Петар Војсалић Хрватинић — разлика између измена

Петар
Петар
	Доњи Краји у средњовековној Босни
Лични подаци
Пуно име	Петар Војсалић
Датум рођења	прва половина 15. века
Место рођења	Босанска краљевина
Датум смрти	после 21. августа 1456.
Место смрти	Босанска краљевина
Породица
Супружник	Теодора, ћерка Боје, удовице Балше III Балшића
Потомство	Доротеја, Матија Војсалић ?
Родитељи	Јурај Војсалић; непознато
Династија	Хрватинићи
војвода Доњих Краја
Период	око 1445. - оо 1456.
Претходник	Јурај Војсалић
Наследник	непознато

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. август 2016. у 15:11

Петар Војсалић (умро после 21. августа 1456.) је био војвода Доњих Краја (пре 1445 - после августа 1456). Припадао је великашкој породици Хрватинића. Био је син Јурја Војсалића. Петар је био у добрим односима са папама Евгенијем IV (1431-1447) и Николом V (1447-1455) који га називају јединим босанским великашем који је задржао римокатоличку веру. Учествовао је у грађанском рату између Стефана Томаша и херцега Стефана Вукчића Косаче подржавајући босанског краља. Умро је после августа 1456. године.

Биографија

Рани живот

Петар је био син Јурја Војсалића, унука Вукца Хрватинића. Јурај је иступао као наследник свога стрица Хрвоја Вукчића преузимајући титулу војводе Доњих Крајева. Хрвојев син Балша умро је убрзо након оца, а удовица Јелена се преудала за босанског краља Остоју. Са оцем се помиње у повељи из 1434. године. Повељом издатом 12. августа 1434. године, војвода Јурај је, са својим синовима Петром и Јурајом, потврдио Радивојевићима поседе које су држали и ставио их у заштиту фра Жуана. Списак жупа које се помињу у повељи показује да је Јурај владао већим делом Доњих Краја, западним Хумом, а вероватно и територијом која се налазила између ових области. Јурај, међутим, није држао целу жупу Сану као његов стриц, већ само њен најјужнији део. Краљ Стефан Томаш је 1446. године потврдио држање жупе Сане синовима Иваниша Драгишића. Јурај Војсалић је умро после 1438. године када се последњи пут помиње у изворима^[1]. Петар се као самосталан владар у изворној грађи први пут помиње 12. априла 1445. године. Тада је већ био ожењен и угледан човек. Дубровачко веће је, на захтев војводе Стефана Вукчића Косаче, послало Петровој болесној жени Доротеји (Теодори), млађој ћерци Балше III Балшића, лекара. Петар је носио титулу војводе Доњих Краја, будући да га тако ословљава сам папа у својим писмима: Voyvodam partium Regni Bosne inferiorum. Није познато када је стекао ту титулу.

Однос са папама

Папа Евгеније IV писмима извешћује да је примио Петра Војсалића са његовим земљама под своју и заштиту римокатоличке цркве и наређује да га нико не напада и не узнемирава. Петар је узео учешћа у рату Стефана Вукчића и краља Томаша стајући на страну Томаша против Стефана (1446). Након раскида са краљем, претила му је опасност од обојице. У околини Книна је убирао црквени десетак за одбрану свог града Висућега који се налазио на самој босанској граници. Сукобио се око тога са Јурјем, шибеничким бискупом. Бискуп га је изопштио из цркве. Папа Евгеније IV је, међутим, посредовао у сукобу наређујући (23. октобра 1446.) своме легату у Босни, хварском бискупу Томи Томасинију, да Петра ослободи изопштења. Папа наглашава да је Петар једини католички кнез на овим просторима што доказује да је Петар наставио политику свога оца ослањајући се на римокатоличку цркву^[2]Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>.

Петар се сукобио са босанским фрањевачким викаром Фабијаном кога је тужио папи. Фрањевачки бискуп је истргнуо испод војводине власти све фрањевачке манастире у његовој земљи када се војвода разишао са Томашом. У добрим односима Петар је био и са Евгенијевим наследником, папом Николом V. Исправом од 18. јуна 1447. године Никола је узео Петрова добра у своју заштиту. Никола истиче да је Петар једини сачувао неокаљану католичку веру међу босанским великашима. Дозвољава му да на свој двор узме двојицу фрањеваца за капелане^[3].

