Сврака — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 46: Ред 46:
Pica pica- svraka 01.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 01.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 16.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија- у кљуну носи инсекта
Pica pica- svraka 16.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија- у кљуну носи инсекта
Pica pica- svraka 15.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија у потрази за храном
Pica pica- svraka 05.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 05.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 12.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу,
Pica pica- svraka 12.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 09.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 02.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија





</gallery>
</gallery>

== Види још ==
== Види још ==
* [[Врана]]
* [[Врана]]

Верзија на датум 24. септембар 2016. у 14:28

Сврака
Сврака
Научна класификација
Царство:
Животиње (Animalia)
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Породица:
Вране (Corvidae)
Род:
Биномно име
P. pica
Лине, 1758.

Сврака (лат. Pica pica, Linnaeus, 1758) је врста птице из породице врана. Настањује највећи део Евроазије, северну Африку и северну Америку. Лако је препознатљива због дугог репа и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) свсртана је у катеорију LC (least concern).[1]

Опис

Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео. Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке , па изазивају велику буку у градовима[2]

Распрострањење

Гнезди се на подручју читаве Европе, изузев Исланда. Уочљива је током целе године и може се видети на њивама где има жбуња, на ободима шума, у градовима и градским парковима, а у последње време је све чешћа у урбаним срединама у градским насељима и двориштима.[3]

Начин живота

Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења.[3]Иако не делују тако, врло су агилне и могу великом брзимо да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепшање крилима које подсећа на веслање. [3]

Гнежђење

Гради велика незда која се могу лако уочити током зиме: када лишће опадне могу се видети велика куполаста гнезда која служе као заштита од предатора и других сврака. Гнездо граде од блата које прожимају деловима гранчица и корења, а у њега полажу 5 до 8 јаја од априла до јуна.[3]

Исхрана

Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета. [3]


Галерија

Види још

Спољашње везе

  1. ^ http://www.iucnredlist.org/
  2. ^ Mullarney, Killian (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 0 00 711332 3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  3. ^ а б в г д Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. UK: Dorling Kindersley. ISBN 978/1/40530/753/6 Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ).