гр.'' '''δόδεκα''' дванаест)<br>
-дванаесттонска музика, композициони поступак који се, по класичној [[Арнолд Шенберг|Шенберговој]] (Arnold Schönberg) дефиницији, ''састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова''. Овај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, ''Пет клавирских композиција'', насталих у периоду од 1921. до 1923. године. Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола (moll) и дура (dur), тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету. Додекафона композиција се заснива на једном ''низу'' (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова [[хроматска лествица|хроматске лествице]]. Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ниокаквом тоналном центру, као што је случај са [[тонална музика|тоналном музиком]]. Током протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану ''серијелну музику''. Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантније личности су [[Албан Берг]] (Alban Berg) и [[Антон Веберн]] (Anton Webern), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани ''поентилизам''.
+дванаесттонска музика, композициони поступак који се, по класичној [[Арнолд Шенберг|Шенберговој]] (Arnold Schönberg) дефиницији, ''састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова''. Овај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, ''Пет клавирских композиција'', насталих у периоду од 1921. до 1923. године. Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола (mol) и дура (dur), тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету. Додекафона композиција се заснива на једном ''низу'' (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова [[хроматска лествица|хроматске лествице]]. Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ниокаквом тоналном центру, као што је случај са [[тонална музика|тоналном музиком]]. Као пример, навешћемо два додекафона низа из Шенбергових дела:
+[[Слика:Dodekafonija_1.png|пример 1.]]
+[[Слика:Dodekafonija_2.png|пример 2.]]
+Током протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану ''серијелну музику''. Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантније личности су [[Албан Берг]] (Alban Berg) и [[Антон Веберн]] (Anton Webern), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани ''поентилизам''.
 према ''Музички лексикон'' ''Илија Врсајков''