Учешће у грађанском рату

Стефан Томаш Остојић Котроманић (1443-1461)

Петар се до 18. децембра 1451. године измирио са Томашом. Помиње се међу сведоцима краљеве исправе за Дубровник којом је закључен савез против Косаче. Априла 1452. године савезници су пошли у помоћ Стефановом сину Владиславу и хумском војводи Иванишу Влатковићу. Стигли су до Блата (Мостарско блато)Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Непријатељство Петра и хрватско-далматинског бана Петра Таловца и грофа Улриха II Цељског отворило је могућност да Петар напусти савезнике. Дубровчани настоје да то спрече те Петру шаљу изасланике, новчану помоћ и стрељиво. Забележено је да су Дубровчани посредовали код Јанка Хуњадија да Петра заштити од Улриха Цељског. Сукоби се воде у области западног Хума и Неретве што је доказ да је Петар задржао територије којима је управљао његов отац ЈурајГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Између Петра и краља Томаша поново је дошло до сукоба 1452. године. Сукоб је решен посредовањем хварског бискупа Томе, босанских фрањеваца на челу са Мартином. О томе сазнајемо из писма папе Николе. Петар је краља признао за свог господара и обећао да ће му увек "правоверно служити". Петар је од краља примио пољубац измирења^[4].

Смрт

Петар се последњи пут као жив спомиње у млетачкој исправи од 21. августа 1456. године као баштиник земљишних поседаГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Тачна година Петрове смрти није позната.

Породица

Петар је био син Јураја Војсалића. У изворној грађи се не помиње као Јурјевић, по имену свога оца, што је у средњем веку било уобичајено, већ као Војсалић, по Војиславу Вукчићу, своме дедиГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Војислав је био син Вукца Хрватинића и млађи брат Хрвоја, Вука и Драгише Вукчића, дакле унук Хрватина Стјепанића, родоначелника породице Хрватинић^[5]. Супруга Петра Војсалића била је Теодора, унука Које Закарија из Дања и ћерка Боје, удовице Балше III Балшића. Старија сестра Теодоре била је Јелена која се новембра 1424. године удала за Стефана Вукчића Косачу. До женидбе са Теодором вероватно је дошло непосредно пред смрт Јурја Војсалића како би се изгладили односи са Сандаљевим наследником. О породичним приликама војводе Петра има мало непосрених података. У повељи из 1434. године помиње се Јурјев други син, дакле Петров брат, такође Јурај. То је једини документ у коме се помиње Петров братГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Петрова ташта је 4. августа 1452. године одлучила да преда Дањ Млечанима. Петар се јавља као посредник. Петар Војсалић је имао и ћерку Доротеју. Она се у изворима помиње само једном, 1456. године, и то већ као покојнаГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>.

Матија Војсалић (1471-1475), краљ османске марионетске Босне, наследник Матије Шабанчића (1465-1471), је био брат или син Петра Војсалића^[6].

Породично стабло

Хрватин Стјепанић

Вукац Хрватинић

Војислав Вукчић Хрватинић

Јурај Војсалић

Петар Војсалић

Референце

^ Мргић (2002), стр. 118
^ Мргић (2002). стр. 119, 149-150
^ Мргић (2002). стр. 149
^ Мргић (2002). стр. 118-9
^ Мргић (2002). стр. 71.
^ Мргић (2002). стр. 124

Извори

Јелена Мргић; Доњи Краји, крајина средњовековне Босне, Филозофски факултет Бања Лука, Београд (2002)
Хрватски биографски лексикон, пдф
Јелена Мргић, Северна Босна: 13—16. век, Београд (2008)

Јурај Војсалић	војвода Доњих Крајева око 1445. - око 1456.	непознато

[1] Мргић (2002), стр. 118

[2] Мргић (2002). стр. 119, 149-150

[3] Мргић (2002). стр. 149

[4] Мргић (2002). стр. 118-9

[5] Мргић (2002). стр. 71.

