Јозеф I Хабзбуршки — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
| опис_грба = |
| опис_грба = |
||
}} |
}} |
||
'''Јозеф I''' ({{јез-нем|Joseph I.}}; [[Беч]], [[26. јул]] [[1678]]. — |
'''Јозеф I''' ({{јез-нем|Joseph I.}}; [[Беч]], [[26. јул]] [[1678]]. — Беч, [[17. април]] [[1711]].) био је владар из династије [[Хабзбурзи|Хабзбурга]], [[цар Светог римског царства]], краљ [[краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], краљ [[чешка (Бохемија)|Чешке]] и надвојвода Аустрије, био је син цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]] и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга. |
||
Још за очеве владавине постао је краљ Угарске ([[1687]].) и краљ Римљана ([[1690]]). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у [[Рат за шпанско наслеђе|рату за шпанско наслеђе]]. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града [[Ландау ин дер Пфалц|Ландау]] у [[Кнежевина Палатинат|Пфалцу]]. |
Још за очеве владавине постао је краљ Угарске ([[1687]].) и краљ Римљана ([[1690]]). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у [[Рат за шпанско наслеђе|рату за шпанско наслеђе]]. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града [[Ландау ин дер Пфалц|Ландау]] у [[Кнежевина Палатинат|Пфалцу]]. |
||
Царство је наследио након очеве смрти, [[1705]]. у време када је царски војсковођа [[Еуген Савојски]] редовно односио победе над војскама [[Луј XIV|Луја XIV]]. За време Јозефове владавине Мађарска је била захваћена побуном Франца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице [[1707]]. прогласиле да су [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]] лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јан Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је [[1. април]]а |
Царство је наследио након очеве смрти, [[1705]]. у време када је царски војсковођа [[Еуген Савојски]] редовно односио победе над војскама [[Луј XIV|Луја XIV]]. За време Јозефове владавине Мађарска је била захваћена побуном Франца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице [[1707]]. прогласиле да су [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]] лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јан Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је [[1. април]]а 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора. |
||
Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још [[1701]]. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је |
Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још [[1701]]. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карло VI]]. |
||
{{Свети римски цареви |
{{Свети римски цареви |
||
|претходник= [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] | |
|претходник= [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] | |
||
|наследник= |
|наследник=Карло VI| |
||
|године= 1705 — 1711| |
|године= 1705 — 1711| |
||
}} |
}} |
Верзија на датум 2. октобар 2016. у 06:30
Јозеф I Хабзбуршки | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. јул 1678. |
Место рођења | Беч, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 17. април 1711.32 год.) ( |
Место смрти | Беч, Хабзбуршка монархија |
Породица | |
Супружник | Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга |
Потомство | Марија Јозефа од Аустрије Марија Амалија од Аустрије |
Родитељи | Леополд I Елеонора-Магдалена Нојбуршка |
Династија | Хабзбурзи |
Претходник | Леополд I Хабзбуршки |
Наследник | Карло VI, цар Светог римског царства |
Јозеф I (нем. Joseph I.; Беч, 26. јул 1678. — Беч, 17. април 1711.) био је владар из династије Хабзбурга, цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, био је син цара Леополда I и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга.
Још за очеве владавине постао је краљ Угарске (1687.) и краљ Римљана (1690). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у рату за шпанско наслеђе. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града Ландау у Пфалцу.
Царство је наследио након очеве смрти, 1705. у време када је царски војсковођа Еуген Савојски редовно односио победе над војскама Луја XIV. За време Јозефове владавине Мађарска је била захваћена побуном Франца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице 1707. прогласиле да су Хабзбурговци лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јан Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је 1. априла 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.
Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још 1701. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат Карло VI.
Претходник: Леополд I |
Свети римски цар 1705 — 1711 |
Наследник: Карло VI |