Олаф Шетконунг — разлика између измена
Нема описа измене |
м popunjavanje kutijice sa wikidate; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија владар |
|||
{{Владар |
|||
| име = Олаф Шетконунг |
| име = Олаф Шетконунг |
||
| слика = Stadshuset Olof Skötkonung.jpg |
| слика = Stadshuset Olof Skötkonung.jpg |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| пуно_име = Олаф Мунсјо |
| пуно_име = Олаф Мунсјо |
||
| датум_рођења = [[980.]] |
| датум_рођења = [[980.]] |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = [[]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| датум_смрти = [[1022.]] |
| датум_смрти = [[1022.]] |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = [[]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
| сахрањен = |
| сахрањен = |
||
Ред 30: | Ред 30: | ||
== Tековине његових предака == |
== Tековине његових предака == |
||
У [[IX век]]у почиње да се формира и Шведска држава. Уједињују се две основне области данашње Шведске — Готија, или Готланд, и Шведска у ужем смислу речи, или Свеаланд. Испрва су ситна шведска племена имала један верски центар, у Упсали, где се налазио такозвани „двор богова” и где се становништво сакупљало на верске празнике, ради вршења разних верских обреда. Око тога „двора богова” и извршено је уједињење шведских племена, тако да je краљ [[Упсала|Упсале]] и Олафов отац, [[Ерик Победнички]], који је припадао краљевској [[Династија Ингве|породици |
У [[IX век]]у почиње да се формира и Шведска држава. Уједињују се две основне области данашње Шведске — Готија, или Готланд, и Шведска у ужем смислу речи, или Свеаланд. Испрва су ситна шведска племена имала један верски центар, у Упсали, где се налазио такозвани „двор богова” и где се становништво сакупљало на верске празнике, ради вршења разних верских обреда. Око тога „двора богова” и извршено је уједињење шведских племена, тако да je краљ [[Упсала|Упсале]] и Олафов отац, [[Ерик Победнички]], који је припадао краљевској [[Династија Ингве|породици Ингве]] и основао [[Династија Мунсјо|породицу Мунсјо]], постао и краљ читаве Шведске {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=106-107}}. |
||
== Владавина == |
== Владавина == |
Верзија на датум 1. октобар 2016. у 09:21
Олаф Шетконунг | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Олаф Мунсјо |
Датум рођења | 980. |
Место рођења | [[]], |
Датум смрти | 1022. |
Место смрти | [[]], |
Породица | |
Супружник | Естрид Бодрички |
Потомство | Анунд Јакоб, Емунд Стари |
Родитељи | Ерик Победнички Сигрида Горда |
Династија | Династија Мунсјо |
Краљ Шведске | |
Период | 995. - 1022. |
Претходник | Ерик Победнички |
Наследник | Анунд Јакоб |
Олаф или Олоф Мунсјо (980 - 1022) је био шведски конунг (врховни краљ) (995 - 1022) из династије Мунсјо, огранка династије Ингве. Познат је још и као Олаф Шетконунг и као Олаф Скокунг, тј. Олаф Порезник [1].
Отац му је био претходни конунг Шведске Ерик Победнички, а мајка вероватно Сигрида Горда.
За његове владе на почетку XI века створена је крупна држава, у чији је састав ушао и један део Норвешке; под њим почиње и христијанизација Шведске [2]. Био је један од највећих владара Шведске у средњем веку [1]. Темељно је успоставио своје краљевство и учинио хришћанство званичном религијом. Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [3].
Tековине његових предака
У IX веку почиње да се формира и Шведска држава. Уједињују се две основне области данашње Шведске — Готија, или Готланд, и Шведска у ужем смислу речи, или Свеаланд. Испрва су ситна шведска племена имала један верски центар, у Упсали, где се налазио такозвани „двор богова” и где се становништво сакупљало на верске празнике, ради вршења разних верских обреда. Око тога „двора богова” и извршено је уједињење шведских племена, тако да je краљ Упсале и Олафов отац, Ерик Победнички, који је припадао краљевској породици Ингве и основао породицу Мунсјо, постао и краљ читаве Шведске [4].
Владавина
Спора феудализација
У Шведској је процес феудализације текао још спорије него у Данској. Ту су се упорно одржавали старински родовски односи. Релативно ретка насељеност земље, велика слабо насељена брдска и шумска пространства, куда се сељаштво могло повлачити, слаба веза с феудалном Европом, стварали су овде нарочито повољно тле за одржање слободног сељаштва. Ипак се код Швеђана релативно рано јавља крупни земљопосед, везан делом с патријархалним ропством. Феудализација је текла нешто бржим темпом на југу, који је био насељенији и тешње повезан с Данском и Немачком.
Споро ширење хришћанства
Пошто је процес феудализације текао лагано, успореним се темпом ширило у Шведској и хришћанство, које је наилазило на упоран отпор родовског уређења с његовом старом религијом. Олаф је био први краљ који је примио хришћанство (око 1000. године), али је оно тек у XIII веку коначно победило у Шведској. Покушаји краљева да насилно уведу хришћанство, у коме су они видели врло важан ослонац своје власти, изазивали су одлучан отпор у народу. Долазило је до правих ратова између краљева и народа; народ се дизао за повратак старе паганске вере, која је за њега била симбол старе слободе [5].
Референце
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 218.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 107.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 106–107.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 321.
Литература
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја Средњег века (284-1500). Clio.