Рекаред I — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
16 бајтова уклоњено ,  пре 4 године
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (popunjavanje kutijice sa wikidate)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
Рекаред је био млађи Леовигилдов син кога је имао са својом првом женом. Као и његов отац, Рекаред је имао престоницу у Толеду. Визиготски краљеви и пламство су традиционално били аријанске вероисповести док су хиспаноримски поданици визиготског краљевства били ортодоксни хришћани (католици). Католички бискуп, [[Леандар Севиљски]], утицао је на [[Херменегилд]]ово преобраћење у правоверно хришћанство. Такође га је подржао у побуни коју је овај дигао против свог оца, Леовигилда, и због тога је био протеран.
 
Када је [[Леовигилд]] умро, Леандар се вратио у [[Толедо]]. Рекареда је визиготско племство признало као наследника његовог оца, [[Леовигилд]]аЛеовигилда, и прогласило га краљем без поговора. Вођен својим рођачким везама са франачком владарском кућом [[Меровинзи|Меровинга]] као и својом маћехом [[Госвинта|Госвинтом]] која је проповедала [[католицизам|католичанство]], послао је изасланике да поздраве њеног унука [[Хилдеберт II|Хилдеберта II]] и његовог ујака, [[Гунтрам]]а, краља [[Бургоња|Бургундије]], са предлогом о склапању савеза и међусобне помоћи у случају напада од треће стране, међутим, Гунтрам је одбио да их прими.
 
На сабору у Толеду маја [[589]]. године, Рекаред се одрекао аријанства и пригрлио правоверно хришћанство.<ref>[http://www.ccel.org/ccel/wace/biodict.pdf pp. 772]</ref> Овај догађај је био један од најважнијих догађаја за време његове владавине и представља прекретницу у историји [[Визиготи|визиготске Хиспаније]]. Већина аријанских племића и свештенства је следило његов пример, углавном они из Толеда, али било је и побуна аријанаца, понајвише у [[Септиманија|Септиманији]], најсевернијој провинцији иза [[Пиринеји|Пиринеја]], где је вођа отпора био аријански бискуп [[Аталох]], кога су његови католички непријатељи сматрали отелотворењем самог [[Арије|Арија]]. Од световних вођа побуне у Септиманији, грофови Граниста и Вилдигерн су се обратили Гунтраму од Бургундије за помоћ, који је ту видео прилику за освајање нових територија те је послао свог дукса Дезидеријуса. Рекаредова војска је победила аријанске побуњенике и њихове католичке савезнике који су страдали у великом покољу у коме је и сам Дезидеријус био убијен.
Следећа побуна је избила [[588]]. у [[Лузитанија|Лузитанији]], провинцији на западу полуострва. Њен вођа је био Суна, аријански бискуп [[Мерида (Шпанија)|Мериде]], као и гроф Сего. Рекаредов дукс Лузитаније је угушио побуну, Суна је био протеран у [[Мавретанија (провинција)|Мавретанију]] а Сего се повукао у Галицију.
 
У другој половини [[588]]. године, аријански бискуп [[Улдила]] и краљица удова [[Госвинта]] су сковали заверу, али били су откривени те је Улдила протеран. У популарној историји, ове аријанске побуне се не спомињу често.
 
На Трећем сабору у Толеду који је организовао [[Леандар Севиљски]] и који је сазван у краљево име маја [[589]]. године, постављене су основе за ново католичко визиготско краљевство.
 
<!--The public confession of the king, read aloud by a notary, reveals by the emphatic clarity of its theological points and its quotations of scripture that it was ghostwritten for the king. Bishop Leander also delivered the triumphant closing sermon, which his brother Isidore entitled Homilia de triumpho ecclesiae ob conversionem Gothorum a homily upon the "triumph of the Church and the conversion of the Goths". The text of the homily survives.-->
363.220

измена

Мени за навигацију