8. септембар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 10: Ред 10:
* [[1664]]. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом [[Њујорк]], у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
* [[1664]]. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом [[Њујорк]], у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
* [[1760]]. — У [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]], који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
* [[1760]]. — У [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]], који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
* [[1831]]. — [[Руска Империја|Русија]] је угушила [[Новембарски устанак]] када је њена војска поразила устанике под командом [[Хенрик Дембињски|Хенрика Дембињског]] у [[битка за Варшаву|заузела Варшаву]].
* [[1831]]. — [[Руска Империја|Русија]] је угушила [[Новембарски устанак]] када је њена војска поразила устанике под командом [[Хенрик Дембињски|Хенрика Дембињског]] у [[битка за Варшаву|заузела Варшаву]].
* [[1856]]. — Мировним уговором у Паризу завршен је [[Кримски рат]] између [[Руска Империја|Русије]] и [[Османско царство|Османског царства]] и њених савезника [[Велика Британија|Велике Британије]], [[Француска|Француске]] и [[Краљевина Сардинија|Краљевине Сардиније]].
* [[1856]]. — Мировним уговором у Паризу завршен је [[Кримски рат]] између [[Руска Империја|Русије]] и [[Османско царство|Османског царства]] и њених савезника [[Велика Британија|Велике Британије]], [[Француска|Француске]] и [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Краљевине Сардиније]].
* [[1900]]. — Ураган је у тексашком граду [[Галвестон]] разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
* [[1900]]. — Ураган је у тексашком граду [[Галвестон]] разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
* [[1934]]. - Путнички брод [[СС Моро Касл (1930)|Моро Касл]] изгорео је [[1934]] на обали [[Њу Џерзи]]ја на свом путовању до [[Њујорк]]а из [[Хавана|Хаване]] на [[Куба|Куби]] при којом приликом је погинуло 137 путника.
* [[1934]]. - Путнички брод [[СС Моро Касл (1930)|Моро Касл]] изгорео је [[1934]] на обали [[Њу Џерзи]]ја на свом путовању до [[Њујорк]]а из [[Хавана|Хаване]] на [[Куба|Куби]] при којом приликом је погинуло 137 путника.
Ред 19: Ред 19:
* [[1944]]. — Прва немачка ракета [[V-2]] испаљена из [[Хаг]]а, у [[Други светски рат|Другом светском рату]] пала је на [[Лондон]].
* [[1944]]. — Прва немачка ракета [[V-2]] испаљена из [[Хаг]]а, у [[Други светски рат|Другом светском рату]] пала је на [[Лондон]].
* [[1951]]. — У [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је потписан [[Споразум у Сан Франциску|мировни уговор]] између [[Јапан]]а и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
* [[1951]]. — У [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је потписан [[Споразум у Сан Франциску|мировни уговор]] између [[Јапан]]а и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
* [[1954]]. — У [[Манила|Манили]] су [[САД]], [[Филипини]], [[Аустралија]], [[Нови Зеланд]], [[Тајланд]], [[Пакистан]], [[Велика Британија]] и [[Француска]], основали [[СЕАТО пакт]], замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања [[СССР]]-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.
* [[1954]]. — У [[Манила|Манили]] су [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Филипини]], [[Аустралија]], [[Нови Зеланд]], [[Тајланд]], [[Пакистан]], [[Велика Британија]] и [[Француска]], основали [[СЕАТО пакт]], замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.
* [[1995]]. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
* [[1995]]. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
* [[1997]]. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот -{„La Fierte Gonavienne“}- (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
* [[1997]]. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот -{„La Fierte Gonavienne“}- (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.

Верзија на датум 8. септембар 2016. у 04:59

8. септембар (8.9.) је 251. дан у години по грегоријанском календару (252. у преступној години). До краја године има још 114 дана.

Догађаји

септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 1331. — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља.
  • 1380. — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
  • 1565. — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци.
  • 1664. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
  • 1760. — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
  • 1831. — Русија је угушила Новембарски устанак када је њена војска поразила устанике под командом Хенрика Дембињског у заузела Варшаву.
  • 1856. — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Османског царства и њених савезника Велике Британије, Француске и Краљевине Сардиније.
  • 1900. — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.
  • 1934. - Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934 на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника.
  • 1926. — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
  • 1941. — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
  • 1943. — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
  • 1944. — Прва немачка ракета V-2 испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон.
  • 1951. — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља којим су Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.
  • 1954. — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.
  • 1995. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
  • 1997. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.
  • 1999. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
  • 2000. — Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем.
  • 2001. — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.
  • 2002. — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања


Види још