Милица Хребељановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 36: Ред 36:
Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом [[1398]]. ишла код султана [[Бајазит I|Бајазита]] да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос [[мошти]]ју [[Света Петка|Свете Петке]] из [[Видин]]а у [[Београд]]. Мошти су биле смештене у [[Црква Свете Петке у Београду|Капелу Свете Петке]] на [[Калемегдан]]у, данас су оне у [[Румунија|румунском]] граду [[Јаши]].
Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом [[1398]]. ишла код султана [[Бајазит I|Бајазита]] да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос [[мошти]]ју [[Света Петка|Свете Петке]] из [[Видин]]а у [[Београд]]. Мошти су биле смештене у [[Црква Свете Петке у Београду|Капелу Свете Петке]] на [[Калемегдан]]у, данас су оне у [[Румунија|румунском]] граду [[Јаши]].


Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелена Балшић]] и син деспот [[Стефан Лазаревић|Стефан]].<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1999/01/article-9.html Лепе и умне понос рода свог („Српско наслеђе“)]</ref>
Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелена Балшић]] и син деспот Стефан.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1999/01/article-9.html Лепе и умне понос рода свог („Српско наслеђе“)]</ref>


== Деца ==
== Деца ==

Верзија на датум 28. јул 2016. у 04:26

Милица Хребељановић
Кнегиња Милица, фреска из манастира Љубостиња, 1402—1405. године
Лични подаци
Датум рођењаоко 1335.
Место рођењаСрбија
Датум смрти11. новембар 1405.(1405-11-11) (70 год.)
Место смртиСрпска деспотовина
Породица
СупружникЛазар Хребељановић
ПотомствоСтефан Лазаревић
Вук Лазаревић
Мара
Јелена
Драгана
Теодора
Оливера
РодитељиВратко Немањић

Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић (или Преподобна Евгенија, рођена око 1335 — 11. новембар 1405) је била владарка Србије, жена српског кнеза Лазара, средњевековна списатељица и православна светитељка.

Биографија

Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког 7. октобра.

Владислав Тителбах, Царица Милица, данас у Народном музеју у Кикинди)

Милица је рођена око 1335. године, а око 1353. удала се за Лазара Хребељановића. После смрти цара Уроша Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Имали су седморо деце.

Кад јој је муж 1389. погинуо у Косовској бици, Милица је управљала народом и државом, јер су јој синови били још деца. То су за државу била тешка времена. Када је њен старији син Стефан одрастао, постао је владар. Тада је могла да напусти државне послове. Отишла је са својом рођаком Јефимијом у манастир Љубостињу, који је сама основала. У њему се замонашила и добила име Евгенија. Пред смрт примила је монашки завет велике схиме и добила ново име Ефросинија. У манастиру Љубостињи провела је своје последње дане, ту је преминула 11. новембра 1405. године. У том манастиру је и сахрањена.

Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару. Истог дана прославља се и њен син деспот Стефан Лазаревић.

Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код султана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши.

Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан.[1]

Деца

Милица и Лазар су имали седморо деце, два сина и пет ћерки:

Популарна култура

Њен лик се појављује у следећим филмовима:

Занимљивости

  • У народном предању кнез Лазар се често назива царем пошто је био највећи обласни господар и наследник цара Уроша. У складу са тим се и Милица често назива царица Милица.
  • Рубин Крушевац производи вино које носи име српске владарке.

Види још

Референце

  1. ^ Лепе и умне понос рода свог („Српско наслеђе“)
  2. ^ а б в г Шаблон:АИ-РТ
  3. ^ а б в Веселиновић & Љушић 2001.
  4. ^ а б в г „Genealogy - Balkan states: The Lazarevici”. Приступљено 25. 2. 2010. 
  5. ^ а б в „Medieval Lands project - Serbia: Lazar I [1385]-1389, Stefan 1389-1427”. Приступљено 25. 2. 2010. 
  6. ^ Ивић 1928.

Литература

  • Алекса Ивић, Родословне таблице српских династија и властеле (треће допуњено издање), Нови Сад 1928. (Лазаревићи)
  • Андрија Веселиновић Радош Љушић, Српске династије , Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-83639-01-4.

Спољашње везе

Милица Хребељановић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милица_Хребељановић&oldid=11971615”