Пређи на садржај

Великогоспојинска народна скупштина у Београду — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
 
== Великогоспојинска народна скупштина у Београду ==
Према одредби новог закона о Народној скупштини донесеног 1861, следећа народна скупштина сазвана je тек после три године, за 15 август 1864. Избори и сам сазив одређени су Кнежевим указом. Према новом закону скупштина ce није сама конституисала, већ je часништво поставио Кнез, својим указом, па je за председника постављен [[Мијалко Раденковић]], за потпредседника постављен je [[Ђорђе Топузовић]], оба из круга саме народне скупштине. За секретаре постављени су [[Коста Јовановић (економиста)|Коста Јовановић]] и [[Милан Ђ. Милићевић]], секретари двају министарстава. Пре почетка рада Кнезкнез [[Михаило Обреновић|Михаило]] примио je целу скупштину која je, сутрадан, отворена Кнежевом беседом. За разлику од досадашњих скупштина, на основу новог закона, седницама су присуствовали и министри, док je јавност и даље била са њих искључена, па ce сав рад уносио y Протокол и на тај начин je предаван јавности.
 
Скупштина je на Кнежеву беседу одговорила адресом. После тога су министри подносили скупштини опширне извештаје о стању министарстава и појединих струка, што je скупштина без дискусије примала на знање. По новом закону, скупштина je могла само примати на знање и правити предлоге, но не y форми закана. Како je пак тај нови закон предвиђао да скупштина, преко једне своје комисије, може да прегледа стање народне касе, то je та одредба била и искоришћена, па je једна скупштинска комисија извршила тај посао и нашла да су издатци вршени уредно и да je стање касе „задовољавајуће". За време трајања ове скупштине посланицима je из народне касе издавано по 15 гроша дневно на име дијурне.
1.572.075

измена