Приморска — разлика између измена
| Ред 14: | Ред 14: | ||
==Повијест== |
==Повијест== |
||
Приморску, која се у [[Аустро-Угарска|Аустро-угарској Монархији]] службено називала ''[[Аустријско приморје]]'' (њем. ''Österreichisches Küstenland''), чинила је [[Горишка|Кнежевска грофовија Горица и Градишче]], потом [[Маркгрофовија Истра]], те град [[Трст]]. У [[Први свјетски рат|Првом свјетском рату]] овдје је |
Приморску, која се у [[Аустро-Угарска|Аустро-угарској Монархији]] службено називала ''[[Аустријско приморје]]'' (њем. ''Österreichisches Küstenland''), чинила је [[Горишка|Кнежевска грофовија Горица и Градишче]], потом [[Маркгрофовија Истра]], те град [[Трст]]. У [[Први свјетски рат|Првом свјетском рату]] овдје је успостављен [[фронт]] на Сочи, познат по исцрпљујућем рововском рату и тешком италијанском поразу код [[Кобарид]]а. У [[20. вјек|20. вјеку]] тај се назив често ширио и на дијелове [[Крањска|Крањске]], то јест [[Нотрањска|Нотрањске]] који су били под [[Италија|Талијанском]] влашћу. Након [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]] [[СР Словенија|СР Словенији]] унутар [[СФРЈ]] припадају дијелови [[Горишка|Горишке]] и [[Истра|Истре]], који заједно чине неформалну покрајину Приморску. Такво је стање и у независној Словенији. |
||
Понекад се дијелом Приморске држе и они дијелови [[Фурланија-Јулијска крајина|Фурланије-Јулијска крајина]] које претежито насељавају [[Словенци]]. |
Понекад се дијелом Приморске држе и они дијелови [[Фурланија-Јулијска крајина|Фурланије-Јулијска крајина]] које претежито насељавају [[Словенци]]. |
||
Верзија на датум 3. октобар 2007. у 15:25
Приморска (такођер и Словеначко приморје; Приморска Словенија) западни је дио Словеније. Овај се појам као назив крајње сјеверне обале Јадрана користи од века, а данас је то неслужбена покрајина у Словенији која обухвата подручје Нове Горице, те приобални и унутрашњи кршки крај.
Географија
Премда се покрајина назива Приморска, највећи дио њезина данашњег подручја налази се у унутрашњости, одвојен од мора италијанском границом. Приобални дио смјештен је на 46 km обале Истре. У унутрашњости се смјестила Випавска долина, а између ње и Тршћанског залива започиње кршки крај који се протеже према сјеверозападу, све до долине Соче. Кршко подручје обухваћа око 500 км, од чега тек мањи дио у Италији. Подручје око Нове Горице обично се назива сјеверна Приморска, а протеже се уз долину Соче, све до Толмина. У том дијелу уздиже се већ и високо горје с планинама Крн и Канин. Пријевој Вршич (1618 м) означава уједно и границу између Приморске и Горењске.
Приморска граничи на југоистоку с Нотрањском, на сјевероистоку с Горењском, на западу с Италијом, а на југу с Хрватском.
Од економских грана, веома је развијен туризам, а Копар, уз Трст и Ријеку, припада међу највеће луке овог дијела Јадрана. Усто, развијена је производња прехрамбених производа и безалкохолних пића (Фруцтал), те виноградарство.
Становништво је мијешано, а у бројним мјестима, уз словеначки језик, у службеној је употреби и Италијански. У истарском дијелу Приморске живи и малобројна хрватска мањина.
Важнији градови Приморске су Нова Горица, Копар, Изола, Ајдовшчина, Толмин, Сежана, Бовец, Пиран.
Повијест
Приморску, која се у Аустро-угарској Монархији службено називала Аустријско приморје (њем. Österreichisches Küstenland), чинила је Кнежевска грофовија Горица и Градишче, потом Маркгрофовија Истра, те град Трст. У Првом свјетском рату овдје је успостављен фронт на Сочи, познат по исцрпљујућем рововском рату и тешком италијанском поразу код Кобарида. У 20. вјеку тај се назив често ширио и на дијелове Крањске, то јест Нотрањске који су били под Талијанском влашћу. Након Другог свјетског рата СР Словенији унутар СФРЈ припадају дијелови Горишке и Истре, који заједно чине неформалну покрајину Приморску. Такво је стање и у независној Словенији.
Понекад се дијелом Приморске држе и они дијелови Фурланије-Јулијска крајина које претежито насељавају Словенци.
Види још
Литература
- Енциклопедија Словеније IX, Љубљана 1995, 342-343.
Вањске повезнице
- Приморска Sl