[6] Мргић (2002). стр. 124

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 ===Однос са папама===
-[[Папа Евгеније IV]] писмима извешћује да је примио Петра Војсалића са његовим земљама под своју и заштиту римокатоличке цркве и наређује да га нико не напада и не узнемирава. Петар је узео учешћа у рату Стефана Вукчића и краља Томаша стајући на страну Томаша против Стефана (1446). Након раскида са краљем, претила му је опасност од обојице. У околини Книна је убирао црквени десетак за одбрану свог града Висућега који се налазио на самој босанској граници. Сукобио се око тога са Јурјем, шибеничким бискупом. Бискуп га је изопштио из цркве. Папа Евгеније IV је, међутим, посредовао у сукобу наређујући (23. октобра 1446.) своме легату у Босни, хварском бискупу Томи Томасинију, да Петра ослободи изопштења. Папа наглашава да је Петар једини католички кнез на овим просторима што доказује да је Петар наставио политику свога оца ослањајући се на римокатоличку цркву<ref>Мргић (2002). стр. 119, 149-150</ref><ref>Хрватски биографски лексикон</ref>.
+[[Папа Евгеније IV]] писмима извешћује да је примио Петра Војсалића са његовим земљама под своју и заштиту римокатоличке цркве и наређује да га нико не напада и не узнемирава. Петар је узео учешћа у рату Стефана Вукчића и краља Томаша стајући на страну Томаша против Стефана (1446). Након раскида са краљем, претила му је опасност од обојице. У околини Книна је убирао црквени десетак за одбрану свог града Висућега који се налазио на самој босанској граници. Сукобио се око тога са Јурјем, шибеничким бискупом. Бискуп га је изопштио из цркве. Папа Евгеније IV је, међутим, посредовао у сукобу наређујући (23. октобра 1446.) своме легату у Босни, хварском бискупу Томи Томасинију, да Петра ослободи изопштења. Папа наглашава да је Петар једини католички кнез на овим просторима што доказује да је Петар наставио политику свога оца ослањајући се на римокатоличку цркву<ref>Мргић (2002). стр. 119, 149-150</ref><ref name=automatski generisano2>Хрватски биографски лексикон</ref>.
 Петар се сукобио са босанским фрањевачким викаром Фабијаном кога је тужио папи. Фрањевачки бискуп је истргнуо испод војводине власти све фрањевачке манастире у његовој земљи када се војвода разишао са Томашом. У добрим односима Петар је био и са Евгенијевим наследником, [[Папа Никола V|папом Николом V]]. Исправом од 18. јуна 1447. године Никола је узео Петрова добра у своју заштиту. Никола истиче да је Петар једини сачувао неокаљану католичку веру међу босанским великашима. Дозвољава му да на свој двор узме двојицу [[Фрањевци|фрањеваца]] за капелане<ref>Мргић (2002). стр. 149</ref>.
@@ Ред 39: / Ред 39: @@
 ===Учешће у грађанском рату===
 [[Датотека:Stjepan tomas.jpg|250px|мини|лево|Стефан Томаш Остојић Котроманић (1443-1461)]]
-Петар се до 18. децембра 1451. године измирио са Томашом. Помиње се међу сведоцима краљеве исправе за Дубровник којом је закључен савез против Косаче. Априла 1452. године савезници су пошли у помоћ Стефановом сину [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславу]] и хумском војводи [[Иваниш Влатковић|Иванишу Влатковићу]]. Стигли су до Блата (Мостарско блато)<ref>Хрватски биографски лексикон</ref>. Непријатељство Петра и хрватско-далматинског бана [[Петар Таловац|Петра Таловца]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]] отворило је могућност да Петар напусти савезнике. Дубровчани настоје да то спрече те Петру шаљу изасланике, новчану помоћ и стрељиво. Забележено је да су Дубровчани посредовали код [[Јанко Хуњади|Јанка Хуњадија]] да Петра заштити од Улриха Цељског. Сукоби се воде у области западног Хума и Неретве што је доказ да је Петар задржао територије којима је управљао његов отац Јурај<ref>Мргић (2002). стр. 118</ref>. Између Петра и краља Томаша поново је дошло до сукоба 1452. године. Сукоб је решен посредовањем хварског бискупа Томе, босанских фрањеваца на челу са Мартином. О томе сазнајемо из писма папе Николе. Петар је краља признао за свог господара и обећао да ће му увек "правоверно служити". Петар је од краља примио пољубац измирења<ref>Мргић (2002). стр. 118-9</ref>.
+Петар се до 18. децембра 1451. године измирио са Томашом. Помиње се међу сведоцима краљеве исправе за Дубровник којом је закључен савез против Косаче. Априла 1452. године савезници су пошли у помоћ Стефановом сину [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславу]] и хумском војводи [[Иваниш Влатковић|Иванишу Влатковићу]]. Стигли су до Блата (Мостарско блато)<ref name=automatski generisano2 />. Непријатељство Петра и хрватско-далматинског бана [[Петар Таловац|Петра Таловца]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]] отворило је могућност да Петар напусти савезнике. Дубровчани настоје да то спрече те Петру шаљу изасланике, новчану помоћ и стрељиво. Забележено је да су Дубровчани посредовали код [[Јанко Хуњади|Јанка Хуњадија]] да Петра заштити од Улриха Цељског. Сукоби се воде у области западног Хума и Неретве што је доказ да је Петар задржао територије којима је управљао његов отац Јурај<ref name=automatski generisano1>Мргић (2002). стр. 118</ref>. Између Петра и краља Томаша поново је дошло до сукоба 1452. године. Сукоб је решен посредовањем хварског бискупа Томе, босанских фрањеваца на челу са Мартином. О томе сазнајемо из писма папе Николе. Петар је краља признао за свог господара и обећао да ће му увек "правоверно служити". Петар је од краља примио пољубац измирења<ref>Мргић (2002). стр. 118-9</ref>.
 ===Смрт===
-Петар се последњи пут као жив спомиње у [[Млетачка република|млетачкој]] исправи од 21. августа 1456. године као баштиник земљишних поседа<ref>Хрватски биографски лексикон</ref>. Тачна година Петрове смрти није позната.
+Петар се последњи пут као жив спомиње у [[Млетачка република|млетачкој]] исправи од 21. августа 1456. године као баштиник земљишних поседа<ref name=automatski generisano2 />. Тачна година Петрове смрти није позната.
 ==Породица==
-Петар је био син Јураја Војсалића. У изворној грађи се не помиње као Јурјевић, по имену свога оца, што је у средњем веку било уобичајено, већ као Војсалић, по [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војиславу Вукчићу]], своме деди<ref>Хрватски биографски лексикон</ref>. Војислав је био син Вукца Хрватинића и млађи брат [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја]], [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]] и [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише Вукчића]], дакле унук [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначелника породице Хрватинић<ref>Мргић (2002). стр. 71.</ref>. Супруга Петра Војсалића била је Теодора, унука Које Закарија из Дања и ћерка Боје, удовице Балше III Балшића. Старија сестра Теодоре била је Јелена која се новембра 1424. године удала за Стефана Вукчића Косачу. До женидбе са Теодором вероватно је дошло непосредно пред смрт Јурја Војсалића како би се изгладили односи са Сандаљевим наследником. О породичним приликама војводе Петра има мало непосрених података. У повељи из 1434. године помиње се Јурјев други син, дакле Петров брат, такође Јурај. То је једини документ у коме се помиње Петров брат<ref>Хрватски биографски лексикон</ref>. Петрова ташта је 4. августа 1452. године одлучила да преда Дањ Млечанима. Петар се јавља као посредник. Петар Војсалић је имао и ћерку Доротеју. Она се у изворима помиње само једном, 1456. године, и то већ као покојна<ref>Мргић (2002). стр. 118</ref>.
+Петар је био син Јураја Војсалића. У изворној грађи се не помиње као Јурјевић, по имену свога оца, што је у средњем веку било уобичајено, већ као Војсалић, по [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војиславу Вукчићу]], своме деди<ref name=automatski generisano2 />. Војислав је био син Вукца Хрватинића и млађи брат [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја]], [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]] и [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише Вукчића]], дакле унук [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначелника породице Хрватинић<ref>Мргић (2002). стр. 71.</ref>. Супруга Петра Војсалића била је Теодора, унука Које Закарија из Дања и ћерка Боје, удовице Балше III Балшића. Старија сестра Теодоре била је Јелена која се новембра 1424. године удала за Стефана Вукчића Косачу. До женидбе са Теодором вероватно је дошло непосредно пред смрт Јурја Војсалића како би се изгладили односи са Сандаљевим наследником. О породичним приликама војводе Петра има мало непосрених података. У повељи из 1434. године помиње се Јурјев други син, дакле Петров брат, такође Јурај. То је једини документ у коме се помиње Петров брат<ref name=automatski generisano2 />. Петрова ташта је 4. августа 1452. године одлучила да преда Дањ Млечанима. Петар се јавља као посредник. Петар Војсалић је имао и ћерку Доротеју. Она се у изворима помиње само једном, 1456. године, и то већ као покојна<ref name=automatski generisano1 />.
 [[Matija Vojsalić|Матија Војсалић]] (1471-1475), краљ османске марионетске [[краљевина Босна (1465-1476)|Босне]], наследник [[Матија Шабанчић Котроманић|Матије Шабанчића]] (1465-1471), је био брат или син Петра Војсалића<ref>Мргић (2002). стр. 124</ref>.

п р у Хрватинићи
Истакнути чланови	Стјепан Хрватин Стјепанић Вукослав Хрватинић Павле Хрватинић Вукац Хрватинић Хрвоје Вукчић Драгиша Вукчић Војислав Вукчић Балша Херцеговић Јурај Војсалић Петар Војсалић Матија Војсалић
Споредни чланови	Гргур Стјепанић Гојислав Стјепанић Вук Вукославић Павле Вукославић Влатко Вукославић Гргур Павловић Владислав Павловић Реса Вукчић Вучица Вукчић Иваниш Драгишић Вукослав Влатковић Гргур Влатковић Никола Влатковић Катарина Вукчић Јелена Вукчић Катарина Херцеговић Доротеја Херцеговић Павле Драгишић Марко Драгишић Јурај Драгишић Јурај II Војсалић